Откривен најстарији скелетни гроб у Семберији
Скелетни гроб из раног бронзаног доба, а датира из времена 4500 и 4000 година од садашњости, откривен је на локалитету Ново Село, потврдио је руководилац археолошког истраживања др Марио Гаврановић нагласивши да је то, према садашњем стању истражености, најстарији познати скелетни гроб у Семберији.
Музеј Семберије, у сарадњи са Институтом за оријенталну и европску археологију Аустријске академије наука из Беча, спроводи археолошка истраживања гробних хумки на локалитету Ново Село. Ради се о до сада нерегистрованом локалитету на ком је, након геофизичких истраживања, утврђено да се ради о вјештачким структурама, о грађевинама које су подигнуте у давној прошлости.
-Предмет истраживања у 2018. години је земљана хумка за коју се паказало да је ријеч о вишеслојном укопном мјесту. Најстарији гроб, стар 4000 до 4500 година од садашњости и он је из периода раног бронзаног доба, скелетни је укоп у једној каменој конструкцији, а млађи гроб, који је око хиљаду година млађи, је паљевни гроб касног бронзаног доба, у њему је нађена урна, дакле, ради се о спаљеном покојнику који је укопан у близини скелетног гроба, каже руководилац археолошког истраживања, замјеник директора Института за орјенталну и европску археологију ОРЕА из Беча др Марио Гаврановић.
Специфичност скелетног гроба је платформа од облутака на коју је на бок положен покојник у згрченом положају.
- Прелиминарне археолошке анализе показују да се ради о особи женског пола, старости од 21 до 27 година. Резултати археолошких ископавања показали су да се ради о ритуалном мјесту које је омеђено необичним ровом промјера око 35 метара. Иначе, читав локалитет је сакралне природе, нема трага неком насељу или настамби, цијело ово брдо је кориштено као гробно мјесто, појашњава Гаврановић.
Археолошко истраживање на овом локалитету радио је, од седмог до 29. новембра, шесточлани тим ког су чинили чланови Институрта ОРЕА из Беча др Марио Гаврановић, археолог техничар Марио Бернер, антрополог Лукас Валтенбергер, студент Михаел Конрад и докторант из Француске Марлон Бас, те археолог из Музеја Семберије Снежана.
Они су истакли да ће будуће анализе показати тачну старост пронађених гробова, као и остале информације о сахрањеним индивидуама, Како каже, из скелета се може добити јако пуно информација, почевши од исхране, па до болести и на крају, чак имају поступци и анализе којима се може утврдити да ли је та особа одрасла на овом подручју или се ради о особи која се ту населила.
-Ископавања ће се наставити и следеће године на овом локалитету, јер смо га успјели истражити само до половине, а ископаваћемо и на сусједном локалитету, у Мухаринама, гдје се налази гробна хумка сличних димензија, најавила је Снежана Антић која је навела да су поред скелетних остатака на овом локалитету пронашли једну цијелу керамичку посуду која чека да буде обрађена, па да виде из ког је периода, ( претпостављају да је прелаз из бакреног у бронзано доба), пронађена је урна која је из касног бронзаног доба, једна наушница, те доста керамике у слоју, која је углавном из енеолита.
Радови на локалитету Ново Село спроведени су уз помоћ Оружаних снага Босне и Херцеговине, које су им уступиле четири војника која су свакодневно помагала у физичким радовима, те Пољопривредно добро ,,Семберија“, на чијем земљишту се налази локалитет.
Музеј Семберије, у сарадњи са Институтом за оријенталну и европску археологију Аустријске академије наука из Беча, спроводи археолошка истраживања гробних хумки на локалитету Ново Село. Ради се о до сада нерегистрованом локалитету на ком је, након геофизичких истраживања, утврђено да се ради о вјештачким структурама, о грађевинама које су подигнуте у давној прошлости.
-Предмет истраживања у 2018. години је земљана хумка за коју се паказало да је ријеч о вишеслојном укопном мјесту. Најстарији гроб, стар 4000 до 4500 година од садашњости и он је из периода раног бронзаног доба, скелетни је укоп у једној каменој конструкцији, а млађи гроб, који је око хиљаду година млађи, је паљевни гроб касног бронзаног доба, у њему је нађена урна, дакле, ради се о спаљеном покојнику који је укопан у близини скелетног гроба, каже руководилац археолошког истраживања, замјеник директора Института за орјенталну и европску археологију ОРЕА из Беча др Марио Гаврановић.
Специфичност скелетног гроба је платформа од облутака на коју је на бок положен покојник у згрченом положају.
- Прелиминарне археолошке анализе показују да се ради о особи женског пола, старости од 21 до 27 година. Резултати археолошких ископавања показали су да се ради о ритуалном мјесту које је омеђено необичним ровом промјера око 35 метара. Иначе, читав локалитет је сакралне природе, нема трага неком насељу или настамби, цијело ово брдо је кориштено као гробно мјесто, појашњава Гаврановић.
Археолошко истраживање на овом локалитету радио је, од седмог до 29. новембра, шесточлани тим ког су чинили чланови Институрта ОРЕА из Беча др Марио Гаврановић, археолог техничар Марио Бернер, антрополог Лукас Валтенбергер, студент Михаел Конрад и докторант из Француске Марлон Бас, те археолог из Музеја Семберије Снежана.
Они су истакли да ће будуће анализе показати тачну старост пронађених гробова, као и остале информације о сахрањеним индивидуама, Како каже, из скелета се може добити јако пуно информација, почевши од исхране, па до болести и на крају, чак имају поступци и анализе којима се може утврдити да ли је та особа одрасла на овом подручју или се ради о особи која се ту населила.
-Ископавања ће се наставити и следеће године на овом локалитету, јер смо га успјели истражити само до половине, а ископаваћемо и на сусједном локалитету, у Мухаринама, гдје се налази гробна хумка сличних димензија, најавила је Снежана Антић која је навела да су поред скелетних остатака на овом локалитету пронашли једну цијелу керамичку посуду која чека да буде обрађена, па да виде из ког је периода, ( претпостављају да је прелаз из бакреног у бронзано доба), пронађена је урна која је из касног бронзаног доба, једна наушница, те доста керамике у слоју, која је углавном из енеолита.
Радови на локалитету Ново Село спроведени су уз помоћ Оружаних снага Босне и Херцеговине, које су им уступиле четири војника која су свакодневно помагала у физичким радовима, те Пољопривредно добро ,,Семберија“, на чијем земљишту се налази локалитет.
