ПРОМОВИСАНА 58. "СРПСКА ВИЛА"
Промовисан је 58. број часописа “Српска вила” у организацији СПКД “Просвјета” и Библиотеке “Филип Вишњић”.
Уредница “Српске виле” проф. др Јелина Ђурковић истакла је да је часопис “Српска вила” постао културно добро, не само Бијељине него и Републике Српске и српског свијета.
-Представили смо 58. број, а ту су прозаисти нашег града, есејисти, научни радници и пјесници, а имамо и младе снаге које смо “изрударили” у Бијељини”, рекла је Ђурковићева. Члан уредништва, професор Стојанка Ђокић је истакла да “ кад млади људи иступе из конформизма, то је велика ствар.
-“Српска вила” има циљ, и да се млади боре за културу у смислу да “Српска вила” постаје један храбри побуњеник против некултуре, свеопштег материјализма, стереотипа и лоших односа у друштву”, рекла је Ђокићева. Члан уредништва Аљоша Љубојевић, један од аутора у часопису, подсјетио је да је прошле године његова прича по други пут освојила једно од мјеста на “Књижевним сусретима Зијад Диздаревић” у Фојници, а прича је објављена и у 58. броју “Српске виле”.
-Значи ми много када постоји неки простор да се сачувају те приче од заборава, да неке нове генерације имају прилику да их прочитају и да ми који се бавимо писаном ријечју, можемо да видимо шта неко од нас у Семберији пише и да “Српску вилу” можемо поклонити нашим колегама у другим градовима”, рекао је Љубојевић. Једна од аутора је Николета Петровић рекла је да је “велика част и одговорност бити дио “вилинске приче”, јер то схвата озбиљно и као мисију да оживе књижевност”.
-Новинар сам по струци, а волим лијепу, писану ријеч, нарочито прозу. Све је кренуло неплански, а временом сам добила награде за текстове и приче, а потом се изродила једна прича која иде у наставцима. Првобитан назив је био “Она”, а временом је добијала и друге наслове, па се потом прича проширила на једну родовску заједницу у којој описујем њену браћу, ујаке, тетке и тд. Сматрам да никад не смијемо заборавити своје коријене, претке и одакле потичемо, а да све то преносимо на своје потомке”, рекла је Петровићева.
Семберија инфо
Уредница “Српске виле” проф. др Јелина Ђурковић истакла је да је часопис “Српска вила” постао културно добро, не само Бијељине него и Републике Српске и српског свијета.
-Представили смо 58. број, а ту су прозаисти нашег града, есејисти, научни радници и пјесници, а имамо и младе снаге које смо “изрударили” у Бијељини”, рекла је Ђурковићева. Члан уредништва, професор Стојанка Ђокић је истакла да “ кад млади људи иступе из конформизма, то је велика ствар.
-“Српска вила” има циљ, и да се млади боре за културу у смислу да “Српска вила” постаје један храбри побуњеник против некултуре, свеопштег материјализма, стереотипа и лоших односа у друштву”, рекла је Ђокићева. Члан уредништва Аљоша Љубојевић, један од аутора у часопису, подсјетио је да је прошле године његова прича по други пут освојила једно од мјеста на “Књижевним сусретима Зијад Диздаревић” у Фојници, а прича је објављена и у 58. броју “Српске виле”.
-Значи ми много када постоји неки простор да се сачувају те приче од заборава, да неке нове генерације имају прилику да их прочитају и да ми који се бавимо писаном ријечју, можемо да видимо шта неко од нас у Семберији пише и да “Српску вилу” можемо поклонити нашим колегама у другим градовима”, рекао је Љубојевић. Једна од аутора је Николета Петровић рекла је да је “велика част и одговорност бити дио “вилинске приче”, јер то схвата озбиљно и као мисију да оживе књижевност”.
-Новинар сам по струци, а волим лијепу, писану ријеч, нарочито прозу. Све је кренуло неплански, а временом сам добила награде за текстове и приче, а потом се изродила једна прича која иде у наставцима. Првобитан назив је био “Она”, а временом је добијала и друге наслове, па се потом прича проширила на једну родовску заједницу у којој описујем њену браћу, ујаке, тетке и тд. Сматрам да никад не смијемо заборавити своје коријене, претке и одакле потичемо, а да све то преносимо на своје потомке”, рекла је Петровићева.
Семберија инфо
