Извор: Семберија инфо / И. Гутић

Тачно у подне сваког првог дана нове календарске године у Јањи, на обали Дрине, буде необично живо. То је период када се већина људи, након славља претходне ноћи и дочека Нове године, одмара у топлим домовима. Али не и ови људи.

​

- Скоро смо пребирали успомене, разгледали старе фотографије и читали исјечке из новина у којима је писало о нашим дружењима. Прво Сијело у подне је одржано првог јануара 2004. године. Нас четири пријатеља, Салем Чорбо, Ратко Радовановић, Нихад Абдулахагић и ја, и не знајући, покренули смо нешто што ево траје 20 година. Драго ми је што је тако, што је „Сијело у подне“ постало познато међу људима. Рекао сам много пута досад да овдје не требају никакве позивнице нити привилегије – сви добри људи су добродошли. Овај пут је било око 150 људи из Јање и Бијељине. Припремили смо рибљу чорбу, гулаш и јањетину а и вријеме нас је послужило да у весељу проведемо цијели дан“, рекао је за „Семберија ИНФО“ Атлага Градашчевић, један од утемељивача и организатора јањанскога Сијела у подне.

Случајни пролазници не могу а да не примјете један детаљ Сијела у подне. Овдје нема гласне музике. Својим разговорима, шалама и смијехом ови људи сами праве најљепшу композицију. Многи се задуго нису видјели а многи и неће, све до Сијела у подне, првог дана 2025. године