УДРУЖЕЊЕ ПОРОДИЦА НЕСТАЛИХ БОРАЦА И ЦИВИЛА “СЕМБЕРИЈЕ И МАЈЕВИЦЕ”: ОКРУГЛИ СТО “ПРАВДА ЗА НЕСТАЛЕ”
Извор: Семберија инфо / О. Стјепановић
Удружење породица несталих бораца и цивила “Семберије и Мајевице” Бијељина, организововало је округли сто “Правда за нестале” са циљем проналска рјешења за бржи процес тражења несталих. Предсједница Удружења Смиља Митровић појаснила је да на списку несталих имају 52 војника и цивила.
- Већ три деценије од завршетка рата у БиХ, породице још увијек траже најмилије. Процес је спор, а ми сматрамо да се надлежни свој посао не одрађују како треба. Имамо Институт за тражење несталих који има све ингеренције, али све тапка у мјесту. Морам нагласити да и у Парламенту БиХ сједе три конститутивна народа, тако би и они требали да се покрену и раде у циљу проналаска несталих.Ако имамо потписану декларацију са Србијом и Хрватском, зашто то не учинимо између три конститутивна народа у БиХ, јер нема ту шта да се крије”, рекла је Митровићева.
- Вријеме је неумољиво, ми смо све старији и питамо се, да ли то неко чека да и ми помремо па да се заборави на процес тражења”, рекла је Митровићева и нагласила да ће предложити да се у Парламенту БиХ потпише споразум да ће у ладицама сакривене информације размијенити.
- Имамо 500 посмртних остака који и даље леже у костурницама, а и тај процес је сувише спор”, нагласила је Митровићева и позвала по ко зна који пут све надлежне да најзад почну да раде свој посао.
Чланица Удружења Винка Шакотић имала је двадесетједногодишњег брата Млађена Томића, који је нестао на Мајевици 17. октобра 1992. године, кад је имао је 21 годину, а и до данас нема ни трага од његових посмртних остатака.
- Наши родитељи су умрли, а нису успјели сазнати гдје су Млађенови посмртни остаци. Моја обавеза је да наставим да га тражим и нећу дозволити да се заборави. Од власти очекујем да активно раде по питању несталих, јер тражим брата који је био дијете који је изгубио оно најдрагоцјеније, а своје најмилије траже и бројне друге породице”, рекла је Шакотићева.
Члан Удружења Зоран Пикулић, чији су родитељи убијени 1. августа 1992. године у Пофалићима неуморно трага за посмртним остацима својих родитеља.
- Тражићемо најмилије док год смо живи, јер то је наша морална обавеза. Очекујемо од људи који учествују у процесу тражења несталих да раде свој посао”, нагласио је Пикулић. Поред чланова Удружења породица несталих, округлом столу су присуствовали представници Тужилаштва Дистрикта Брчко, полиције, Института за тражење несталих, СИПА-е и невладиног сектора.
Удружење породица несталих бораца и цивила “Семберије и Мајевице” Бијељина, организововало је округли сто “Правда за нестале” са циљем проналска рјешења за бржи процес тражења несталих. Предсједница Удружења Смиља Митровић појаснила је да на списку несталих имају 52 војника и цивила.
- Већ три деценије од завршетка рата у БиХ, породице још увијек траже најмилије. Процес је спор, а ми сматрамо да се надлежни свој посао не одрађују како треба. Имамо Институт за тражење несталих који има све ингеренције, али све тапка у мјесту. Морам нагласити да и у Парламенту БиХ сједе три конститутивна народа, тако би и они требали да се покрену и раде у циљу проналаска несталих.Ако имамо потписану декларацију са Србијом и Хрватском, зашто то не учинимо између три конститутивна народа у БиХ, јер нема ту шта да се крије”, рекла је Митровићева.
- Вријеме је неумољиво, ми смо све старији и питамо се, да ли то неко чека да и ми помремо па да се заборави на процес тражења”, рекла је Митровићева и нагласила да ће предложити да се у Парламенту БиХ потпише споразум да ће у ладицама сакривене информације размијенити.
- Имамо 500 посмртних остака који и даље леже у костурницама, а и тај процес је сувише спор”, нагласила је Митровићева и позвала по ко зна који пут све надлежне да најзад почну да раде свој посао.
Чланица Удружења Винка Шакотић имала је двадесетједногодишњег брата Млађена Томића, који је нестао на Мајевици 17. октобра 1992. године, кад је имао је 21 годину, а и до данас нема ни трага од његових посмртних остатака.
- Наши родитељи су умрли, а нису успјели сазнати гдје су Млађенови посмртни остаци. Моја обавеза је да наставим да га тражим и нећу дозволити да се заборави. Од власти очекујем да активно раде по питању несталих, јер тражим брата који је био дијете који је изгубио оно најдрагоцјеније, а своје најмилије траже и бројне друге породице”, рекла је Шакотићева.
Члан Удружења Зоран Пикулић, чији су родитељи убијени 1. августа 1992. године у Пофалићима неуморно трага за посмртним остацима својих родитеља.
- Тражићемо најмилије док год смо живи, јер то је наша морална обавеза. Очекујемо од људи који учествују у процесу тражења несталих да раде свој посао”, нагласио је Пикулић. Поред чланова Удружења породица несталих, округлом столу су присуствовали представници Тужилаштва Дистрикта Брчко, полиције, Института за тражење несталих, СИПА-е и невладиног сектора.
