КРАВА ХРАНИТЕЉИЦА ОБРАДОВАЛА НЕНАДА
Ненад Дујковић (40) из Сувог Поља од рођења је глув, а констатоване су му и друге здравствене сметње и проблеми са здрављем. Својевремено је похађао специјалну школу за глуве у Сарајеву и научио је да се споразумијева знаковним језиком.
Надлежна комисија Фонда ПИО својевремено је Ненада Дујковића прогласила радно неспособним. С обзиром на то да нема своју породицу и да су му родитељи умрли, а није осамостаљен ни за самостални живот, Ненад је за старатеља добио старијег брата Сојана, са чијом породицом живи у истом домаћинству. Дујковићи су, након напуштања свог огњишта у селу Тумаре на Озрену, ново уточиште нашли у Сувом Пољу.
С обзиром на то да је ријеч о тешком инвалиду, о Ненаду брине и бијељински Центар за социјални рад, исплаћујући му редовну новчану помоћ. Пуно му помаже и снаха Мира, која га често води љекару ради контрола, бринући о њему као и о свом мужу Стојану и својим синовима.
Уз све животне невоље које га прате, Ненад је увијек насмијан и срдачан. Велику подршку и помоћ пружају му и његове прве комшије у Сувом Пољу, брат и сестра Анђелко Тодоровић и Анђа Јовановић, чланови Удружења глувих и наглувих у Бијељини.
Анђелко Тодоровић, предсједник Скупштине Удружења глувих и наглувих регије Бијељина покренуо је иницијативу за организовање помоћи Ненаду Дујковићу. С обзиром на то да је у међувремену и Савез глувих и наглувих РС, у циљу смањења сиромаштва међу својим члановима, израдио пројекат и добио помоћ од Фонда за запошљавање и преквалификацију инвалида у износу од 15.000 КМ, новац је подијељен на шест породица глувих особа из цијеле Републике Српске. Тако је и Ненаду Дујковићу додијељена бесповратна помоћ у износу од 2.500 КМ. Његова жеља је била да од тог новца купи краву.
Прољетос је у двориште породице Дујковић у Сувом Пољу стигла и стеона јуница, која би ускоро требало да се и отели. То је представљало велику радост за Ненада који само за лијекове мјесечно мора да издваја око седамдесет марака.
Анђелко Тодоровић каже да се Ненад крави обрадовао онако како се мала дјеца радују када добију скупоцјену играчку.
-Рекао је да је имао мајку, која је у међувремену умрла, и краву на Озрену, која је тамо остала након напуштања родног села. Због тога је и желио да му се набави крава. Ненад би требало да добија и породичну пензију, јер на то има законско право. У остваривању тог права покушава му помоћи и наше Удружење глувих и наглувих у Бијељини“, каже Анђелко Тодоровић.
портал Семберија инфо
Надлежна комисија Фонда ПИО својевремено је Ненада Дујковића прогласила радно неспособним. С обзиром на то да нема своју породицу и да су му родитељи умрли, а није осамостаљен ни за самостални живот, Ненад је за старатеља добио старијег брата Сојана, са чијом породицом живи у истом домаћинству. Дујковићи су, након напуштања свог огњишта у селу Тумаре на Озрену, ново уточиште нашли у Сувом Пољу.
С обзиром на то да је ријеч о тешком инвалиду, о Ненаду брине и бијељински Центар за социјални рад, исплаћујући му редовну новчану помоћ. Пуно му помаже и снаха Мира, која га често води љекару ради контрола, бринући о њему као и о свом мужу Стојану и својим синовима.
Уз све животне невоље које га прате, Ненад је увијек насмијан и срдачан. Велику подршку и помоћ пружају му и његове прве комшије у Сувом Пољу, брат и сестра Анђелко Тодоровић и Анђа Јовановић, чланови Удружења глувих и наглувих у Бијељини.
Анђелко Тодоровић, предсједник Скупштине Удружења глувих и наглувих регије Бијељина покренуо је иницијативу за организовање помоћи Ненаду Дујковићу. С обзиром на то да је у међувремену и Савез глувих и наглувих РС, у циљу смањења сиромаштва међу својим члановима, израдио пројекат и добио помоћ од Фонда за запошљавање и преквалификацију инвалида у износу од 15.000 КМ, новац је подијељен на шест породица глувих особа из цијеле Републике Српске. Тако је и Ненаду Дујковићу додијељена бесповратна помоћ у износу од 2.500 КМ. Његова жеља је била да од тог новца купи краву.
Прољетос је у двориште породице Дујковић у Сувом Пољу стигла и стеона јуница, која би ускоро требало да се и отели. То је представљало велику радост за Ненада који само за лијекове мјесечно мора да издваја око седамдесет марака.
Анђелко Тодоровић каже да се Ненад крави обрадовао онако како се мала дјеца радују када добију скупоцјену играчку.
-Рекао је да је имао мајку, која је у међувремену умрла, и краву на Озрену, која је тамо остала након напуштања родног села. Због тога је и желио да му се набави крава. Ненад би требало да добија и породичну пензију, јер на то има законско право. У остваривању тог права покушава му помоћи и наше Удружење глувих и наглувих у Бијељини“, каже Анђелко Тодоровић.
портал Семберија инфо
