У складу са Законом о одржавању зграда, формирање заједница етажних власника законска је обавеза, а заједница се оснива за једну или више зграда, или дио зграде, као што је ламела или улаз, ако представља једну грађевинску функционалну цјелину. Закон је на снази од 2011. године, а све стамбене зграде изграђене прије 2011. године, биле су у обавези да ускладе своју регулативу и обавезе у складу са законом и изврше пререгистрацију ЗЕВ-а. Богдан Тадић из Одјељења за стамбено-комуналну дјелатност за ‘’Семберија инфо’’ каже да Град Бијељина константно мотивише грађане, односно, заједнице етажних власника да се региструју, јер нерегистровање доводи до проблема очувања објеката од пропадања, због неадекватног одржавања, а повлачи и одређене казнене одредбе.
 
-За нерегистровање ЗЕВ-а новчаном казном у износу од 300 до 3. 000 КМ, Комунална полиција има могућност да казни сваког власника стана или пословног простора. Ми још увијек нисмо примјењивали ове непопуларне мјере, јер нам није циљ кажњавање, него мотивисање да грађани схвате, не само законску обавезу, него и потребу регистровања ЗЕВ-а. У случајевима елементарних непогода, а имали смо ситуација током ове године да је долазило до штете на стамбеним зградама, конкретно на кровним конструкцијама. На основу захтјева ЗЕВ-а, Градска управа је помогла у санирању штете, а то најбоље говори о потреби формирања заједнице етажних власника’’, каже Тадић и наглашава да у оваквим ситуацијама, као и код провођења других активности Градске управе, кад су у питању потребе ЗЕВ-а, неопходно је да буду регистровани. Према његовим ријечима, кад је у питању ЗЕВ, постоји и могућност именовања привременог принудног управника ЗЕВ-а, али то до сада ни у једном граду у Републици Српској није примијењено. Он наглашава да Град Бијељина настоји да буде на услузи грађанима и да самим тим настоје да квалитетно функционишу заједнице етажних власника. Према Тадићевим ријечима,  настојању да у зимском периоду грађани удишу чист ваздух, покренули су субвенционисање за уградњу топлотних пумпи, а у складу са расположивим буџетским средствима, настоје да помогну и у обнови фасаде, санирању оштећеног крова и слично.


 
-Грађани схватају да је све боље и лакше кад се формира Скупштина станара и на четири године мандата изабере предсједник ЗЕВ-а,  а свједоци смо и да већ постоје професионалне агенције које се баве одржавањем стамбено-пословних објеката и које у пракси преузимају обавезе предсједника ЗЕВ-а. Скупштина ЗЕВ-а доноси одлуке надполовичном већином, а ако су у питању одлуке које се односе на грађевинске радове, измјене неких дијелова зграда, надоградње, преправке инсталација и сл. потребна је двотрећинска већина, а у одређеним ситуацијама, као што је нпр. уградња лифта, потребна је сагласност свих етажних власника’’, каже Тадић и подсјећа да минимално плаћање за одржавање ЗЕВ-а по метру квадратном износи  0, 20 КМ, а власници пословних простора плаћају дупли износ. 
 
-Скупштина станара може донијети одлуку о већем износу плаћања за ЗЕВ, јер је ријеч о средствима која се користе у интересу свих и у циљу што квалитетнијег одржавања стамбено-пословног објекта. Уколико неко од власника не измирује обавезе према одлуци ЗЕВ-а, покреће се тужба и правним путем се намирују средства од власника који не измирује обавезе’’, појашњава Тадић. Говорећи о одвожењу комуналног отпада, Тадић  каже да је та област дефинисана Одлуком о прикупљању, одвожењу и депоновању комуналног отпада.
 
-Одлуком је дефинисано да један контејнер задовољава потребе осам станова, односно, уколико зграда има 20 станова, потребна су три контејнера. Кад је ријеч о пословним просторима, односно, привредним субјектима, они су у обавези да потпишу уговор са предузећем које вршим одвоз комуналног отпада. Такође, контејнере купује ЗЕВ, а даље одржавање истих преузима предузеће које врши услугу одвоза и депоновања комуналног отпада. То свакако значи и да, уколико дође до оштећења и дотрајалости контејнера, предузеће које врши комуналне услуге, у обавези је да обезбиједи нове, без надокнаде’’, каже Тадић. Он такође каже да је постављање контејнера дефинисано Законом о уређењу и грађењу, те да свака нова заједница етажних власника у склопу грађевинског пројекта одређује, како паркинг мјесто и зелену површину, тако и позицију за контејнер. 
 
-У случајевима гдје је раније изграђена стамбена зграда, а нема дефинисане локације за контејнер, јединица локалне самоуправе то чини’’, каже Тадић. Говорећи о паркинг простору заједнице етажних власника, Тадић каже да је тај простор катастарски уписан на све етажне власнике.


 
-Паркинг простором управља ЗЕВ и може унутар свог простора да дефинише одређена правила. Ако је у питању постављање рампе, потребно је имати локацијске услове, а такође, испред стамбеног објекта постоји могућност постављања тзв. малих рампи. На тај начин се штити паркинг простор ЗЕВ-а од ‘‘трећих’’ лица. Уколико ЗЕВ има проблем са узурпирањем паркинг простора од стране ‘’трећих’’ лица, надлежна је Комунална полиција која ће у складу са овлаштењима извршити санкционисање’’, каже Богдан Тадић.

(Семберија инфо)                                             
​