У Центру за културу „Филип Вишњић“ у Угљевику вечерас је представљена књига „Од мајке до Цркве“, у издању Српске краљевске академије научника и умјетника /СКАНУ/, чији је аутор новинар Владимир Митрић.

Ријеч је, како је рекао дипломирани теолог Предраг Вујевић, програмски директор ЦК „Филип Вишњић“, поред осталог,“ о 150 година богомоље, у Липници, код Лознице, посвећене Преображењу Господњем, коју ју је подигао прота руњански Владимир Поповић, чија је лоза дала 12 свештеника“.

-На освећењу ове цркве, како открива аутор књиге уз друге занимљиве и досад мало знане детаље, био краљ Милан Обреновић, чија је прабака Анђелија, супруга лозничког војводе Анте Богићевића из села Руњана, највећег које је парохија -каже Вујевић. -А , како Митрић пише, Владимир Поповић није био само свештеник, већ велики хуманиста, родољуб, правдољуб и посланик у Парламенту државе Србије у вријеме краља Милана Обреновића-рекао је Вујевић.
Храм је, по ријечима Вујевића, „покривао“, поред Липнице, села Руњане, Грнчару, Козјак и Липнички Шор, док ова два нису изградила храм.

Аутор Митрић наводи јунаштво овдашњих људи, њихова пострадања, „за крст часни, слободу златну, за завичај и отаџбину“, који су се, како истиче, одазивали баш по пјесми коју је компоновао, такође Руњанац, поријеклом Јосиф Руњанин, која носи име „Радо Србин иде у војнике“ владика Димитрије Павловић, Симеон Станковић, Јован Велимировић,Лаврентије Трифуновић, уз чувене архимандрите од Георгија Бојића и Антонија Ђурђевића из Троноше до Лазара Кршића из Манастира Тавна.

-Митрић испољава велику љубав према цркви коју назива „наша Црква“, истичући да га је у вјеру, прво, упутила недавно преминула мајка Марица, а да га је богомоља повезала са светињама какве су Троноша и Тавна, код Бијељине, а оне са свим таквим и сличним бисерима православља и хришћанства широм земље, Европе и света -каже академик СКАНУ Драгољуб Драго Мирковић,  ликовни умјетник и велики народни и црквени добротвор.

-Дивно је како се сјетио ријечи светог владике Николаја охридског, жићког и лелићког да је „мајка биће најсличније Богу“. Као истински вјерник, али и позналац Цркве, представио је дивну симфонију између породице и светиње и оних који су нам најближи и најдражи-рекао је Мирковић.

Мирковић истиче да је аутор, „на питак, занимљив и пријемчив начин представио и цркву и времена са којима се суочавао наш народ са њом као црквом Бога живога у којој је крштен Митрић као и многи његови у минулих 150 година“. Указао је на њен значај у његовом животу, али и у животима дивних људи ових села Вуковог завичаја, између Дрине и Јадра, окружених Гучевом, Цером, Иверком и преко „плаховите ријеке“ Мајевицом у Републику Српску, БиХ.

-Занимиљво је да се прочита како је аутор, поред осталог, свим срцем, писао залажући се да не буде смијењен за живота патријарх Павле, давно назван „свецем који хода“ и какве је разговоре, с тим у вези, у цркви у Липници, водио са владиком Лаврентијем, који је, још као дјечак, долазио често у овај храм, док је становао у близини,  у вријеме школовања у лозничкој Гимназији –додао је Мирковић.

Директор Центра за културу “Филип Вишњић” Давор Марковић истакао је да је ова књига слика и прилика времена прошлих и данашњих, у којој се види како се развијао однос власти према Цркви, њеним великодостојницима, свештенству монаштву и вјерницима.