Док Љубиша Петровић сваки дан прича о другима и како је само он поштен, на паркинзима његових трибина у вечерњим часовима сијају џипови и службени аутомобили. Као змија ноге крије одакле му новац да купи Q5 за којег је званично пријавио да вриједи 55.000 КМ, бјежи од полиграфа и истраге о могућој политичкој корупцији вриједној 60.000 КМ.


 
Напада заоставштину претходника, али сваког мјесеца узима плату већу од плата Вучића и Милановића заједно. Удуплава своју службену репрезентација пребацивањем новца предвиђеног за друге потребе града. Користи регресе, гориво, све што може, тако да из буџета захвата више од 200.000 марака годишње. Не одриче се ни луксузног службеног Мерцедеса Е класе и Тојота џипа који му је потребан јер за  2,5 године није поправио ни један пут и само њим може да прође путевима у катастрофалном стању - до села које обилази.
 
Да ли је онда чудо што су синоћ, поред двадесетак људи из Чађавице, на офф роад дружење службеним аутомобилима дошли и новозапослени у Градској управи и што је на паркингу било више возила него људи у сали?