​

Говорили су да је божанствена и да има глас стољећа. Највећа оперска дива икада-Марија Калас и 43 година након смрти једнако сјаји под сводом опера. Сама по себи била посебна, а увијек се истицала несталним карактером и савршено несавршеним гласом, како су говорили њени савременици. Поред тога, пажњу је подједнако привлачила и њена необична судбина.

Рођена је као Софија Сесилија Ана Марија Калогеропулос у децембру 1923. године у Њујорку. Родитељи су јој били грчки досељеници, а презиме Калогеропулос скраћено је у Калас како би било лакше памтљиво.
Марија је музичко образовање стицала у Атини, гдје је већ као шеснаестогодишњакиња почела с тешким улогама (Кавалерија Рустикана, Тоска) које захтијевају и глас и снагу.  
                                                                                                                                                 
Темпераментна Гркиња блистала је на оперским сценама широм свијета средином прошлог вијека дочаравајући ликове Мадам Батерфлај, Тоске, Норме и Кармен, а њена привлачност била је магнетска и у своје вријеме била је популарнија од многих холивудских звијезда.

Међутим, оно што је посебно привлачило публику и медије био је њен емотивни живот. Била је у браку са Ђованијем Менингинијем када је упознала бродовласника и милијардера Аристотела Оназиса.
Марија и Оназис упловили су у романсу 1959. године, док се њен брак увелико распадао. Аристотел је такође био у браку, али није мислио на развод, хтио је и љубавницу и супругу. А када се, ипак, развео, Марији није понудио брак.
 
Године 1960. родила је дјечака који је живио само неколико сати. Дјечак коме је дала име Омеро Ленгрини сахрањен је у Милану. Али, будући да је она била љубавница, рођење и смрт дјечака требали су да остану тајна.
Због свега што је снашло, Марија је себи хтјела да одузме живот, а њено очајно стање гурнуо је Оназиса од ње право у наручје Жаклине Кенеди, удовице убијеног америчког предсједника Џона Кенедија.
 Након само три мјесеца везе, он се и оженио најпознатијом удовицом на свијету. Марија је била шокирана, а вијест о његовом вјенчању сазнала је из новина.

Марија је 1977. године снимила филм “Медеја” и потпуно се повукла са сцене. Умрла је 16. септембра 1977. године у 53. години.

Њен пепео расут је по плаветнилу Јонског мора у чијем је срцу, на острву Скорпиос, сахрањен и Оназис.
Због чега је глас Марије Калас посебан?

Маријин глас је имао распон од невјероватне три октаве, због чега је могла да отпјева било шта - од најдубљег алта до највиших сопранских арија. Била је у стању да интерпретира чак и поједине тенорске комаде. Званично је била сопран.

Њена боја гласа је позната као изузетно необична, по појединим мишљењима чак и ружна. Она сама је тврдила да има тип гласа који лично не воли и због тога је била очајна. Кажу да је било јако тешко одредити њено мјесто у фах систему. Једни су тврдили да је драмски сопран, неки да је сопран колоратура, али можда најзанимљивију и најтачнију класификацију сфогато сопрана дао јој је критичар Џон Ардоин. Све у свему, популарни продуцент плоча Волтер Вег је закључио да њен глас посједује  најважнију особину – инстантну препознатљивост.
 
Технички, Маријин глас је био перфектан. Слушати је како пјева је било као гледати умјетничко клизање ― и најтеже ствари су дјеловале ваздушасто и лако, као да се дешавају саме од себе и без трунке напора. Имала је необично дугачак дах, што значи да је могла да извуче дуге фразе на један дах и да га дискретно и повремено узима поново.

Не треба занемарити још један важан аспект оперског пјевања – а то је глума. Марија је била хваљена као пјевачица која је своју глуму базирала примарно на гласу и манипулишући музиком коју је пјевала, што је изазивало поштовање колега.

( Извор: Сторy/ Култивиши се/ Н1)