НИКОЛА ЈОВИЋ КУЈА 1933-2003.

Никола је фудбал почео играти одмах по завршетку Другог свјетског рата са својим вршњацима у то вријеме на мерајама и разним погодним просторима, касније на правим травнатим теренима. Коначну преокупацију фудбалом је доживио на радној акцији изградње хидрелектране на Неретви, гдје је био као седамнаестогодишњак. Највише га је привлачило мјесто голмана, па је, углавном, на почетку каријере био голман. У то вријеме голмани су имали специфичан стил одбрана, без парада и других цака које су дошле тек касније. Но, углавном, Никола је био за то вријеме добар голман, са добрим дегажманом.

Никола је члан и прве гернерације  ФК „Пролетер“ Дворови  који су започели прво организовано опрвенство брчанског Среза група Бијељина, али тада већ као играч на простору бека, јер је његово мјесто голмана заузео Склавко Васић Васа. И мјесту бека, Никола пружа добре партије и израста у врсног играча тог времена, без кога је било незамислива постава ,,Пролетера’’. Још се у навијачким круговима Дворова препричавају неке његове бравуре и игре. По завршетку фудбалске каријере, Никола наставља са друштвеним радом у фусдбалском клубу, а последња функција коју је обављао у клубу је била члан Организационог одбора  прославе седамдесет година клуба.



Има једна занимљива прича о Николи која се дешавала крајем деведесетих година овог вијека. Играна је утакмица у Дворовима са екипом ФК ,,Младост“ Велика Обарска, која је у тој утакмици била боља И ПОБИЈЕДИЛА. Трибине стадиона су биле пуне и било је доста гледалаца из Обарске који су навијали и пецкали домаћу публику. Никола, изнервиран због лоше игре, устаје и окреће се гостујућим гледаоцима и каже:,,Шта је Обрљани, мене је Комитет ЦК, 1950. године послао у Обарску, скупа са Миланом Ребром, да вам донесем лопту и покажем како се игра.“ Настао је тајац, а онда салве смијеха и коментара, наравно позитивних, али утакмица је, ипак, изгубљена.

За све заслуге које је остварио у фудбалу, НИКОЛА ЈОВИЋ је од 1979. године носилац „СРЕБРНЕ ПЛАКЕТЕ ФК ,,ПРОЛЕТЕР“ ДВОРОВИ.

Никола је сахрањен на локалном гробљу у Дворовима.
 
РАДИША ЈОВИЋ

Радиша је Николин син и он је, такодје, био фудбалер ФК ,,Пролетер“ Дворови. Радиша је стасао као играч у пионирској генерацији клуба која је освојила првенство Болсне и Херцеговине 1975. године гдје је био значајна карика екипе. Касније је наставио играње фудбала у јуниорима, а потом, у времену подмалдјивања екипе, наступао је и у сениорској екипи неколико сезона. Медјутим, због разних пословних и других обавеза, рано је напустио активно играње фудбала и посветио се другим пословима.


 
НИКОЛА ЈОВИЋ, МЛАЂИ

Никола, Радишин старији син, почиње играње фудбала у Школи фудбала ФК ,,Пролетер“ Дворови, код Цоје Ђорђића, касније Горана Цвјетиновића и Микице Ранкића. Када је стасао за сениоре заиграо је неколико сезона у првом тиму, а онда се отиснуо на школовање ван Дворова и напустио активно играње.
 
БОШКО ЈОВИЋ

Бошко је Радишин младји син који је склупа са својим братом играо и тренирао у Школи фудбала „Пролетер“, а након што је стасао за сениоре прикључио се првој екипи и неколико сезона био убојити центарфор. Онда, прелази у брочанско ,,Јединство’’ и ту наступа неколико година након чега се пресељава у САД гдје и данас живи. Морамо споменути да је Бошко редовни спонзор фудбалског клуба и средства повремено шаље из Америке.
Интересентно да је и њихова мајка МИЊА ЈОВИЋ, у младости играла кошарку у бијељинском кошаркашком клубу. Значи, комплетна спортска фамилија.

ИЗ АРХИВА ФК ,,ПРОЛЕТЕР“ ДВОРОВИ/ПИШЕ ВЛАДАН СИМЕУНОВИЋ