У Бијељини је 18. августа почео седми по реду међународни турнир у рукомету „Бијељина Handball Cup 2023“. Ову, већ традиционалну смотру рукомета за младе спортисте са великим успјехом организује Рукометни клуб „Бијељина“ а ове године су у Бијељини окупили преко 1300 такмичара из 70 клубова из седам земаља: Србије, Хрватске, Црне Горе, Словеније, Аустрије, Украјине и Босне и Херцеговине.



Турнир је званично отворен синошњим свечаним дефилеом екипа учесница на стадиону Етно села „Станишићи“ а част да такмичење прогласи отвореним припала је градоначелнику Града Бијељина, Љубиши Петровићу. Промотори овогодишњег издања „Бијељина Handball Cup“ били су прослављени рукометни асови из Србије, Иван Лапчевић и Недељко Јовановић.



Поред овогодишњег, Иван Лапчевић је био промотер и петог издања „Бијељина Handball Cup“. Некадашњи рукометаш славне Барселоне обратио се бираним ријечима младим такмичарима који су у тишини слушали и телефонима биљежили савјете европског и свјетског аса.

-Већина од вас није била рођена када сам ја играо. Попут многих од вас, и ја сам почео да тренирам рукомет у једном малом мјесту на југу Србије. Попут вас, ишли смо на турнире и тамо играли против другара из великих клубова, из Црвене звезде, Партизана, итд. Мислили смо да су они много бољи од нас, јер долазе из великих градова. А онда смо ми, дјеца из малог града схватили да је терен најважнији, да се ту мјери ко је „главни“ и ко је „велики“. Послије десет година потписао сам за Барселону, највећи рукометни клуб на свијету.

​

Тако да, драга дјецо, одакле год да крећете, у каквим год околностима и условима да тренирате морате имати циљ да успијете и да вриједно радите на том плану. Резултат неће изостати. Овдје присутни Недељко Јовановић је био мој узор, ја сам био јуниор док је он био звијезда сениорског рукомета. У Египту смо 1999. године заједно наступали за репрезентацију Југославије на Свјетском првенству у рукомету и сјећам се да је то била наша посљедња утакмица на првенству, утакмица за бронзану медаљу. Играли смо против Шпаније и пред утакмицу, разболе нам се четири главна играча. Шпанија је била изразити фаворит, међутим, ми изађемо на терен и Недељко Јовановић преузме ствар у своје руке и почне да даје голове - један, два, три, четири, пет, шест... ношени његовом вјером у побједу и ми добијемо вјеру и тада побиједимо велику Шпанију и освојимо бронзану свјетску медаљу. Захваљујући том једном моменту, захваљујући чињеници да је један у екипи добио крила вјере - сви смо се пробудили, сви смо се покренули, направли огроман успјех и онда можемо цијелог живота да се хвалимо освојеном медаљом. Ви сте на почетку пута којим смо прошли Недељко и ја. Десиће се разне ствари: можда вас некад тренер неће вољети, можда вам саиграчи неће додавати лопте, можда нећете бити у форми... шта год да буде, не смијете никад губити вјеру да можете направити успјех“, закључио је своје обраћање Иван Лапчевић.