У Француској се данас одржава други круг парламентарних избора, са неизвјесним исходом пошто је екстремна десница освојила највише гласова у првом кругу, а у земљи све више размишља о прелазној влади без обзира на резултат.

Екстремна десница се нада да ће освојити апсолутну већину, 289 мјеста у парламенту са 577 посланика, док су љевичари окупљени око коалиције Нови народни фронт, други у првом кругу, и центристи предсједника Емануела Макрона предузели мјере за спрјечавање побједе екстремне деснице.

Како су раније оцијенили аналитичари, исход избора могао би дугорочно да промијени политички хоризонт Француске, након што је Макрон распустио парламент послије избора за Европски парламент 9. јуна када је највише гласова освојила екстремна десница.

Страх од владе са екстремном десницом на челу, што би било први пут од краја Другог свјетског рата, довео је до формирања "републиканског фронта" са странкама деснице, десног центра и љевице намијењеног да контрира кандидатима Националног окупљања.

Лидерка екстремне деснице Марин Ле Пен је осудила формирање таквог фронта сматрајући да је циљ да буду "против воље народа"

Велики број кандидата који се квалификовао за други круг избора из тог новог "републиканског фронта" повукао се у прилог кандидата који има највеће шансе да побједи противника из Националног окупљања. На тај начин се такође избјегава расипање гласова.

Према посљедњим анкетама, екстремна десница и њени савезници би могли да освоје релативну већину, односно између 175 и 230 места у парламенту, на другом мјесту би била коалиција љевице Нови народни фронт са 145 до 190 посланика, а Макронов табор би могао да освојио од 118 до 162 мета.

Лидер Националног окупљања млади Жордан Бардела се нада апсолутној већини у нади да постане премијер. Он је неколико пута поновио да ће бити премијер једино ако екстремна десница освоји апсолутну већину.

Аналитичари оцјењују да би послије избора могло да дође до ћорсокака, а неуспјели покушаји формирања владе могли би да се понављају најмање до јула 2025. године, јер према Уставу, нови парламент не може да се поново распусти у текућој години када је стари сазив распуштен.

Француски медији помињу и повећање ризика од немогућности управљања земљом, са парламентом подјељењим на три блока (екстремне десница, макронисти и љевица) без апсолутне вец́ине.

Такође се помиње и прелазна, техничка влада коју би чинили стручњаци у својим областима, али таква влада не би имала политичку тежину. Макрон би могао, у жељи да избјегне велику нестабилност владе током неколико мјесеци, да именује мандатара који не изазива политичке поделе, а министри би се бирали консезусом.


Извор: Бета (А.П.) / БХРТ