"Стан на дан" доноси већу зараду него мјесечна кирија
FOTO: Pixabay
Све је више људи који се одлучују да умјесто дугорочно станове издају на кратак период, односно на принципу "стан на дан", истичу наши саговорници и додају да на овај начин станодавац остварује већи профит.
Драган Грубан из Агенције за некретнине "Агент Енеx" у Приједору и уредник Фацебоок странице Дом.ба, каже да је ова дјелатност временом постала одличан извор прихода многим грађанима, који своје станове издају по цијени од 50 па до 150 КМ, колико кошта дневно изнајмљивање луксузних станова у већим градовима.
"Све мање је у понуди станова на дужи период зато што ти станови на мјесечном нивоу могу да зараде максимално 400 до 500 КМ, док рентањем 'стана на дан' људи долазе и до дуплог износа", казао је Грубан за "Независне новине".
Додао је да велики број клијената који користе "стан на дан" у љетном периоду су људи из дијаспоре.
"На примјер, дођу у родно мјесто па изнајме на пет дана 'стан на дан' посјете родбину по селима, и опет се врате у тај стан, гдје им је све сређено", казао је Грубан.
Додао је да је у задњих двије-три године све више грађана који се одлучују да своје станове изнајмљују у дневној или седмичној варијанти.
"Изнајмљивање 'стана на дан' има своје предности, али и недостатке. Све више људи одлучује се да издаје своје станове на дан јер на тај начин могу остварити много већи профит него да издају стан на мјесечном нивоу", казао је Грубан за "Независне новине".
Да је примјетно да је у понуди све више некретнина које се издају на дан него на дугорочни период сагласан је и Драган Милановић, директор Агенције "Ремаx" Бањалука.
"Наиме, један дио купаца станове купује за становање, док добар дио људи купује стан као инвестицијску некретнину, да би је издавао. Постоје двије врсте изнајмљивања, а то су дугорочно и 'стан на дан', који остварује већи принос и већу мјесечну зараду", казао је Милановић за "Независне новине".
Према његовим ријечима, у Бањалуци у посљедњих годину дана забиљежен је повећан број туриста, те се повећала и потражња за таквом врстом смјештаја.
"Тако да је примјетно да је све више некретнина које се издају на принципу 'стан на дан'", појаснио је Милановић.
Да је грађанима теже пронаћи стан за дугорочан најам, каже и Сања Васић из Прњавора, која је због посла морала да се пресели у Бањалуку.
"Станови који би ми се свидјели на огласима већином су били или 'стан на дан' или на локацији која је много удаљена од посла, а о цијенама да не причам. Генерално, више је у понуди 'станова на дан' него за изнајмљивање. Нисам се само ја сусрела са сличним проблемима, већ и моја колегиница. На крају сам на Старчевици пронашла смјештај који ми одговара цијеном, али ми је много удаљен од посла. Али понуда за изнајмљивање је тако слаба да нисам имала неки већи избор", казала је она.
Из Инспектората Републике Српске казали су да у циљу сузбијања обављања нерегистроване дјелатности пружања услуга смјештаја надлежна инспекција континуирано врши контролу у хотелима, мотелима, апартманима, кућама за одмор и другим објектима који пружају ову врсту услуга.
"У овој дјелатности посљедњих година видно је повећано интересовање грађана за пружање услуга по принципу 'стан на дан', а што је законодавац препознао још 2017. године када је доношењем новог Закона о угоститељству омогућено физичким лицима која нису регистрована као предузетници да пружају поједине врсте угоститељских услуга", казали су из Инспектората Српске за "Независне новине".
Истакли су да, према подацима објављеним крајем прошле године од стране Агенције за
посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ), у Републици Српској је регистровано више од 2.400 објеката који пружају ову врсту услуге, што је значајан резултат када узмемо у обзир да је развој туризма у 2020, 2021. и до половине 2022. године због короне био доста успорен.
"Законом о угоститељству прописана је казна за физичка лица од 500 КМ до 2.000 КМ ако пружа услуге изнајмљивања смјештаја супротно овом закону, а поред новчане казне изриче се и мјера забране даљег рада. Међутим, морамо напоменути да циљ инспекције није кажњавање, већ регистрација и легализација субјеката, односно увођење њиховог пословања у законске оквире и сузбијање нелојалне конкуренције субјектима који легално раде и измирују обавезе према радницима и држави", закључили су из Инспектората Српске за "Независне новине".
(Независне)
Драган Грубан из Агенције за некретнине "Агент Енеx" у Приједору и уредник Фацебоок странице Дом.ба, каже да је ова дјелатност временом постала одличан извор прихода многим грађанима, који своје станове издају по цијени од 50 па до 150 КМ, колико кошта дневно изнајмљивање луксузних станова у већим градовима.
"Све мање је у понуди станова на дужи период зато што ти станови на мјесечном нивоу могу да зараде максимално 400 до 500 КМ, док рентањем 'стана на дан' људи долазе и до дуплог износа", казао је Грубан за "Независне новине".
Додао је да велики број клијената који користе "стан на дан" у љетном периоду су људи из дијаспоре.
"На примјер, дођу у родно мјесто па изнајме на пет дана 'стан на дан' посјете родбину по селима, и опет се врате у тај стан, гдје им је све сређено", казао је Грубан.
Додао је да је у задњих двије-три године све више грађана који се одлучују да своје станове изнајмљују у дневној или седмичној варијанти.
"Изнајмљивање 'стана на дан' има своје предности, али и недостатке. Све више људи одлучује се да издаје своје станове на дан јер на тај начин могу остварити много већи профит него да издају стан на мјесечном нивоу", казао је Грубан за "Независне новине".
Да је примјетно да је у понуди све више некретнина које се издају на дан него на дугорочни период сагласан је и Драган Милановић, директор Агенције "Ремаx" Бањалука.
"Наиме, један дио купаца станове купује за становање, док добар дио људи купује стан као инвестицијску некретнину, да би је издавао. Постоје двије врсте изнајмљивања, а то су дугорочно и 'стан на дан', који остварује већи принос и већу мјесечну зараду", казао је Милановић за "Независне новине".
Према његовим ријечима, у Бањалуци у посљедњих годину дана забиљежен је повећан број туриста, те се повећала и потражња за таквом врстом смјештаја.
"Тако да је примјетно да је све више некретнина које се издају на принципу 'стан на дан'", појаснио је Милановић.
Да је грађанима теже пронаћи стан за дугорочан најам, каже и Сања Васић из Прњавора, која је због посла морала да се пресели у Бањалуку.
"Станови који би ми се свидјели на огласима већином су били или 'стан на дан' или на локацији која је много удаљена од посла, а о цијенама да не причам. Генерално, више је у понуди 'станова на дан' него за изнајмљивање. Нисам се само ја сусрела са сличним проблемима, већ и моја колегиница. На крају сам на Старчевици пронашла смјештај који ми одговара цијеном, али ми је много удаљен од посла. Али понуда за изнајмљивање је тако слаба да нисам имала неки већи избор", казала је она.
Из Инспектората Републике Српске казали су да у циљу сузбијања обављања нерегистроване дјелатности пружања услуга смјештаја надлежна инспекција континуирано врши контролу у хотелима, мотелима, апартманима, кућама за одмор и другим објектима који пружају ову врсту услуга.
"У овој дјелатности посљедњих година видно је повећано интересовање грађана за пружање услуга по принципу 'стан на дан', а што је законодавац препознао још 2017. године када је доношењем новог Закона о угоститељству омогућено физичким лицима која нису регистрована као предузетници да пружају поједине врсте угоститељских услуга", казали су из Инспектората Српске за "Независне новине".
Истакли су да, према подацима објављеним крајем прошле године од стране Агенције за
посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ), у Републици Српској је регистровано више од 2.400 објеката који пружају ову врсту услуге, што је значајан резултат када узмемо у обзир да је развој туризма у 2020, 2021. и до половине 2022. године због короне био доста успорен.
"Законом о угоститељству прописана је казна за физичка лица од 500 КМ до 2.000 КМ ако пружа услуге изнајмљивања смјештаја супротно овом закону, а поред новчане казне изриче се и мјера забране даљег рада. Међутим, морамо напоменути да циљ инспекције није кажњавање, већ регистрација и легализација субјеката, односно увођење њиховог пословања у законске оквире и сузбијање нелојалне конкуренције субјектима који легално раде и измирују обавезе према радницима и држави", закључили су из Инспектората Српске за "Независне новине".
(Независне)
