Куповина путем интернета из трговина или са веб-сајтова из иностранства ни током првих шест мјесеци ове године није јењавала, па је тако из новчаника бх. грађана однијела више од 1,7 милиона марака.
​
С обзиром на то да Управа за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине (УИО БиХ) евидентира само пошиљке на које купци морају платити дажбину, односно оне наруџбе чија је вриједност већа од 300 КМ, може се закључити да је број пакета из иностранства много већи, па самим тим и коначна цифра наруџби.

Пакети који пристижу у БиХ, а чија је вриједност мања од 300 КМ, ослобођени су плаћања увозних дажбина, па тако већина грађана пази да пакети не прелазе ту вриједност.

Како су за "Независне новине" истакли из Управе за индиректно опорезивање БиХ, током шест мјесеци ове године вриједност пошиљки била је 1.727.620 КМ, а дажбине за 13.054 кг робе, чија је вриједност раније поменута, износиле су 370.867 КМ.

"Највише робе, у вриједности од 904.356,24 КМ, оцарињено је у Сарајеву, док је у Бањалуци оцарињено робе у вриједности од 424.088,97 КМ. Оцарињена роба у Мостару имала је вриједност од 399.175,45 КМ", навели су из УИО БиХ.

У првих шест мјесеци прошле године у БиХ је увезено килограм робе мање, односно 10.454, али је вриједност пошиљки била већа и износила је 1.842.093 КМ.

"Од плаћања увозних дажбина ослобађа се роба занемарљиве вриједности садржана у пошиљци послатој директно из друге државе примаоцу у Босни и Херцеговини. Робом занемарљиве вриједности сматра се роба чија је укупна вриједност до 300 конвертибилних марака по пошиљци, искључујући алкохолне производе, парфеме и тоалетне воде, дуван и дуванске прерађевине", стоји на страници УИО БиХ.

Адмир Арнаутовић, предсједник Клуба потрошача Средње Босне Травник, истиче за "Независне новине" да је током посљедње четири године забиљежен енормни раст куповине путем интернета, не само у БиХ него и у цијелом свијету.

"Окидач за такав раст била је епидемија вируса корона, која је резултирала ограничењем кретања, затварањем у домове и алтернативним начинима куповине. До 2020. године релативно мало грађана је куповало онлине, што због непознавања технологије, што због страха од онлине плаћања и могућности преваре, али је страх од короне то превазишао. Такођер, објективно, интернет нуди већи избор производа, те јефтиније производе и поред трошкова доставе, али и могућност да се набаве квалитетнији производи из иностранства", објашњава Арнаутовић и додаје да је све то резултирало великим растом онлине продаје.

Према његовим ријечима, они у Удружењу имају и велики број жалби које се управо односе на онлине куповину, али и истиче да се све жалбе односе на домаће трговце.

"То је посљедица управо непостојања законске регулативе која би уредила област електронске трговине, тако да је у овом тренутку јако тешко ријешити проблеме купаца у случају преваре. А преваре су различите - од тога да купац уопште не добије робу коју плати, да добије робу која не одговара нарученој, па до тога да се цијена робе промијени од наруџбе до испоруке искључиво на штету купца", каже Арнаутовић за "Независне новине".

Његова препорука потрошачима је да буду крајње опрезни приликом онлине куповине.

Путем интернета често купује и Бањалучанка Тања Г., која истиче да јој је главни сајт за куповину "Алиеxпресс".

"Ту могу да нађем повољније ствари које су ми потребне, већином су то маске за телефоне, заштитне фолије, бижутеријски накит и ситне стварчице за кућанство. Такође, постоји доста предмета које не могу да нађем у продаји у БиХ, па се из тог разлога одлучујем за онлине куповину. То су већином неки гаџети, занимљива кућна помагала, четке за чишћење и сличне ствари које код нас нису популарне", наводи она.

Оно о чему води рачуна, како истиче, јесте да не купује скупе предмете, јер и даље није у потпуности сигурна у ову врсту куповине.

"Дешавало ми се да неки предмети никад не дођу, тако да ми је лакше када је нека јефтинија ствар за којом нећу жалити", каже ова Бањалучанка.

(Независне)