Заштита спољних граница, без унутрашњих граница. То начело се у земљама шенгенског простора не поштује баш увијек. Неке земље контролишу гранични саобраћај. Зашто је то могуће и (понекад) смислено?

Стотине хиљада фудбалских навијача дошло је у Њемачку за вријеме Европског првенства. У циљу безбједности током тог турнира, домаћини су на својим границама увели праксу насумичних контрола. Тренутно се у Њемачкој дискутује о томе да ли би имало смисла те наставити с тим привременим граничним контролама према сусједима у ЕУ.

Шенген жив, али с изузецима

Контроле људи који прелазе границе у тзв. "шенгенском простору" су заправо забрањене према праву ЕУ. Могуће је њихово привремено, односно временски ограничено увођење, али само под строго дефинисаним условима. Земље-чланице Шенгена су све чланице Европске уније осим Ирске и Кипра – и још: Швајцарска, Лихтенштајн, Норвешка и Исланд. Шенгенски простор добио је име по истоименом селу у Луксембургу у којем је 1985. потписан први споразум о укидању граничних контрола. Документ је тада потписало пет европских држава.

"Срце интеграције"

Путнички саобраћај је дио европског унутрашњег тржишта. Он предвиђа слободу кретања људи, робе, капитала и услуга у читавој Европској унији и зову га обично: "срце европске интеграције". Путовање без граничних рампи и без контроле "остаје један од крунских драгуља европске интеграције", рекао је, рецимо, потпредсиедник Европске комисије Маргаритис Шинас.

Сваке године 420 милиона грађанки и грађана ЕУ и око 500 милиона посјетилаца из земаља које нису чланице Уније профитира од предности шенгенског простора. А претпоставка за укидање контрола на унутрашњим границама је ефикасна контрола спољних граница ЕУ, око чега су договорени и посебни критеријуми.

Улаз у зону Шенгена на аеродрому у Букурешту

Али, контрола спољних граница је, према мишљењу бројних министарки и министара унутрашњих послова земаља-чланица ЕУ – још увијек мањкава. То се поготово уочава од 2015. и почетка великих мигрантских кретања с подручја Блиског и Средњег истока, преко Грчке и Италије, у смеру Европске уније. Многи се отада жале на недовољно добру заштиту спољних граница Уније. Аустријски министар полиције Герхард Карнер у октобру 2023. је рекао: "Шенген никада није био у тако лошем стању као сада." Он сматра да људи без пасоша и без визе могу сувише једноставно да уђу у Европску унију.

Транзитне и земље дуж такозване "балканске руте" у које су стизали мигранти зато су почеле да уводе контроле на међусобним границама. На граници између Аустрије и Немачке контролише се без престанка још од 2015. Француска је контроле увела након стравичних терористичких напада 2015. и 2016. Европска комисија у свом извјештају о ситуацији у зони Шенгена ипак напомиње да контроле на унутрашњим границама нису систематске, већ да се ради практично само о насумичним контролама сумњивих особа. Додаје се и да такве контроле по правилу не изазивају веће застоје у прекограничном саобраћају.

Временски ограничене контроле

Као алтернатива "видљивим" контролама с класичним рампама, Европска комисија је препоручила формирање мешовитих патрола из више земаља, које би онда у залеђу, дакле иза границе, контролисале папире, визе и документе – и то на спонтано организованим контролним пунктовима. Осим тога, сматра се и да је добра пракса контроле путника у појасу до 30 километара с обје стране границе, и то без икаквог повода, односно сумње. Трајне и видљиве контроле на границама су "посљедње средство", стоји у "Граничном кодексу Шенгена", документу који је недавно прерађен и који су усвојиле све земље чланице, наводи РТС.

Дозвољене су систематске граничне контроле у контексту посебно високе (потенцијалне) опасности, односно великих догађаја као што су Олимпијске игре, самити групе Г7 или велики фудбалски турнири као што је био ЕУРО 2024. Контроле се морају ограничити на максимално шест мјесеци и у сваком појединачном случају мора се образложити због чега нека земља жели да их уведе.

Али, у пракси земље-чланице те изузетке од правила продужавају и по неколико пута, и то с општим разлозима као што су притисак миграција, опасност од тероризма, безбједносне бриге након руске инвазије у Украјини, односно све израженијим антисемитизмом након терористичких напада Хамаса и израелске операције у Појасу Газе.

Европска комисија онда опомиње земље-чланице да граничне контроле уводе само у најнужнијим случајевима, али више од тога не може да учини. Контроле на унутрашњим границама се, наиме, не морају одобрити, довољно их је само "пријавити" Комисији четири недјеље прије увођења. Могуће је и увођење граница по хитним поступку, без рока од четири седмице: на примјер у случају неке ванредне ситуације, попут покушаја веће групе миграната да преко спољне границе уђу у Европску унију.

Има ли смисла уводити контроле?

У Њемачкој неки представници странака ЦДУ, Либерала, али и синдиката службеника полиције тврде да су граничне контроле унутар Шенгена, уведене због Европског првенства у фудбалу, биле веома ефикасне, и да их због тога не треба укидати, већ да би их требало продужити.

Стручњаци из Европске комисије, који не желе да се њихова имена наводе, објашњавају да је ангажовање 22.000 додатних припадника полицијских снага, односно контрола 800.000 особа, свакако морало да доведе до бројних додатних "погодака". Али, уједно напомињу да таква врста полицијског посла не мора нужно да се ради на самој граници: 800.000 додатних контрола на ауто-путевима даље од граница, на железничким станицама или другим неуралгичним тачкама, можда би резултирале сличним успјесима, сматрају они, преноси РТС.
​
Осим тога, њмачка полиција је успјела да ухапси око хиљаду особа за којима је био расписан налог за хапшењем. У овом тренутку у немачкој је иначе расписано око 180.000 таквих налога.

Њемачка полицијска статистика криминала показује да је укупан број кривичних дјела земљи од увођења Шенгена опао. У 1995. Њемачка полиција је регистровала 6,6 милиона кривичних дјела, а у 2023. години их је било 5,9 милиона.
 
(Независне)