Жене предњаче на докторским студијима
Foto: Unsplash
Према статистичким подацима, у Републици Српској докторске студије уписује више жена него мушкараца, а према ријечима наших саговорника, иако су жене схватиле да стицање високог образовања отвара многа врата, жена је и даље мало на руководећим позицијама.
Наиме, према подацима Завода за статистику РС, у школској 2019/2020. години докторске студије уписале су 94 жене и 71 мушкарац, годину дана касније, 2020/2021. године докторске студије је уписало 105 жена и 79 мушкараца.
"У школској 2021/2022. години докторске студије на факултетима у Српској уписало је 167 жена и 118 мушкараца", наводи се у подацима Завода за статистику РС.
Током 2022/2023. докторске студије уписале су 134 жене и 101 мушкарац.
"У школској 2023/2024. години на високошколским установама у Српској евидентирано је 258 докторанада, од тога 117 мушкараца и 128 жена", навели су у Заводу за статистику РС.
Како је у разговору за "Независне новине" рекла Весна Мрдаљ, продекан за наставу на Пољопривредном факултету у Бањалуци, прошле године на овом факултету на докторске студије уписана су четири студента, од тога двије жене.
"Ранијих година, када је школарина на докторским студијима била 3.000 КМ по години, нисмо имали много заинтересованих студената, али сада, када је школарина 1.000 КМ на годишњем нивоу, одмах смо имали већи број пријава", навела је Мрдаљева, додајући да је свијест жена о високом образовању у РС на доста високом нивоу.
"То је јако позитивно, али бих вољела да је више жена на руководећим позицијама. Када је у питању наш факултет, ми имамо задовољену равноправност полова када је ријеч о запосленима. У руководству увијек имамо неку даму, да ли као продекана за наставу или као продекана за међународну сарадњу или за научноистраживачки рад", рекла је Мрдаљева.
Истакла је да су жене све више свјесне да стицање високог образовања и бављење науком и струком отвара многа врата.
"Све више жена код нас се опредјељује за наставак школовања, те након завршетка првог циклуса студија уписују други циклус, те докторске студије, што је веома похвално", казала је Мрдаљева, додајући да на пољу пољопривреде постоји много успјешних жена.
"Оне својим примјером мотивишу младе да крену њиховим стопама. Имамо лијепих примјера жена у привреди које су самосталне и успјешне предузетнице, жена које воде задруге и пољопривредна удружења", навела је Мрдаљева.
Радослав Декић, декан Природно-математичког факултета Универзитета у Бањалуци, казао је да је, према посљедњим подацима, на докторске студије математике и информатике уписано шест жена и пет мушкараца.
"На основним студијима на нашем факултету имамо више студентица", рекао је Декић, додајући да је свакако све већи интерес жена за бављење природним наукама.
Драго Вуковић, професор социологије на Одсјеку за филозофију и социологију Универзитета у Источном Сарајеву, казао је да податак да више жена уписује докторске студије је показатељ развоја друштва.
"Ми живимо у времену науке и знања, по томе је нормално да жене у томе траже своје мјесто. Рецимо, на Педагошком факултету на основним студијима имамо 90 одсто дјевојака, то је један од индикатора да се жене интересују за студије и за стицање знања", казао је Вуковић, додајући да је мишљења да жене упркос свему томе не треба да се нужно одрекну улоге коју природно имају, а то је улога мајке.
Како је у разговору за "Независне новине" рекла Драгана Петрушић, докторанд на Правном факултету УНИБЛ, докторске студије је уписала јер ће тако стећи нова и квалитетна знања у области права која њу највише интересују.
"Уписала сам докторске студије након завршених мастер студија, положеног правосудног испита и одређеног искуства у пракси. Искрено вјерујем да је улагање у образовање и знање, те цјеложивотно учење од суштинског значаја за сваког појединца, без обзира на пол", казала је Петрушићева, додајући да сматра да ће јој звање доктора правних наука помоћи у каријери и отворити нове могућности, како за рад, тако и за напредовање у каријери.
"Нисам знала за податак да докторске студије уписује више жена него мушкараца, а сматрам да се истим мотивима приликом уписа ове врсте студија воде оба пола", навела је Петрушићева.
(Независне)
Наиме, према подацима Завода за статистику РС, у школској 2019/2020. години докторске студије уписале су 94 жене и 71 мушкарац, годину дана касније, 2020/2021. године докторске студије је уписало 105 жена и 79 мушкараца.
"У школској 2021/2022. години докторске студије на факултетима у Српској уписало је 167 жена и 118 мушкараца", наводи се у подацима Завода за статистику РС.
Током 2022/2023. докторске студије уписале су 134 жене и 101 мушкарац.
"У школској 2023/2024. години на високошколским установама у Српској евидентирано је 258 докторанада, од тога 117 мушкараца и 128 жена", навели су у Заводу за статистику РС.
Како је у разговору за "Независне новине" рекла Весна Мрдаљ, продекан за наставу на Пољопривредном факултету у Бањалуци, прошле године на овом факултету на докторске студије уписана су четири студента, од тога двије жене.
"Ранијих година, када је школарина на докторским студијима била 3.000 КМ по години, нисмо имали много заинтересованих студената, али сада, када је школарина 1.000 КМ на годишњем нивоу, одмах смо имали већи број пријава", навела је Мрдаљева, додајући да је свијест жена о високом образовању у РС на доста високом нивоу.
"То је јако позитивно, али бих вољела да је више жена на руководећим позицијама. Када је у питању наш факултет, ми имамо задовољену равноправност полова када је ријеч о запосленима. У руководству увијек имамо неку даму, да ли као продекана за наставу или као продекана за међународну сарадњу или за научноистраживачки рад", рекла је Мрдаљева.
Истакла је да су жене све више свјесне да стицање високог образовања и бављење науком и струком отвара многа врата.
"Све више жена код нас се опредјељује за наставак школовања, те након завршетка првог циклуса студија уписују други циклус, те докторске студије, што је веома похвално", казала је Мрдаљева, додајући да на пољу пољопривреде постоји много успјешних жена.
"Оне својим примјером мотивишу младе да крену њиховим стопама. Имамо лијепих примјера жена у привреди које су самосталне и успјешне предузетнице, жена које воде задруге и пољопривредна удружења", навела је Мрдаљева.
Радослав Декић, декан Природно-математичког факултета Универзитета у Бањалуци, казао је да је, према посљедњим подацима, на докторске студије математике и информатике уписано шест жена и пет мушкараца.
"На основним студијима на нашем факултету имамо више студентица", рекао је Декић, додајући да је свакако све већи интерес жена за бављење природним наукама.
Драго Вуковић, професор социологије на Одсјеку за филозофију и социологију Универзитета у Источном Сарајеву, казао је да податак да више жена уписује докторске студије је показатељ развоја друштва.
"Ми живимо у времену науке и знања, по томе је нормално да жене у томе траже своје мјесто. Рецимо, на Педагошком факултету на основним студијима имамо 90 одсто дјевојака, то је један од индикатора да се жене интересују за студије и за стицање знања", казао је Вуковић, додајући да је мишљења да жене упркос свему томе не треба да се нужно одрекну улоге коју природно имају, а то је улога мајке.
Како је у разговору за "Независне новине" рекла Драгана Петрушић, докторанд на Правном факултету УНИБЛ, докторске студије је уписала јер ће тако стећи нова и квалитетна знања у области права која њу највише интересују.
"Уписала сам докторске студије након завршених мастер студија, положеног правосудног испита и одређеног искуства у пракси. Искрено вјерујем да је улагање у образовање и знање, те цјеложивотно учење од суштинског значаја за сваког појединца, без обзира на пол", казала је Петрушићева, додајући да сматра да ће јој звање доктора правних наука помоћи у каријери и отворити нове могућности, како за рад, тако и за напредовање у каријери.
"Нисам знала за податак да докторске студије уписује више жена него мушкараца, а сматрам да се истим мотивима приликом уписа ове врсте студија воде оба пола", навела је Петрушићева.
(Независне)
