Обичаји који прате нарадоснији хришћански празник -  Божић разликују се од мјеста до мјеста, али је божићна порука увијек иста – вјера у благостање, мир и љепшу будућност, уз поздрав:,,Мир Божији. Христос се роди!'', а отпоздравља се ријечима:,,Ваистину се роди"!

Бадњи дан је посљедњи дан Божићног поста. Дан који му претходи је Туциндан. Многи обичаји везани за овај дан сасвим су пагански, мада је црква покушала да им да хришћанско обиљежје. Обичаје око Бадњег дана Срби су наслиједили од својих предака  и даље их одржавају. За бадњак се сијече дрво храста, које је код Словена одувијек било свето дрво. Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта.



Осим печенице која је обавезна за Божић, домаћице припремају и низ разних ђаконија како за посну трпезу за Бадњи дан, тако и Божићну мрсну храну. У чесницу која ће бити спремана пред зору на Божић, осим љубави и умјећа саме домаћице, у семберији се ставља парче бадњака, папак од печенице, новац, пасуљ, кукуруз и још по нешто, зависно од традиције. Ипак је празник Рођења Христовог - празник је најмлађих. На Бадње вече био је важан ритуал – пијукање. Тада се у кућу уносила слама која је симболизује рођење Христово, а у сламу домаћица убацује орахе, неек друге коштуњаве плодове и слаткоше, а малишани прпају по слами, желећи да пронађу што више слаткиша и ораха. Али прије божићног доручка и долазак најрадоснијег празника у породични дом најављује  положајник. Он је близак рођак или пријатељ који, џарајући по ватри, породици жели мир, здравље, срећу и сваку другу радост.
Ових дана, пред Божић, у граду су велике гужве, како на улицама, тако у трговинама, а и на бијељинској Зеленој пијаци. Сви желе да припреме оно што им је потребно како би достојно прославили овај празник када је породица на окупу. Да би били на окупу многи, који су у дијаспори, пристигли су да Божић прославе у родном крају.