Квалитет производа отвара врата за извоз 

Млин „Стојановић и син“ из Рухотине има традицију дужу од 30 година, а на домаћем и иностраном тржишту су већ дуго захваљујући квалитетним производима. На подручју Семберије и Републике Српске нема домаћице која не користи или није користила брашно из овог семберског млина како за колаче, торте, пите, погаче и разне производе од тијеста.



Власник Млина Зоран Стојановић каже да је задовољан радом млина током комплетне године, истичући да су за успјешан рад фирме заслужни запослени, њих двадесетак, који добром организацијом  успијевају да обаве сав посао правовремено.  У сезони, пшеницу узимају од семберских пољопривредних произвођача, највећим дијелом из села која су у близини  Рухотине, а током остатка године увозе неопходне количине. Зоран истиче да је за постојање млина заслужан његов покојни отац, који је имао жељу да породица има воденицу.

„Те давне 1988. године отишао сам у Италију, гдје сам ступио у контакт са човјеком који је трговао млинском опремом и уз помоћ Вељка Видића из Црњелова, све је тако и кренуло, истиче Стојановић. Када је покренуо овај посао, Зоран истиче да није ни имао замисао да ће се доћи до индустријске производње. Према његовим ријечима, у почетку је млин радио услужно за потребе сеоских домаћинстава,  а касније се указала потреба за проширењем капацитета.



„Када смо процијенили да је вријеме за проширење капацитета, 2002. године смо набавили нову опрему, и дуплирали смо капацитет. Када је и то било мало, започели смо изградњу новог млина чији је капацитет 150 тона на 24 часа“, нагласио је Стојановић. Он кажеда велики број семберских пољопривредних произвођача користи силосе овог предузећа за смјештај пшенице.

„Захваљујући примјени најмодернијих машина и комплетно електронски умреженим управљањем цјелокупне производње, гарантује се беспријекорна могућност праћења пријема житарица, складиштења и мљевења, све до коначне испоруке брашна, каже Стојановић. Ово предузеће, осим на домаће  тржиште, тренутно производе пласира у Црну Гору, Македонију, Шведску, а ускоро би требало да извозе и на поручје комплетне Скандинавије. 

„Повремено имамо извоз у Аустралију и Канаду. Не ради се ту о профиту, него је у питању сатисфакција и успјех фирме да извозимо наше производе преко океана, рекао је Стојановић. Он истиче да се брашно из Млина Стојановић на тржиште пласира у паковањима од килограм, пет, десет и 25 килограма, те су препознатљиви по пудер брашну, типу 400 и типу 500, а највише продају типа 400.

„Задовољан сам свим оствареним. Битно је да задржимо квалитет по којем смо препознатљиви, рекао је Стојановић. Зоран каже да је поносан јер му је и син више од пет година ангажован у фирми, те да му је то посебна сатисфакција да ће син наставити породичну традицију. У овом предузећу истичу да је основна одлика њиховог производног погона стално техничко, технолошко и кадровско усавршавање, као одговор на захтјеве купаца, чије задовољство представља основно мијерило успјешности не само млина, него и предузећа уопште.

Квалитет и традиција

Млин „Стојановић и син“ основан је 1989. године и може се похвалити квалитетом производа, традицијом, као и креативним људским потенцијалом. Основне дјелатности млина су складиштење, чување и прерада пшенице, као и пружање услуга лабораторијског испитивања. 

Породично предузеће

Млин "Стојановић и син" је породично предузеће које се бави прерадом житарица и производњом млинарских производа.

​Семберија инфо - З. Кусмук