Више од 80 одсто грађана Републике Српске данас је на референдуму дало своју подршку за отцјепљење овог ентитета од БиХ. Грађани у свим градовима и општинама у Републици Српској изашли су на улице да прославе ову вијест. Сан је напокон постао јава – Република Српска одлази из БиХ и постаје самостална држава.

И док народ слави, политичари који су их извели на референдум држе се за главу. Шта сад? Прогласити независност и увести грађане у нове оружане сукобе, те Српску одвести равно у пропаст или изаћи пред грађане и рећи им да су им све ове године бацали прашину у очи и причали бајку са сретним завршетком, иако су били свјесни да се она не може остварити.

Не, референдум се још није десио, али ако се деси, сценарио ће управо овако да изгледа.

И тога су свјесни сви, посебно они који сваких мало потежу ову тему за дневно-политичка препуцавања. Сви врло добро знају да би већина грађана Српске радо видјела леђа БиХ. То је чињеница коју нико не може оспорити.
 
Међутим, жеље су једно, а могућности и реалност су нешто друго. И нису Срби из Српске једини који сањају самосталну државу и отцјепљење од државе. Тај сан имају многи народи широм Европе и свијета, који су економски и политички много јачи и стабилнији од Републике Српске, али им то не полази за руком.

Зашто? Па, зато што иза себе немају велике свјетске силе које би их ставиле под своју заштиту, признале њихову независност, те их војно, економски и на сваки други начин подржале.

Без излобираног међународног благослова потпуно је сулудо ићи у авантуру звану сецесија за коју унапријед знате да је осуђена на пропаст. Да ли Српска има међународни благослов? Не, нема.

Упитно је чак и да ли би Србија пристала да подржи Српску у тој идеји, јер су њени политичари свјесни да би се држава нашла у међународној изолацији која би их економски уништила. Дакле, политичари у Србији би морали да бирају – увести седам милиона својих грађана у изолацију због економски нестабилног региона у којем број становника не досеже ни број оних који живе у Београду или једноставно рећи „волимо ми вас, али више волимо себе“.

Нико не каже да не треба сањати, и можда једног дана Српска заиста постане независна. Међутим, грађанима јасно треба рећи гдје престаје сан, а почиње јава.

(српскаинфо.цом)