Нова методологија приступања Европској унији, коју ће Европска комисија у среду представити у Бриселу, доноси низ новина.

Међу новинама су поред осталог и обједињавање више преговарачких поглавља у тзв. кластере, како би политички фокус земаља кандидата био усмерен на кључне секторе, али и санкције у случају неспровођења потребних реформи и испуњавања услова.

"Неопходно је побољшати приступни процес и учинити га ефективнијим, он мора да постане предвидивији, кредибилнији - заснован на објективним критеријумима и ригорозно на позитивним и негативним условљавањима, као и на реверзибилитету“, истиче се у документу под насловом "Побољшати приступни процес - веродостојна европска перспектива за Западни Балкан“, у који је Тањуг имао увид.

Ради повећања динамике преговарачког процеса, Европска комисија предлаже организовање преговарачких поглавља по тематским кластерима, што ће омогућити снажнији фокус на кључне секторе политичког дијалога.

Преговори о сваком кластеру биће отварани као целина, након испуњавања мерила, што је боље него на основи појединачних поглавља.

То решење би, како се наводи у документу, могло већ сада да се примени у преговорима са Србијом и Црном Гором.

"Приоритети за убрзање интеграције и кључне реформе биће договаране између ЕУ и кандидата. Када ти приоритети буду довољно примењени, кластер се отвара без даљих условљавања и мерила за затварање су постављена за свако поглавље“, објашњава се у тексту и додаје да би временски оквир од отварања кластера до затварања појединачних поглавља требало да буде ограничен, уз препоруку да то буде годину дана.

Документом је предложено и шест кластера.

Први кластер, који носи назив "Основе", тиче се правосуђа, основних права, безбедности, слободе, али и економских критеријума, функционисање демократских институција, реформе јавне управе, јавних набавки, статистике, финансијске контроле.

Други кластер, "унутрашња тржишта", садржи поглавља везана за слободу кретања робе, радне снаге, услуга, капитала, привредног права, интелектуалне својине, политике конкурентности, финансијских сервиса, заштиту потрошача.

Наредни кластер нови назив "конкурентност и раст", и он се тиче информативног друштва, медија, пореског система, економске и монетарне политике, социјалне политике и запошљавање, индустријске и предузетничке политике, науке и истраживања, образовања и културе, царинске уније.

Затим следи кластер "Зелена агенда и одржива повезаност" који обједињује поглавља везана за политику транспорта, енергетике, трансевропске мреже, заштите животне средине и климатских промена.

Пети кластер, "Ресурси, пољопривреда и кохезија", тиче се пољопривредног и руралног развоја, безбедности хране, ветерине, фитосанитарне политике, рибарства, регионалне политике, координације структуралних инструмената, финансија и буџета.

Последњи кластер су "Спољна питања", који обухвата спољне односе, спољну, безбедносну и одбрамбену политику.

Још једна од промена коју предлаже Европска комисија јесте повезивање напретка у спровођењу договорених реформи са тешњом интеграцијом земаља кандидата у Европску унију, њено тржиште и програма, као и повећању фондова и инвестиција.

"Док напредак у реформама треба да буде награђиван, постоји и потреба за одлучније мере санкционисања у случају озбиљне стагнације или назадовања у имплементацији реформи. Одлука о заустављању или чак преокретања процеса треба да буду саопштене кроз годишњи извештај Европске комисије", објашњава се у документу.

У озбиљним случајевима, Комисија може дати такав предлог у свако доба, на свој захтев или захтев чланице Уније, у обезбеђивању брзог одговора на ситуацију кроз поједностављене процедуре.

Те мере предвиђају могућност суспензије приступног процеса, као и поновног отварања затворених поглавља или "ресетовање" питања која морају да буду поново преиспитивана.

Такође, могу да се умање средства из фондова ЕУ, уз изузетак подршке цивилном друштву, те и користи од тешње сарадње, као што је учешће у програмима ЕУ, приступ тржишту, могу бити обустављене.

Европска комисија својим предлогом наглашава да у приступном процесу услови морају бити јасни од самог почетка и најављује њихово дефинисање кроз годишње извештаје за земље кандидате.

Додаје се да ће преговори о основним питањима бити вођени мапом пута за владавину права, мапом пута о функционисању демократских институција и реформе јавне управе, као снажнијом везом са програмом економских реформи.

Приступање ЕУ је процес који захтева и подржава основне реформе, политичке и економске промене у земљама кандидатима, и треба да покаже способност дељења одговорности као чланица ЕУ.

Тај процес, како се указује, не може да се води "на аутопилоту“, већ мора да одражава активну одлуку друштва да достигне и поштује највише европске стандарде и вредности.

Позива се и на веће лидерство обе стране и наглашава се да је време да се политичка природа процеса подвуче и стави у први план, што укључује нове могућости за дијалог кроз редовне самите ЕУ - Западни Балкан и интензивније министарске контакте.

Комисија у свом документу оцењује да је кључни циљ ангажовања ЕУ на Западном Балкану да земље припреми за испуњавање свега што је потребно за чланство, што укључује подршку демократији, владавини права и економске реформе, као и усаглашавање са основним европским вредностима.

Циљ нове методологије је, како се наводи у тексту, да се повећа веродостојност и поверење како међу земљама чланицама ЕУ, тако и међу кандидатима за чланство, као и да се постигну бољи резултати на терену.

Истиче се да је потребно "освежити" приступни процес, уз наглашавање да су за постизање пуног потенцијала неопходно поверење и јасна приврженост на обе стране.

То значи да лидери Западног Балкана морају кредибилније да "испоручују" своју приврженост имплементацији реформи, како у владавини права, борби против крупције, економије, наводи се у документу.

То даље значи и да ЕУ мора да "испоручује" на основу непоколебљиве привржености процеса заснованог на заслугама.

"Када земља партнер испуни критеријуме и услове, чланице треба да прихвате напредак ка даљем нивоу процеса. Све стране морају да се уздрже од злоупотребе отворених питања у приступном процесу. Чланице и институције ЕУ морају да говоре једним гласом у региону, слати јасне сигнале подршке и охрабрења и отворено говорити о проблемима ако настану", наводи се у тексту.

У документу се подсећа да је ЕУ од самита у Феири и Солуну, 2000. и 2003, изнела јасну и недвосмислену подршку европској перспективи за Западни Балкан, као и да је та подршка поново потврђена на Савету за спољне послове јуна прошле године.

Ова чврста перспектива пуноправног чланства у ЕУ, заснованог на заслугама, како се истиче, у политичком је, безбедносном и економском интересу Уније.

"У време растућих глобалних изазова и подела овај процес остаје више него икада геостратешка инвестиција у стабилну, снажну и уједињену Европу, а веродостојна приступна перспектива је кључни подстицај и мото за трансформације у региону, што подстиче нашу колективну безбедност и просперитет“, закључује се у тексту.

Танјуг / Б92