БиХ увози више од двије трећине потребних пољопривредно-прехрамбених производа
Извор: БХРТ/Љубиша Давидовић
У прошлој години извезли смо хране за милијарду и сто милиона, а увезли за 4 милијарде и 600 милиона КМ. Истовремено, и поред изванредних могућности, не користимо више од половине обрадивог земљишта којим располажемо. Све је мање оних који желе да се баве пољопривредом. чак и за властите потребе. Рјешење је, кажу и стручњаци и пољопривредници, у заштити домаће производње и произвођача, и то на начин да се опорезује и ограничи увоз хране из других земаља онда када те хране имамо довољно из сопствених извора.
Најслабије извозне резултате годинама биљежи пољопривредно-прехрамбени сектор који има убједљиво највећи минус. Од укупног спољнотрговинског дефицита који износи 11 милијарди марака, трећина, односно три и по милијарде се односи управо на овај сектор.
"Ми у склопу пољопривредно-прехрамбеног сектора извозимо негдје отприлике 1,1 милијарду КМ док са друге стране увозимо неких 4,6 милијарди КМ", наводи Славиша Ћеранић из Спољнотрговинске коморе БиХ.
Дуго времена проблем су били подстицаји за пољопривреду, који, када се саберу Република Српска, Федерација БиХ и Брчко дистрикт, износе око 400 милиона марака. И сами пољопривредници кажу да је подстицајна политика ријешена, али да је највећи проблем неконтролисан увоз и готово никаква заштита домаће производње.
"Ми не можемо толико подстаћи домаћу производњу колико могу увознички лобији и дампиншке цијене од неконтролисаног увоза да нас угрозе", наглашава Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС.
Проблем је и што се већина пољопривредних произвођача и даље ослања на традиционалне методе и тешко прихвата нове технологије. На едукацији пољопривредника се ради, али то није довољно.
"Тешко можемо очекивати неке брзе промјене у том смислу, али морамо да то пољопривредних произвођача што је остало, што хоће да ради, да их додатно едукујемо, оснажимо, помогнемо код набавке механизације и примјене неких нових технологија", истиче Борис Пашалић, предсједник Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду у НСРС.
Вишедеценијска небрига за пољопривредно-прехрамбени сектор долази на наплату. Увозимо око 65 одсто хране, иако сами можемо задовољити властите потребе, па чак и значајно извозити.
"Ми смо потпуно занемарили прехрамбени сектор. Капацитети су уништени. Они који раде се злопате и пате са великим диспропорцијама цијена рада, цијена енергије итд. И практично смо довели себе у позицију да будемо искључиво оријентисани када је храна у питању. То је нешто што се мора промијенити", сматра економски аналитичар Зоран Павловић.
Босна и Херцеговина располаже са око милион и 800 хиљада хектара обрадивих површина. По глави становника имамо три пута више обрадивог земљишта него што је просјек Европске уније. Али је зато за разлику од Европе искористивост пољопривредног земљишта код нас свега око 20 одсто. Зато и не чуди што више од двије трећине потребних пољопривредно-прехрамбених производа увозимо.
У прошлој години извезли смо хране за милијарду и сто милиона, а увезли за 4 милијарде и 600 милиона КМ. Истовремено, и поред изванредних могућности, не користимо више од половине обрадивог земљишта којим располажемо. Све је мање оних који желе да се баве пољопривредом. чак и за властите потребе. Рјешење је, кажу и стручњаци и пољопривредници, у заштити домаће производње и произвођача, и то на начин да се опорезује и ограничи увоз хране из других земаља онда када те хране имамо довољно из сопствених извора.
Најслабије извозне резултате годинама биљежи пољопривредно-прехрамбени сектор који има убједљиво највећи минус. Од укупног спољнотрговинског дефицита који износи 11 милијарди марака, трећина, односно три и по милијарде се односи управо на овај сектор.
"Ми у склопу пољопривредно-прехрамбеног сектора извозимо негдје отприлике 1,1 милијарду КМ док са друге стране увозимо неких 4,6 милијарди КМ", наводи Славиша Ћеранић из Спољнотрговинске коморе БиХ.
Дуго времена проблем су били подстицаји за пољопривреду, који, када се саберу Република Српска, Федерација БиХ и Брчко дистрикт, износе око 400 милиона марака. И сами пољопривредници кажу да је подстицајна политика ријешена, али да је највећи проблем неконтролисан увоз и готово никаква заштита домаће производње.
"Ми не можемо толико подстаћи домаћу производњу колико могу увознички лобији и дампиншке цијене од неконтролисаног увоза да нас угрозе", наглашава Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС.
Проблем је и што се већина пољопривредних произвођача и даље ослања на традиционалне методе и тешко прихвата нове технологије. На едукацији пољопривредника се ради, али то није довољно.
"Тешко можемо очекивати неке брзе промјене у том смислу, али морамо да то пољопривредних произвођача што је остало, што хоће да ради, да их додатно едукујемо, оснажимо, помогнемо код набавке механизације и примјене неких нових технологија", истиче Борис Пашалић, предсједник Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду у НСРС.
Вишедеценијска небрига за пољопривредно-прехрамбени сектор долази на наплату. Увозимо око 65 одсто хране, иако сами можемо задовољити властите потребе, па чак и значајно извозити.
"Ми смо потпуно занемарили прехрамбени сектор. Капацитети су уништени. Они који раде се злопате и пате са великим диспропорцијама цијена рада, цијена енергије итд. И практично смо довели себе у позицију да будемо искључиво оријентисани када је храна у питању. То је нешто што се мора промијенити", сматра економски аналитичар Зоран Павловић.
Босна и Херцеговина располаже са око милион и 800 хиљада хектара обрадивих површина. По глави становника имамо три пута више обрадивог земљишта него што је просјек Европске уније. Али је зато за разлику од Европе искористивост пољопривредног земљишта код нас свега око 20 одсто. Зато и не чуди што више од двије трећине потребних пољопривредно-прехрамбених производа увозимо.
