Извор: Политика

Комунистичка власт је 1946. године Високим Дечанима одузела 700 хектара земље, а српска власт 1997. вратила 24 хектара али су приштинске власти после 1999. године оспорили власништво и над том земљом.

После осам година одбијања да спроведе одлуку уставног суда у Приштини и као власништво манастира Високи Дечани упише 24 хектара земље, влада привремених приштинских институција затражила је од агенције за катастар да земљу коначно укњижи манастиру.

Вест је саопштена у среду, првог дана посете специјалног изасланика САД за Западни Балкан Габријела Ескобара, а привремени премијер у Приштини Аљбин Курти рекао је на седници владе да је одлука повезана са тежњом Приштине да постане члан Савета Европе.

Реч је о 24 хектара земље коју је манастиру вратила држава Србија 1997. године, након што је 1946. комунистичка власт у тадашњој Југославији Високим Дечанима одузела 700 хектара земље.

Након сукоба на КиМ 1999. године, локалне власти у општини Дечани оспоравају манастиру власништво над земљом, тврдећи да та имовина припада друштвеним предузећима Апико и Илириа.

Судски процеси на различитим нивоима и правна борба манастира Високи Дечани трајали су готово 16 година, а уставни суд у Приштини је 20. маја 2016. године пресудио да земља припада Високим Дечанима.

Уставни суд је тиме одбацио одлуку апелационог већа врховног суда у Приштини из 2015. године да се предмет поново врати Основном суду у Дечанима и такође утврдио да је претходна одлука врховног суда у Приштини из 2012. године, којом је потврђено право власништва манастира на земљу - правоснажна.

Након што одлука о упису имовине Високих Дечана није спроведена пет година, уставни суд у Приштини је 24. септембра 2021. донео решење о неизвршењу пресуде, у којем се констатује да његова одлука из 2016. није извршена, а та одлука је објављена у службеном листу и о томе  информисан тужилац.

Локалне власти у Дечанима и привремене институције самоуправе у Приштини, међутим, и даље су одбијале да манастиру дозволе да у катастар упише 24 хектара земље, тврдећи да је уставни суд „легализовао" одлуку бившег председника некадашње СРЈ Слободана Милошевића из 1997. године да ту имовину поклони манастиру, подсећа Танјуг.

Манастир је, са друге стране, истицао да Милошевић није лично био укључен у ту одлуку и да је одлука из 1997. године  заснована на праву манастира да добије барем део од 700 хектара, колико су му 1946. одузеле тадашње комунистичке власти.

Све то време Приштина и локалне власти у Дечанима водили су отворену кампању против одлуке уставног суда, а апели Епархије рашко-призренске и манастира Високи Дечани да се одлука спроведе нису дали резултате, као ни позиви које су Приштини упућивали представници међународне заједнице.

Епархија рашко-призренска пре неколико дана је подсетила и на то да је случај тих осам година константно био пребациван са општинског на централни и са централног на општински ниво и да се на тај начин упорно избегавало извршење одлуке.


Монаси из Високих Дечана смеју да приђу само земљишту које се налази тик уз манастир иако је на манастирској земљи изграђена цела варош Дечане и никло на десетине села.

Идентична ситуација је у целој Метохији – готово сва црквена земља данас је у поседу Албанаца.

Манастири и цркве на Косову и Метохији у средњем веку за време Немањића а касније и у време Вука Бранковића, имали су у поседу више од 50 одсто обрадивог земљишта и шума у том делу велике и моћне српске државе.

Стефан Дечански само манастиру Високи Дечани својом хрисовуљом из 1330. године доделио је земљиште заједно с насељима која су се налазила од Дечана па све до границе Пећке Бистрице, долином Белог Дрима па до реке Валоне у северној Албанији.

Укупно је било обухваћено Дечанском хрисовуљом 89 села са 2.435 кућа и 6.600 мушких глава.

После доласка Турака манастиру Високи Дечани отимају се поседи и друга имовина. 

Том имовином већ у 15. веку почињу да господаре спахије и тимари или, како су их Турци звали, Алахови ратници. До почетка 18. века Косово и Метохија су били област најгушће насељена српским народом.

Уочи прве сеобе Срба у Високим Дечанима живело је 50 калуђера, а већ 1707. године остало их је само тројица. То се одразило и на манастирске поседе, који су силом прилика прешли у руке Османлија и Арбанаса.

Манастир Високи Дечани је задужбина краља Стефана Дечанског, а грађен је између 1327. и 1355. године. 

Ризница Високих Дечана је најбоље очувана и највећа манастирска ризница Српске православне цркве.

Манастир је 2004. године уписан на Унеско листу светске културне и природне баштине, а налази се и на листи најугроженијих локалитета културног наслеђа у Европи, коју је сачинила паневропска федерација за очување културног наслеђа Европа Ностра.

Високи Дечани су после 1999. године више пута били изложени  директним оружаним нападима екстремних Албанаца.

Манастир је под непрекидном заштитом међународних снага Кфора и једини су верски објекат и споменик Унеска у Европи под војном заштитом.