Двије деценије од пожара на Хиландару, спољашњи радови готови до краја године
Извор: Танјуг / РТРС
На Хиландару је прије двије деценије, у ноћи између 3. и 4. марта, најрозорнији пожар у историји ове српске светиње уништио и тешко оштетио 5.897 метара квадратних или скоро 55 одсто корисне површине, а директор Задужбине Светог манастира Хиландар Миливој Ранђић каже за Тањуг да би радови на обнови спољашњег дијела манастира требало да буду готови до манастирске славе Ваведење, 4. децембра.
Наредне године требало би да буду завршени и радови на унутрашњем дијелу манастирског здања, рекао је Ранђић.
- За 2025. годину, очекујемо да ће остати један дио радова на унутрашњем уређењу Игуменарије, посљедњег објекта који је предмет наше обнове, а првог објекта који је горио у 2004. године. То уређење ће потрајати сигурно до половине наредне године - навео је Ранђић.
На питање шта је био највећи изазов у процесу обнове манастира, Ранђић је рекао да је највећи изазив био да се не прекину радови, упркос свим догађајима који су дешавали од 2004. до данас.
- Упркос свјетској економској кризи, упркос ковид кризи и бројним другим проблемима. Ни једнога дана радови на њему нису прекинути, осим онога што су биле редовне и нужне паузе. Изузев у вријеме ковид кризе, када смо морали у првом тренутку да евакуишемо раднике, међутим и тада смо успјели врло брзо, свега два мјесеца касније, да повратимо исти режим и темпо радова - навео је Ранђић.
Упитан ко је највише допринио обнови манастира, Ранђић је истакао да су то били држава Србије и српски народ.
- Срби су га градили, Срби су се о њему бринули, Срби су у њему били монаси, чували су најзначајније српско наслеђе и на то треба да будемо поносни. Република Србија као матична држава српског народа и генерално српски народ и у отаџбини и у расејању - рекао је Ранђић.
Објаснио је да Хиландар има специфичан статус и да је поред српског духовног и културног наслеђа и грчко културно наслеђе, пошто се налази на територији Грчке.
- Хиландар има специфичан статус. Он је српско, духовно, историјско и културно наслеђе par excellence. Скренуо бих пажњу на овај важан детаљ због Косова и Метохије и судбине српског наслеђа тамо. Не смије се дозволити пријем лажне државе Косово у Унеско, јер је циљ такве иницијативе да се наша баштина формалним путем дефинитивно верификује као некакво косовско наслеђе, да се отуђи од свог српског идентитета - навео је Ранђић.
Додаје да је и Грчка помогла обнову манастира Хиландар колико је могла.
- Постоји једна установа која се зове Центар за заштиту светогорског наслеђа, то је државна установа, у чијој управи учествују и светогорци. Та установа је задужена од 1981. године за бригу уопште о свим пословима, укључујући и заштиту културног и духовног наслеђа, али и савремене потребе инфраструктурне и остало. И преко те установе функционише наша сарадња са Републиком Грчком - рекао је Ранђић.
Додао је да су тако грчки стручњаци и они који се баве заштитом споменика културе и савремене инфраструктуре учествовали у развоју пројеката обнове и обезбјеђивали извјесна средства.
- Република Грчка такође има посебна средства којима генерално помаже Свету Гору и светогорске манастире, јер су они специфичан дио грчке територије - рекао је Ранђић.
Како каже, Света Гора има извјесну аутономију, али представља фактички посебан округ Грчке и та помоћ и средства усмјерена су и према Светој Гори - навео је Ранђић.
На састанку Комисије за Хиландар 20. фебруара, констатовано је да су током 2023. године реализовани планирани радови на објектима који су изгорили 2004. године, те да су грађевински радови на објекту Дохије завршени, као и да је у објекту Игуменарије завршена статичка санација и да се настављају грађевински радови.
Прије тачно двије деценије, у пламену је нестало више од половине зграда српске царске лавре.
Пожар великих размера је уништио и оштетио скоро половину манастирских здања. Пожар је почео нешто након један сат по поноћи у једном од димњака сјеверозападног конака који се назива Игуменарија, односно Дохија.
Убрзо се пожар, захвативши суву дрвену кровну конструкцију покривену каменим покривачем, проширио и на цјелу сјеверну страну манастирског комплекса све до цркве Светих Архангела и пирга Светог Саве. Одмах након тога је покренут велики број активности на обнови манастира, уз обнову грађевина које су непосредно погођене ватреном стихијом.
Обнова Хиландара је широк и вишедисциплинаран подухват који обухвата реконструкцију, изградњу, рестаурацију и свеопшту заштиту непокретног и покретног наслеђа манастира Хиландара. Уз то, обнова Хиландара има за циљ и обезбјеђивање одрживог развоја манастира, његове економије и услова неопходних за живот братства, чувајући јединствени карактер и светост самог мјеста.
Говорећи о важности Хиландар, Ранђић је истакао континуитет рада тог мјеста, које је назвао најстаријом српском породицом, која постоји 826 година.
- То није биолошка породица, али јесте духовна породица која непрекинуто постоји од 1198. године, када су је основали Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви, па онда као установа, јер Хиландар је истовремено и духовна установа, која такође постоји од тада. Ово је једно од оних мјеста које представљају само по себи апсолутни трезор свега врлинског што смо ми као народ порађали - поручио је Ранђић.
Подсјетио је да Хиландар представља и прву српску болницу, библиотеку, па чак и велику школу.
- Хиландар је мјесто које просто обједињује све те вјекове српске културе, обједињује вријеме племства и аристократије, великих витезова који су долазили и подвизавали се на Светој Гори и монашили, вријеме велике и мале властеле, обједињује вријеме турског ропства када су српски народ и српска црква покушавали да опстану и сачувају свој интегритет и идентитет - рекао је Ранђић за Тањуг.
Он је истакао да је Хиландар кроз вијекове представљао мјесто које је било инспирација Србима у Хабсбуршкој монархији, као и Србима у модерним српским државама.
- Обједињује на крају крајева и оно мјесто за које се кнежевина и краљевина Србија борила, покушавајући да изнађе поново своје древне традиције, обнављајући савремену српску државност. И у нашем времену кроз овај пожар, кроз различите владе које су се мијењале, различите политичке опције, различите проблеме са којима смо се ми суочавали, све вријеме је обједињавала све те људе и идеју да је Хиландар благо које не смијемо да дозволимо да нестане - закључио је Ранђић.
На Хиландару је прије двије деценије, у ноћи између 3. и 4. марта, најрозорнији пожар у историји ове српске светиње уништио и тешко оштетио 5.897 метара квадратних или скоро 55 одсто корисне површине, а директор Задужбине Светог манастира Хиландар Миливој Ранђић каже за Тањуг да би радови на обнови спољашњег дијела манастира требало да буду готови до манастирске славе Ваведење, 4. децембра.
Наредне године требало би да буду завршени и радови на унутрашњем дијелу манастирског здања, рекао је Ранђић.
- За 2025. годину, очекујемо да ће остати један дио радова на унутрашњем уређењу Игуменарије, посљедњег објекта који је предмет наше обнове, а првог објекта који је горио у 2004. године. То уређење ће потрајати сигурно до половине наредне године - навео је Ранђић.
На питање шта је био највећи изазов у процесу обнове манастира, Ранђић је рекао да је највећи изазив био да се не прекину радови, упркос свим догађајима који су дешавали од 2004. до данас.
- Упркос свјетској економској кризи, упркос ковид кризи и бројним другим проблемима. Ни једнога дана радови на њему нису прекинути, осим онога што су биле редовне и нужне паузе. Изузев у вријеме ковид кризе, када смо морали у првом тренутку да евакуишемо раднике, међутим и тада смо успјели врло брзо, свега два мјесеца касније, да повратимо исти режим и темпо радова - навео је Ранђић.
Упитан ко је највише допринио обнови манастира, Ранђић је истакао да су то били држава Србије и српски народ.
- Срби су га градили, Срби су се о њему бринули, Срби су у њему били монаси, чували су најзначајније српско наслеђе и на то треба да будемо поносни. Република Србија као матична држава српског народа и генерално српски народ и у отаџбини и у расејању - рекао је Ранђић.
Објаснио је да Хиландар има специфичан статус и да је поред српског духовног и културног наслеђа и грчко културно наслеђе, пошто се налази на територији Грчке.
- Хиландар има специфичан статус. Он је српско, духовно, историјско и културно наслеђе par excellence. Скренуо бих пажњу на овај важан детаљ због Косова и Метохије и судбине српског наслеђа тамо. Не смије се дозволити пријем лажне државе Косово у Унеско, јер је циљ такве иницијативе да се наша баштина формалним путем дефинитивно верификује као некакво косовско наслеђе, да се отуђи од свог српског идентитета - навео је Ранђић.
Додаје да је и Грчка помогла обнову манастира Хиландар колико је могла.
- Постоји једна установа која се зове Центар за заштиту светогорског наслеђа, то је државна установа, у чијој управи учествују и светогорци. Та установа је задужена од 1981. године за бригу уопште о свим пословима, укључујући и заштиту културног и духовног наслеђа, али и савремене потребе инфраструктурне и остало. И преко те установе функционише наша сарадња са Републиком Грчком - рекао је Ранђић.
Додао је да су тако грчки стручњаци и они који се баве заштитом споменика културе и савремене инфраструктуре учествовали у развоју пројеката обнове и обезбјеђивали извјесна средства.
- Република Грчка такође има посебна средства којима генерално помаже Свету Гору и светогорске манастире, јер су они специфичан дио грчке територије - рекао је Ранђић.
Како каже, Света Гора има извјесну аутономију, али представља фактички посебан округ Грчке и та помоћ и средства усмјерена су и према Светој Гори - навео је Ранђић.
На састанку Комисије за Хиландар 20. фебруара, констатовано је да су током 2023. године реализовани планирани радови на објектима који су изгорили 2004. године, те да су грађевински радови на објекту Дохије завршени, као и да је у објекту Игуменарије завршена статичка санација и да се настављају грађевински радови.
Прије тачно двије деценије, у пламену је нестало више од половине зграда српске царске лавре.
Пожар великих размера је уништио и оштетио скоро половину манастирских здања. Пожар је почео нешто након један сат по поноћи у једном од димњака сјеверозападног конака који се назива Игуменарија, односно Дохија.
Убрзо се пожар, захвативши суву дрвену кровну конструкцију покривену каменим покривачем, проширио и на цјелу сјеверну страну манастирског комплекса све до цркве Светих Архангела и пирга Светог Саве. Одмах након тога је покренут велики број активности на обнови манастира, уз обнову грађевина које су непосредно погођене ватреном стихијом.
Обнова Хиландара је широк и вишедисциплинаран подухват који обухвата реконструкцију, изградњу, рестаурацију и свеопшту заштиту непокретног и покретног наслеђа манастира Хиландара. Уз то, обнова Хиландара има за циљ и обезбјеђивање одрживог развоја манастира, његове економије и услова неопходних за живот братства, чувајући јединствени карактер и светост самог мјеста.
Говорећи о важности Хиландар, Ранђић је истакао континуитет рада тог мјеста, које је назвао најстаријом српском породицом, која постоји 826 година.
- То није биолошка породица, али јесте духовна породица која непрекинуто постоји од 1198. године, када су је основали Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви, па онда као установа, јер Хиландар је истовремено и духовна установа, која такође постоји од тада. Ово је једно од оних мјеста које представљају само по себи апсолутни трезор свега врлинског што смо ми као народ порађали - поручио је Ранђић.
Подсјетио је да Хиландар представља и прву српску болницу, библиотеку, па чак и велику школу.
- Хиландар је мјесто које просто обједињује све те вјекове српске културе, обједињује вријеме племства и аристократије, великих витезова који су долазили и подвизавали се на Светој Гори и монашили, вријеме велике и мале властеле, обједињује вријеме турског ропства када су српски народ и српска црква покушавали да опстану и сачувају свој интегритет и идентитет - рекао је Ранђић за Тањуг.
Он је истакао да је Хиландар кроз вијекове представљао мјесто које је било инспирација Србима у Хабсбуршкој монархији, као и Србима у модерним српским државама.
- Обједињује на крају крајева и оно мјесто за које се кнежевина и краљевина Србија борила, покушавајући да изнађе поново своје древне традиције, обнављајући савремену српску државност. И у нашем времену кроз овај пожар, кроз различите владе које су се мијењале, различите политичке опције, различите проблеме са којима смо се ми суочавали, све вријеме је обједињавала све те људе и идеју да је Хиландар благо које не смијемо да дозволимо да нестане - закључио је Ранђић.
