Пшеница је јефтина али ко ће је сијати?
Извор: Ивана Трбић/БХРТ
Трошкови живота грађана Босне и Херцеговине у посљедњих неколико година порасли су за чак 50 посто. Највећи трошак у потрошачкој кошарици чини прехрана, на коју одлази готово 50 посто примања. Ни посљедња иницијатива за снижавање цијене круха није уродила плодом. Пољопривредници истичу како су на губитку и они и грађани, који из мјесеца у мјесец не живе, него преживљавају.
Цијене европске, плате домаће. Грађанима Босне и Херцеговине вријеме између двије плате или пензије испуњено је калкулацијама и резовима са свих страна. Није их, кажу, изненадило и то што нема договора о нижој цијени хљеба.
“Све је скупо” најчешћа је реченица коју смо могли чути од грађана на улицама бијељине. Баш као што су након поскупљења воће и поврће почели куповати на комад, у маниру правих мађионичара преживљавања и за хљеб су пронашли сналажљиво рјешење.
Највећи дио синдикалне потрошачке корпе за јануар одлази на трошкове прехране – 1286 марака. Имајући у виду да је просјечна плата у РС и ФБиХ 1296, односно 1310 марака, јасно је да хљеб остале животне намирнице “поједу” већину примања. С друге стране, за више од 800 000 оних који имају минималну пензију и плату испод просјечне, ситуација је знатно гора.
Трошкови живота грађана Босне и Херцеговине у посљедњих неколико година порасли су за чак 50 посто. Највећи трошак у потрошачкој кошарици чини прехрана, на коју одлази готово 50 посто примања. Ни посљедња иницијатива за снижавање цијене круха није уродила плодом. Пољопривредници истичу како су на губитку и они и грађани, који из мјесеца у мјесец не живе, него преживљавају.
Цијене европске, плате домаће. Грађанима Босне и Херцеговине вријеме између двије плате или пензије испуњено је калкулацијама и резовима са свих страна. Није их, кажу, изненадило и то што нема договора о нижој цијени хљеба.
“Све је скупо” најчешћа је реченица коју смо могли чути од грађана на улицама бијељине. Баш као што су након поскупљења воће и поврће почели куповати на комад, у маниру правих мађионичара преживљавања и за хљеб су пронашли сналажљиво рјешење.
Највећи дио синдикалне потрошачке корпе за јануар одлази на трошкове прехране – 1286 марака. Имајући у виду да је просјечна плата у РС и ФБиХ 1296, односно 1310 марака, јасно је да хљеб остале животне намирнице “поједу” већину примања. С друге стране, за више од 800 000 оних који имају минималну пензију и плату испод просјечне, ситуација је знатно гора.
