Колико би протести фармера могли да коштају европску економију?
Фото - Танјуг / АП
Извор: Независне новине
Euronews дубље разматра протесте пољопривредника који се одржавају у Њемачкој, Француској, Румунији, Холандији и Белгији – и истражује колико би то могло коштати Европу.
Како би се садашњи протести који се одвијају широм Европе ставили у контекст, важно је разумјети одакле је све почело, наводи Euronews Business. Историја тренутних протеста може се пратити до Зеленог договора (2019.) који је укључивао значајне измјене како би се постигла климатска неутралност. Сврха споразума била је декарбонизација и дигитализација европске економије. Предложио је неке озбиљне измјене политика с циљем постизања климатске неутралности до 2050. године.
Међутим, креатори политике нису укључили оно што се назива размишљањем другог реда, односно његов утицај на пољопривреднике. Превирања која су у току конвергирала су са успоравањем у свим главним економијама Европе стварајући темеље мега-кризе.
Међу многим предложеним стратегијама, стратегија “Farm to Fork” (“Од фарме до виљушке”) увела је два кључна циља везана за пољопривредни сектор Европе:
Смањење употребе пестицида и ђубрива за 50%
25% органске пољопривреде до 2030.
Због егзистенцијалне пријетње узроковане деградацијом животне средине, Европски зелени договор и даље има за циљ да осигура одрживост биодиверзитета и екосистема.
Недавна дешавања
У новембру прошле године, политичари ЕУ су одбацили приједлог закона о “одрживој употреби пестицида” који је био једна од еминентних клаузула стратегије “од фарме до виљушке”. Иако је циљ закона био да промовише органску пољопривреду, није угледао свјетло дана.
Реакција није дошла само од пољопривредника, већ и од десничарских политичара који су вјеровали да би закон могао негативно утицати на приносе усјева, те тако пореметити производњу хране. Главна пољопривредна група ЕУ, ЦОПА-ЦОГЕЦА, критиковала је приједлог закона.
“Не заборавимо да је овај приједлог од самог почетка био идеолошки, без везе са реалношћу пољопривреде, предлажући нереалне транзиције без потребних средстава”, наводи група. “Не заборавимо да се сва ова поларизација могла избјећи и наћи рјешења без идеолошке тврдоглавости неколицине доносилаца одлука”, навела је група.
Тренутна ситуација
У многим дијеловима Европе протести су ескалирали у блокаде путева, одражавајући љутњу због раста цијена, ниских плата и еколошких прописа ЕУ. Конкуренција у локалној прехрамбеној индустрији додатно погоршава ситуацију, остављајући мало наде пољопривредницима.
Према извјештају ЦНБЦ-а, натписи на протесту гласили су: “Када су фармери уништени, храна се мора увозити.” Други знак је гласио: “Нема фармера, нема хране, нема будућности.”
Тешко стање пољопривредника није само повезано са специфичним мјерама државне политике, већ је и покушај да се пркоси еколошким прописима ЕУ и визији одрживости која се односи на надолазећа времена.
Пољопривредници у Њемачкој протестују против владиног плана да смањи субвенције за дизел; фармери у Француској протестују против претјераних прописа у погледу њихових пољопривредних активности; фармери у Холандији протестују против владиних планова за заштиту животне средине, чији је циљ смањење популације стоке како би се смањиле емисије.
Утицај протеста на европску економију
Ова гужва има потенцијал не само да поремети пољопривредну поставку региона, већ и да “заљуља” транспортни сектор који је одговоран за испоруку различите робе, чиме се зауставља цјелокупни ланац снабдијевања и утиче на регионалну економију у цјелини.
Агресивне демонстрације, сукоби с полицијом, затварања широм земље, блокаде на цестама и масовни протести имаће озбиљне посљедице и на трговински и производни сектор.
Поред тога, фармери сада циљају на лучке области с циљем да изазову поремећај логистичке инфраструктуре, утичући на лучке активности. Недавно, током једног од протеста у Белгији, фармери су блокирали луку Зеебругге до 36 сати у склопу ширих европских демонстрација.
У љето и јесен прошле године, Европа је морала да се носи са великом штетом по шумама и усјевима због поплава и шумских пожара. Посљедично, многи фармери су изгубили стоку и усјеве и претрпјели озбиљне финансијске губитке.
Прије него што је Европа имала прилику да се опорави од економских реперкусија, поступци пољопривредника додатно су погоршавали проблеме, оптерећујући економску инфраструктуру појединих земаља и минимизујући могућност опоравка пољопривредне инфраструктуре.
Демонстрације имају потенцијал не само да изазову пад националног економског пејзажа, већ и да утичу на економију на нивоу цијеле ЕУ. “Економија еурозоне ће и даље бити слаба у краткорочном периоду, али се очекује да ће добити замах касније ове године”, раније је поручено из Европске централне банке (ЕЦБ)
Договор као излаз из кризе
Како би премостила јаз, ЕУ би требало да постигне договор како би осигурала фер цијене за пољопривреднике и како би транзиција на зелену економију била глатка и стабилна.
Имајући у виду међународну конкуренцију, пољопривредницима би требало дати правичну сигурност прихода како би и они могли имати користи од визије Зеленог договора ЕУ.
Euronews дубље разматра протесте пољопривредника који се одржавају у Њемачкој, Француској, Румунији, Холандији и Белгији – и истражује колико би то могло коштати Европу.
Како би се садашњи протести који се одвијају широм Европе ставили у контекст, важно је разумјети одакле је све почело, наводи Euronews Business. Историја тренутних протеста може се пратити до Зеленог договора (2019.) који је укључивао значајне измјене како би се постигла климатска неутралност. Сврха споразума била је декарбонизација и дигитализација европске економије. Предложио је неке озбиљне измјене политика с циљем постизања климатске неутралности до 2050. године.
Међутим, креатори политике нису укључили оно што се назива размишљањем другог реда, односно његов утицај на пољопривреднике. Превирања која су у току конвергирала су са успоравањем у свим главним економијама Европе стварајући темеље мега-кризе.
Међу многим предложеним стратегијама, стратегија “Farm to Fork” (“Од фарме до виљушке”) увела је два кључна циља везана за пољопривредни сектор Европе:
Смањење употребе пестицида и ђубрива за 50%
25% органске пољопривреде до 2030.
Због егзистенцијалне пријетње узроковане деградацијом животне средине, Европски зелени договор и даље има за циљ да осигура одрживост биодиверзитета и екосистема.
Недавна дешавања
У новембру прошле године, политичари ЕУ су одбацили приједлог закона о “одрживој употреби пестицида” који је био једна од еминентних клаузула стратегије “од фарме до виљушке”. Иако је циљ закона био да промовише органску пољопривреду, није угледао свјетло дана.
Реакција није дошла само од пољопривредника, већ и од десничарских политичара који су вјеровали да би закон могао негативно утицати на приносе усјева, те тако пореметити производњу хране. Главна пољопривредна група ЕУ, ЦОПА-ЦОГЕЦА, критиковала је приједлог закона.
“Не заборавимо да је овај приједлог од самог почетка био идеолошки, без везе са реалношћу пољопривреде, предлажући нереалне транзиције без потребних средстава”, наводи група. “Не заборавимо да се сва ова поларизација могла избјећи и наћи рјешења без идеолошке тврдоглавости неколицине доносилаца одлука”, навела је група.
Тренутна ситуација
У многим дијеловима Европе протести су ескалирали у блокаде путева, одражавајући љутњу због раста цијена, ниских плата и еколошких прописа ЕУ. Конкуренција у локалној прехрамбеној индустрији додатно погоршава ситуацију, остављајући мало наде пољопривредницима.
Према извјештају ЦНБЦ-а, натписи на протесту гласили су: “Када су фармери уништени, храна се мора увозити.” Други знак је гласио: “Нема фармера, нема хране, нема будућности.”
Тешко стање пољопривредника није само повезано са специфичним мјерама државне политике, већ је и покушај да се пркоси еколошким прописима ЕУ и визији одрживости која се односи на надолазећа времена.
Пољопривредници у Њемачкој протестују против владиног плана да смањи субвенције за дизел; фармери у Француској протестују против претјераних прописа у погледу њихових пољопривредних активности; фармери у Холандији протестују против владиних планова за заштиту животне средине, чији је циљ смањење популације стоке како би се смањиле емисије.
Утицај протеста на европску економију
Ова гужва има потенцијал не само да поремети пољопривредну поставку региона, већ и да “заљуља” транспортни сектор који је одговоран за испоруку различите робе, чиме се зауставља цјелокупни ланац снабдијевања и утиче на регионалну економију у цјелини.
Агресивне демонстрације, сукоби с полицијом, затварања широм земље, блокаде на цестама и масовни протести имаће озбиљне посљедице и на трговински и производни сектор.
Поред тога, фармери сада циљају на лучке области с циљем да изазову поремећај логистичке инфраструктуре, утичући на лучке активности. Недавно, током једног од протеста у Белгији, фармери су блокирали луку Зеебругге до 36 сати у склопу ширих европских демонстрација.
У љето и јесен прошле године, Европа је морала да се носи са великом штетом по шумама и усјевима због поплава и шумских пожара. Посљедично, многи фармери су изгубили стоку и усјеве и претрпјели озбиљне финансијске губитке.
Прије него што је Европа имала прилику да се опорави од економских реперкусија, поступци пољопривредника додатно су погоршавали проблеме, оптерећујући економску инфраструктуру појединих земаља и минимизујући могућност опоравка пољопривредне инфраструктуре.
Демонстрације имају потенцијал не само да изазову пад националног економског пејзажа, већ и да утичу на економију на нивоу цијеле ЕУ. “Економија еурозоне ће и даље бити слаба у краткорочном периоду, али се очекује да ће добити замах касније ове године”, раније је поручено из Европске централне банке (ЕЦБ)
Договор као излаз из кризе
Како би премостила јаз, ЕУ би требало да постигне договор како би осигурала фер цијене за пољопривреднике и како би транзиција на зелену економију била глатка и стабилна.
Имајући у виду међународну конкуренцију, пољопривредницима би требало дати правичну сигурност прихода како би и они могли имати користи од визије Зеленог договора ЕУ.
