Инжењеру 40 година затвора због највећег цурења информација у историји ЦИА
Бивши софтверски инжењер америчке Централне обавјештајне агенција (ЦИА) Џошуа Шулте, који је открио највише повјерљивог материјала те агенције у историји, осуђен је на 40 година затвора.
Шулте (35) је у четвртак осуђен због организовања највећег цурења повјерљивог материјала у историји ЦИА, а те информације је открио Викиликсу, објавио је ABC њуз.
Федерални тужиоци су навели да је цурење повјерљивих информација имало катастрофалне посљедице по ЦИА и да у Шултеовом поступку није било алтруистичког мотива.
Тужиоци тврде да је то био чин освете надређенима који су га премјестили на друго радно мјесто, укинули неке од његових ИТ привилегија и критиковали га због његовог понашања.
Амерички суд је у августу углавном потврдио оптужницу против Шултеа за највећу крађу повјерљивих информација у историји ЦИА, док је одбачена оптужба за опструкцију.
Шулте је осуђен у јулу 2022. године по четири тачке за шпијунажу и хаковање компјутера и по једној тачки за давање лажне изјаве агентима Федералног истражног бироа (ФБИ), након што је прослиjедио повјерљиве материјале Викиликсу.
Викиликс је у марту 2017. године почео да објављује материјале који се односе на то како је ЦИА надгледала стране владе, наводне терористе и друге, компромитујући њихову електронику и рачунарске мреже.
ЦИА је саопштила да је Шулте "директно угрозио особље, програме и имовину Агенције и угрозио националну безбједност САД".
Шулте је прошлог септембра такође осуђен за посједовање дјечје порнографије.
(Глас Српске)
Шулте (35) је у четвртак осуђен због организовања највећег цурења повјерљивог материјала у историји ЦИА, а те информације је открио Викиликсу, објавио је ABC њуз.
Федерални тужиоци су навели да је цурење повјерљивих информација имало катастрофалне посљедице по ЦИА и да у Шултеовом поступку није било алтруистичког мотива.
Тужиоци тврде да је то био чин освете надређенима који су га премјестили на друго радно мјесто, укинули неке од његових ИТ привилегија и критиковали га због његовог понашања.
Амерички суд је у августу углавном потврдио оптужницу против Шултеа за највећу крађу повјерљивих информација у историји ЦИА, док је одбачена оптужба за опструкцију.
Шулте је осуђен у јулу 2022. године по четири тачке за шпијунажу и хаковање компјутера и по једној тачки за давање лажне изјаве агентима Федералног истражног бироа (ФБИ), након што је прослиjедио повјерљиве материјале Викиликсу.
Викиликс је у марту 2017. године почео да објављује материјале који се односе на то како је ЦИА надгледала стране владе, наводне терористе и друге, компромитујући њихову електронику и рачунарске мреже.
ЦИА је саопштила да је Шулте "директно угрозио особље, програме и имовину Агенције и угрозио националну безбједност САД".
Шулте је прошлог септембра такође осуђен за посједовање дјечје порнографије.
(Глас Српске)