Свјетска здравствена организација (WХО) упозорава на ширење оспица по дијеловима САД-а и Европе због све чешћег невакцинисања дјеце. Епидемија малих богиња, односно оспица проглашена је у Румунији и дијеловима БиХ, црвени аларм проглашен је и у Великој Британији. Како вакцинисаност опада, смртност од оспица у цијелом свијету скочила је 40 одсто прошле године, преносе агенције. Епидемиолози наглашавају важност примања двију дозе вакцина против оспица, заушњака и рубеоле (ММР) за доживотну заштиту, поручујући да никад није касно да се то надокнади.

У Румунији је проглашена епидемија с више од 2000 обољелих, преноси "Блиц", а 25. јануара проглашена је епидемија оспица у тузланском кантону, након што је 50 дјеце у БиХ обољело. Од тога их је двије трећине хоспитализовано, рекао је за "Блиц" педијатар из Новог Сада доктор Георгиос Константинидис. Само у 2021. преминуло је 128.000 људи у свијету од болести која се лако може спријечити вакцинисањем дјеце. И уз умјерену клиничку слику, педијатар из Новог Сада упозорава да оспице могу изазвати тешке здравствене компликације: упалу плућа, менингитис, сљепило и смрт.

Прошле године у Србији је забиљежено 47 обољелих од оспица. Између 2016. и 2017. године у Србији је било 5000 обољелих од морбила, а чак петнаестеро је умрло, према подацима из "Батута". За заштиту је нужно да 95 одсто дјеце буде покривено ињекцијом, а све испод тога може довести до избијања епидемије. У Србији је тренутно у неким дијеловима вакцинисаност тек на 60 одсто или чак и мање, пише "Блиц". На нивоу Европе дошло је до скока од 45 одсто у броју заражених након што је број вакцинисаних првом дозом вакцине пао са 96 на 93 одсто. Епидемија је извјесна ако родитељи настављају избјегавати вакцинисање дјеце, рекао је др Константинидис за "РТС".

Због пораста скептицизма према вакцинама враћају се готово искоријењене болести: у Хрватској је проглашена епидемија хрипавца, у дијеловима БиХ епидемија оспица, а све је више обољелих и у Србији, јавља "Ал Јазеера". Питање је када ће се и у којем обиму јавити и друге болести које би се могле спријечити вакцинисањем, упозорава епидемиолог Предраг Ђурић (ЕПА)

Према подацима Хрватског завода за јавно здравство (ХЗЈЗ), у Хрватској је током протекле године регистровано више од 5300 случајева хрипавца, највише крајем новембра и у првој половини децембра, највише у Загребу и Сплитско-далматинској жупанији. Према подацима Института за јавно здравље Србије "Др. Милан Јовановић Батут", потврђен је хрипавац код најмање 1000 особа, а највише обољелих је у Јужнобачком округу и Београду, гдје је проглашена епидемија. Посљедњих година запажен је пад вакцинације дјеце, нарочито дјеце пред полазак у основну школу.

Према подацима WХО и УНИЦЕФ-а, у БиХ 2007. постигнут је обухват вакцинисања од 95 одсто и да од тада опада (72 одсто 2020, 75 одсто 2022. године), док Црна Гора од 2011. године, када је постигнут обухват од 95 одсто, биљежи непрекидни пад, јавља "Ал Јазеера". Епидемиологе посебно забрињава ниска стопа довакцинације прије поласка у школу: према процјенама WХО-а и УНИЦЕФ-а, 2022. године је у БиХ износила 52 одсто, у Црној Гори 68 одсто, Словенији и Хрватској нешто више од 80 одсто. Србија има релативно висок обухват (91 одсто), али он је у неким регијама нижи од 80 одсто, а постоје и општине с обухватом испод 50 одсто.

Иако су оспице биле искоријењене у САД-у 2000. године, очекује се да ће се болест наставити ширити прије свега због скептицизма према вакцини, објавио је амерички Центар за контролу и превенцију болести (ЦДЦ). Оспице, једна од најпреносивијих болести, откривене су посљедњих седмица у неким сјевероисточним америчким државама, преноси "Тхе Гуардиан". ЦДЦ је прошле седмице обавијестио здравствене раднике да имају 23 потврђена случаја оспица у САД-у између 1. децембра 2023. и 23. јануара 2024. Већином се то односи на заразу дјеце и тинејџера који нису примили ињекције против оспица иако су испуњавали услове. Досад су случајеви оспица забиљежени у Пенсилванији, Њу Џерзију, Делаверу и на подручју Вашингтона.

Иако су оспице врло заразне, ињекције су учинковите у превенцији болести. Слабија вакцинисаност узроковала је пораст случајева у Европи, према Свјетској здравственој организацији. Вакцина је створена 1963. Симптоми оспица укључују умор, цурење из носа, кашаљ, грозницу, црвене или сузне очи и, на крају, осип по цијелом тијелу. У најтежим случајевима оспице могу довести до смрти.

Они који су примили барем једну дозу ињекције против оспица/заушњака/рубеоле (ММР вакцина) су 93 одсто заштићени од оспица. Али препоручују се двије дозе за максималну заштиту. Оспице су посебно опасне за дојенчад и малу дјецу. Лијека нема.

Због раста броја заражених, у Великој Британији проглашена је инцидентна ситуација. Европа доживљава "алармантан пораст" случајева оспица, упозорила је у уторак Свјетска здравствена организација (WХО), с више од 30 пута више обољелих од оспица у 2023. години.

Између јануара и октобра прошле године 40 од 53 европских земаља пријавило је више од 30.000 случајева оспица. У 2022. забиљежен је само 941 случај. Према подацима WХО-а, лани је хоспитализовано било 21.000 људи и пет је смртних случајева било повезаних с оспицама.

WХО каже да се очекује наставак овог узлазног тренда ако се не предузму хитне мјере за спречавање даљег ширења.

Вирус оспица практично је био нестао у Европи захваљујући карантину због ковида-19, али "укупни број случајева оспица у ЕУ/ЕЕА у сталном је порасту од јуна 2023.", објавио је Европски центар за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ).

Уз Велику Британију, црвени аларм прогласила је Румунија. Прошлог децембра румунско министарство здравства прогласило је националну епидемију оспица након забрињавајућег пораста случајева и великог броја хоспитализација заражене дјеце. Од тада су три бебе и једна одрасла особа умрле од оспица. Прошле године имали су 2805 заражених.

Аустрија се бори против оспица од почетка 2023., а кроз систем епидемиолошке пријаве забиљежено је готово 200 случајева.

У Француској је у септембру ширење заразе оспица почело у школи у југоисточном региону Жилхеранд-Гранжес. До средине новембра потврђена су 64 случаја. Њемачка је прошле године забиљежила 57 случајева, што је више него 2022., али ниже од нивоа који је забиљежен прије пандемије.

ЕЦДЦ каже да се очекује више случајева оспица у већини европских земаља јер је покривеност вакцинисањем "субоптимална". Најновији подаци ЕЦДЦ-а показују да је покривеност другом дозом 2022. била око 89,7 одсто. Мађарска (99 одсто), Словачка и Португал (96 одсто) земље су ЕУ с највишим нивоом вакцинација против оспица, док Румунија (71 одсто) и Естонија (68 одсто) имају најнижи ниво.

Према Агенцији за здравствену сигурност Уједињеног Краљевства (УКХСА), било је 216 потврђених случајева оспица и 103 вјероватна случаја у Западном Мидландсу од октобра 2023., већином код дјеце млађе од 10 година, преноси "Јутарњи лист".

(Независне)