Упозорења Међународног монетарног фонда (ММФ) да би готово 40 одсто радних мјеста широм свијета могло бити погођено развојем вјештачке интелигенције (АИ) није ствар која у овом тренутку треба да забрине БиХ, јер смо и као привреда и као тржиште и даље далеко од јачег утицаја овог тренда.

Међутим, уз ову процјену, поједини стручњаци сматрају да даљи развој вјештачке интелигенције може утицати на послове који изискују људску креативност и интелигенцију (ИТ, дизајнери...), али и послове које људи из БиХ обављају у иностранству (возачи...).

Али, прије него што укрстимо мишљења привредника, послодаваца и економиста из БиХ, накратко ћемо подсјетити да ће вјештачка интелигенција бити једна од главних тема на Свјетском економском форуму који се одржава у швајцарском Давосу, и то под називом "Вјештачка интелигенција као покретачка снага за привреду и друштво".

Управо тим поводом, Кристалина Георгијева, шефица ММФ-а, казала је недавно да тренд пораста и јачања АИ може да угрози скоро 40 одсто радних мјеста у свијету и тако продуби неједнакост. Због тога, она је позвала владе да успоставе мреже социјалне сигурности и понуде програме преквалификације како би се супротставили утицају вјештачке интелигенције.

"Креатори политика морају се проактивно позабавити АИ како би спријечили да технологија додатно подстакне друштвене напетости. Будући да се АИ наставља прилагођавати, очекује се да ће и помоћи и штетити људској радној снази", навела је она, понављајући ријечи стручњака да ће "дубље" учинке вјештачке интелигенције осјетити напредније економије, него тржишта у настајању.

С тим у вези, бх. економија и тржиште свакако се у овом тренутку не могу назвати напредним, због чега послодавци и привредници нису забринути утицајем АИ.

Саша Тривић, предсједник Уније послодаваца РС, истиче да је у разговору са софтверским стручњацима информисан како ће даљи напредак вјештачке интелигенције њима бити од користи.

"Зато би вјероватно у неком дужем времену број тих радних мјеста могао бити смањен, ту мислим на ИТ и неке услужне дјелатности, попут цалл центара и слично", каже Тривић за "Независне новине".

Ипак, он наглашава да радна мјеста у Српској, а која се тичу производње којом се највише баве послодавци и привредници, не би требало да буду угрожена.

"Не би требало да изгубимо радна мјеста, већ само можемо добити квалитетнија и зато треба да пратимо ту вјештачку интелигенцију и да оспособљавамо гдје год је то могуће. Не треба се тога плашити и бјежати пред њоме", додао је Тривић.

И Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе РС, истиче да вјештачка интелигенција није нешто што може утицати на БиХ у неком значајнијем обиму.

"Врло је тешко очекивати да би вјештачка интелигенција и те високе технологије могле брзо ући у наш привредни систем и да замијене одређени број радника и технологија. Код нас то још иде релативно споро и у неком догледном времену то не би требало да има неки значајнији утицај, бар када је привреда у питању. За неке друштвене аспекте, попут образовања или ИКТ сектора, могло би да утиче", рекао је Ћорић.

Даље каже и да ће сва прича о вјештачкој интелигенцији сигурно зависити од тога колико АИ буде донијела или однијела промјена у Европи.

"Пошто смо ми повезани са привредном ЕУ, онда вјероватно како ће се то тамо развијати, имаће сигурно рефлексије и овдје, али је нереално очекивати да дамо неку конкретнију процјену у овом тренутку", навео је Ћорић за "Независне новине".

Економисти сматрају да су упозорења ММФ-а превише песимистична у смислу губитка радних мјеста и да се и ранијих година, по сличном рецепту, дешавало да погријеше.

"Обично буде напретка у новим технологијама, јер се развијају неки нови послови који суспензирају постојеће послове који се губе", каже Адмир Чавалић, економиста.

Оно што у причи о губитку послова он издваја као посебно занимљиво, јесте то што су ранија предвиђања ишла у правцу тога да ће роботи највише замијенити раднике на физичким пословима, али да је развојем АИ јасно да би први на удару могли да се нађу послови који захтијевају људску креативност и интелигенцију, што би, тврди, могло да дјелује на БиХ.

"Ту су дизајнер, програмер, неки једноставни послови који подразумијевају рад за рачунаром, бар у овој првој фази развоја АИ. То може свакако дјеловати на поремећај тржишта у БиХ, јер имамо ту ИТ индустрију која нуди изузетне перспективе, плате и слично. Свакако, угрозиће и послове које наши људи обављају вани, а су то возачи камиона или неки други послови. Е сада, вјероватно у БиХ тај тренд неће бити брз као у земљама које су већ доживјеле дигиталну трансформацију, али ће се десити. Занати не би требало да буду угрожени, иако традиционално јесу", закључио је Чавалић за "Независне новине".

(Независне)
​