У БиХ цијене основних животних намирница вртоглаво расту мјесецима. А стално су у најави нове корекције. Сада би, према неким најавама, не удару могао бити и хљеб. Иначе, ова намирница мјесецима се грамажом смањује, док цијена расте.

Произвођачи из Семберије наводе податак да је цијена једног бурека у пекари једнака цијени 20 килограма пшенице. И по овим параметрима до раста цијене не би требало доћи, чак би се могла и смањити. С друге стране, из пекарског сектора јасни: од нижих цијена нема ништа, извијестила је Федерална телевизија.

Цијене пшенице и брашна на тржишту знатно су ниже у односу на ранији период, те би, поручују произвођачи, било очекивано да дође и до смањења цијена пекарских производа. Истог су мишљења и млинари. Ипак, у пекарском сектору тврде да снижавања цијена пекарских производа неће бити, а хоће ли доћи до поскупљења – за сада није извјесно.

"Настојаћемо, колико будемо могли, да одржимо на овом нивоу цијену пекарских производа", поручује Раденко Пелемиш, предсједник Удружења пекара регије Бијељина.

На испиту су пекари већ на прољеће. Корекција цијена зависи, кажу, од радне снаге и повећања најниже плате. Не слажу се с тиме произвођачи, који наводе да би реална цијена коштања хљеба – с обзиром на цијену коштања пшенице – требала бити пола марке.

"У цијелој причи најмање имају произвођачи који производе брашно. Највећа зарада је пекара. Не можете схватити да један бурек кошта 20 кг пшенице", наводи Бошко Радић, предсједник Удружења произвођача села Себмерије.

"Нема ниједног разлога да хљеб поскупи, али на крају све ће се то обити по џепу грађана", поручује Саво Бакајлић, предсједник Асоцијације пољопривредних удружења Босне и Херцеговине.

Зависна у свим сегментима пољопривреде, Босна и Херцеговина се у великој мјери ослања на увоз. Житарице предњаче.

"Имамо недовољну производњу пшенице у претходној години. Све ће то довести до мањка на домаћем тржишту који ће бити надокнађен увозом из иностранства, а ти производи ће сигурно бити на високом нивоу", објашњава економски аналитичар проф. Миленко Станић.

Несташица засад не пријети, рекли су млинари, који не крију да су силосе напунили пшеницом из увоза. У највећој мјери из Србије и Мађарске, одакле по ниским цијенама увозе робу из старих робних резерви сусједних земаља. Због мањка домаће производње, која је, како упозоравају аналитичари, угушена лошом аграрном политиком, неконтролисаним увозом, али и непостојањем залиха – није могуће ни диктирати цијену.

"Немамо никакве могућности да зауставимо инфлацију, јер немамо своју производњу, а ни робне резерве којима бисмо интервенисали", наглашава економски аналитичар Алекса Милојевић.

"Не знамо шта ће сутра бити, да ли ће моћи стићи роба из увоза или држава гдје су житарице тако јефтине и у каквом стању ће бити", упозорава пољопривредни произвођач Мика Зекић.

Због изразито скупе производње, ове године под пшеницом су засијане знатно мање површине, ипак – ако је судити по тренутном стању усјева – могао би се очекивати добар принос. Но, све то, кажу огорчени ратари, нема великог значаја – јер у вријеме жетве сав труд пада у воду. А цијене се, кажу, формирају овако:

"Једне године су параметри хектолитар, то је квалитет пшенице, а протеин и глутен уопште нису битни. А ако се сљедеће године деси да је добар хектолитар, онда су им параметри глутен и протеин. Значи, сваке године се у откупу иде на то да се ти параметри одреде како њима одговара", појашњава предсједник Удружења произвођача села Семберије Бошко Радић.

Тражили су тако ратари много пута заштиту домаће производње од надлежних. Прекид увоза у вријеме жетве док не буде откупљен сав домаћи род, као и контролу цијена. До данас нису наишли на разумијевање ни подршку. Стога их је, кажу, све мање. Производња хљебног жита, као стратешке културе, постала је неисплатива.

(Независне)
​