Суд укинуо забрану вријеђања Српске, криминализација клевете у складу са Уставом
– Уставни суд БиХ је на данашњој пленарној сједници, одржаној без судија из Српске, донио одлуку о укидању чланова Кривичног законика Српске којима се регулише повреда угледа Републике Српске и њених народа.
Суд је одлучио да члан 280а. Кривичног законика Републике Српске није у складу са Уставом БиХ и чланом 10. Европске конвенције и укинуо оспорену одредбу наведеног закона.
Захтјев за оцјену уставности овог члана закона поднијело је 14 посланика Представничког дома Парламента БиХ и суд га је спојио да захтјевом другог замјеника предсједавајућег Представничког дома Дениса Звиздића који је тражио оцјену уставности члана Кривичног законика који се односи на клевету. Уставни суд је утврдио да су чланови 208а, 208б, 208в, 208г, 208д. и 208ђ. Кривичног законика, према којима је клевета кривично дјело, у складу са Уставом БиХ и чланом 10. Европске конвенције.
У члану 280а Кривичног законика који је суд оспорио пише да ко јавно изложи порузи, презиру или грубом омаловажавању Републику Српску, њену заставу, грб, амблем или химну казниће се казном затвора до три године.
-Ако је то дјело извршено на начин да се Република Српска означи као агресорска или геноцидна творевина или њени народи агресорским или геноцидним, учинилац ће се казнити казном затвора од шест мјесеци до пет година. Ако је дјело извршило службено или одговорно лице или лице у институцијама власти или органу који се финансира из јавног буџета, казниће се казном затвора од двије до десет година. Ако су дјела из става 1. до 3. овог члана извршена у намјери промјене уставног уређења Републике Српске, њене територијалне цјеловитости или независности, учинилац ће се казнити казном затвора од три до петнаест година – пише у Законику.
Образложење
У погледу оцјене уставности члана 280а. Уставни суд је, између осталог, сматрао да „обим дјела која се могу сматрати кажњивим у складу са чланом 280а. оспореног закона (повреда угледа Републике Српске и њених народа) доводи у питање пропорционалност мијешања кроз кривичне санкције“.
-Осим тога, Уставни суд је примијетио да кривично дјело из цитираног члана, за које је прописана казна затвора, оставља могућност примјене мјера прописаних Законом о кривичном поступку за осигурање присуства оптуженог лица и успјешно вођење кривичног поступка, односно могућност да се оптуженом одреди и притвор, што додатно потврђује одвраћајући учинак члана 280а. Уставни суд је закључио да члан 280а. није пропорционалан циљевима због којих је донесен и да такво мијешање у слободу изражавања није „неопходно у демократском друштву” – стоји у образложењу одлуке.
Разматрајући члан 208а, 208б, 208в, 208г, 208д. и 208ђ, Уставни суд је указао да то што је клевета, након дужег периода, поново прописана као кривично дјело није само по себи противно Уставу БиХ или Европској конвенцији. Међутим, Уставни суд је сматрао нужним и да укаже да, иако није оцијенио неуставним наведене одредбе, надлежни органи у Републици Српској требају поступати с посебном пажњом у случају кривичног прогона за дјела прописана овим члановима, а нарочито водити рачуна да оспорене одредбе примјењују у складу са стандардима утврђеним дугогодишњом праксом Европског, али и Уставног суда.
Нагласио је да би надлежни органи требали, колико је то могуће, избјегавати коришћење правних лијекова који би могли одвратити грађане, а посебно новинаре, од изношења критичког мишљења о питањима од јавног интереса због страха од кривичних и других санкција.
Сједница
Уставни суд је саопштио да је ову пленарну сједницу "због изненадних и објективних околности (отказивања летова међународних судија усљед лоших временских прилика) одржао онлајн путем".
На почетку пленарне сједнице Уставни суд је разматрао Информацију о досадашњим активностима Уставног суда које су предузете с циљем функционисања Уставног суда у новонасталим околностима, као и о свим будућим активностима и мјерама које ће Уставни суд предузети с циљем несметаног функционисања Суда.
-У оквиру ове тачке Уставни суд је донио одговарајуће закључке. Један од закључака је да ће Уставни суд у наредном периоду припремити одговарајућу стратегију која ће омогућити даљње несметано функционирање Уставног суда. Уставни суд поново позива надлежне законодавне органе - Представнички дом ФБиХ и Народну скупштину Републике Српске да одмах, без даљег одлагања, испуне своју уставну обавезу и изаберу недостајуће судије у Уставни суд БиХ, а све с циљем да се омогући несметано функционисање најважније институције у БиХ- наводи се у саопштењу суда.
Додају да иако је прошло више од двије године од одласка у пензију судије Мате Тадића, више од годину дана од одласка у пензију судије Миодрага Симовића, те иако је и судија Златко М. Кнежевић недавно отишао у пријевремену пензију на властити захтјев, надлежни законодавни органи не бирају недостајуће судије у Уставни суд.
- Тиме директно крше и подривају Дејтонски мировни споразум и у оквиру њега Анекс IV Устава БиХ. У том смислу подсјећамо да је Уставни суд утемељен чланом VI Устава БиХ као независни чувар Устава, највиши гарант заштите владавине права у БиХ и институционални гарант за заштиту људских права и основних слобода установљених Уставом и инструментима Анекса I Устава. Уставни суд није дио ни законодавне, ни извршне, ни редовне судске власти, него је Уставом БиХ позициониран као посебна самостална и независна власт која, на основу Устава, дјелује као корективни фактор за остала три сегмента власти и као такав није им дужан полагати рачуне. Само Уставни суд БиХ може доносити прописе и опће акте који се тичу његовог рада и његове улоге утврђене Уставом. Из свега овога произлази да Уставни суд БиХ у уставно-правном систему БиХ ужива потпуну самосталност и независност од било које гране власти, а што му је дао искључиво Устав. Уставни суд наглашава да и у овим изузетним и веома изазовним околностима Уставни суд има потпуни легалитет и легитимитет у свом раду, а што црпи директно из Устава и својих Правила, која Уставни суд доноси на основу Устава БиХ. Одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће и свако њихово непоштовање представља кривично дјело – додали су.
(Глас Српске)
Суд је одлучио да члан 280а. Кривичног законика Републике Српске није у складу са Уставом БиХ и чланом 10. Европске конвенције и укинуо оспорену одредбу наведеног закона.
Захтјев за оцјену уставности овог члана закона поднијело је 14 посланика Представничког дома Парламента БиХ и суд га је спојио да захтјевом другог замјеника предсједавајућег Представничког дома Дениса Звиздића који је тражио оцјену уставности члана Кривичног законика који се односи на клевету. Уставни суд је утврдио да су чланови 208а, 208б, 208в, 208г, 208д. и 208ђ. Кривичног законика, према којима је клевета кривично дјело, у складу са Уставом БиХ и чланом 10. Европске конвенције.
У члану 280а Кривичног законика који је суд оспорио пише да ко јавно изложи порузи, презиру или грубом омаловажавању Републику Српску, њену заставу, грб, амблем или химну казниће се казном затвора до три године.
-Ако је то дјело извршено на начин да се Република Српска означи као агресорска или геноцидна творевина или њени народи агресорским или геноцидним, учинилац ће се казнити казном затвора од шест мјесеци до пет година. Ако је дјело извршило службено или одговорно лице или лице у институцијама власти или органу који се финансира из јавног буџета, казниће се казном затвора од двије до десет година. Ако су дјела из става 1. до 3. овог члана извршена у намјери промјене уставног уређења Републике Српске, њене територијалне цјеловитости или независности, учинилац ће се казнити казном затвора од три до петнаест година – пише у Законику.
Образложење
У погледу оцјене уставности члана 280а. Уставни суд је, између осталог, сматрао да „обим дјела која се могу сматрати кажњивим у складу са чланом 280а. оспореног закона (повреда угледа Републике Српске и њених народа) доводи у питање пропорционалност мијешања кроз кривичне санкције“.
-Осим тога, Уставни суд је примијетио да кривично дјело из цитираног члана, за које је прописана казна затвора, оставља могућност примјене мјера прописаних Законом о кривичном поступку за осигурање присуства оптуженог лица и успјешно вођење кривичног поступка, односно могућност да се оптуженом одреди и притвор, што додатно потврђује одвраћајући учинак члана 280а. Уставни суд је закључио да члан 280а. није пропорционалан циљевима због којих је донесен и да такво мијешање у слободу изражавања није „неопходно у демократском друштву” – стоји у образложењу одлуке.
Разматрајући члан 208а, 208б, 208в, 208г, 208д. и 208ђ, Уставни суд је указао да то што је клевета, након дужег периода, поново прописана као кривично дјело није само по себи противно Уставу БиХ или Европској конвенцији. Међутим, Уставни суд је сматрао нужним и да укаже да, иако није оцијенио неуставним наведене одредбе, надлежни органи у Републици Српској требају поступати с посебном пажњом у случају кривичног прогона за дјела прописана овим члановима, а нарочито водити рачуна да оспорене одредбе примјењују у складу са стандардима утврђеним дугогодишњом праксом Европског, али и Уставног суда.
Нагласио је да би надлежни органи требали, колико је то могуће, избјегавати коришћење правних лијекова који би могли одвратити грађане, а посебно новинаре, од изношења критичког мишљења о питањима од јавног интереса због страха од кривичних и других санкција.
Сједница
Уставни суд је саопштио да је ову пленарну сједницу "због изненадних и објективних околности (отказивања летова међународних судија усљед лоших временских прилика) одржао онлајн путем".
На почетку пленарне сједнице Уставни суд је разматрао Информацију о досадашњим активностима Уставног суда које су предузете с циљем функционисања Уставног суда у новонасталим околностима, као и о свим будућим активностима и мјерама које ће Уставни суд предузети с циљем несметаног функционисања Суда.
-У оквиру ове тачке Уставни суд је донио одговарајуће закључке. Један од закључака је да ће Уставни суд у наредном периоду припремити одговарајућу стратегију која ће омогућити даљње несметано функционирање Уставног суда. Уставни суд поново позива надлежне законодавне органе - Представнички дом ФБиХ и Народну скупштину Републике Српске да одмах, без даљег одлагања, испуне своју уставну обавезу и изаберу недостајуће судије у Уставни суд БиХ, а све с циљем да се омогући несметано функционисање најважније институције у БиХ- наводи се у саопштењу суда.
Додају да иако је прошло више од двије године од одласка у пензију судије Мате Тадића, више од годину дана од одласка у пензију судије Миодрага Симовића, те иако је и судија Златко М. Кнежевић недавно отишао у пријевремену пензију на властити захтјев, надлежни законодавни органи не бирају недостајуће судије у Уставни суд.
- Тиме директно крше и подривају Дејтонски мировни споразум и у оквиру њега Анекс IV Устава БиХ. У том смислу подсјећамо да је Уставни суд утемељен чланом VI Устава БиХ као независни чувар Устава, највиши гарант заштите владавине права у БиХ и институционални гарант за заштиту људских права и основних слобода установљених Уставом и инструментима Анекса I Устава. Уставни суд није дио ни законодавне, ни извршне, ни редовне судске власти, него је Уставом БиХ позициониран као посебна самостална и независна власт која, на основу Устава, дјелује као корективни фактор за остала три сегмента власти и као такав није им дужан полагати рачуне. Само Уставни суд БиХ може доносити прописе и опће акте који се тичу његовог рада и његове улоге утврђене Уставом. Из свега овога произлази да Уставни суд БиХ у уставно-правном систему БиХ ужива потпуну самосталност и независност од било које гране власти, а што му је дао искључиво Устав. Уставни суд наглашава да и у овим изузетним и веома изазовним околностима Уставни суд има потпуни легалитет и легитимитет у свом раду, а што црпи директно из Устава и својих Правила, која Уставни суд доноси на основу Устава БиХ. Одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће и свако њихово непоштовање представља кривично дјело – додали су.
(Глас Српске)
