Краљица Маргарета II предаје трон након пола вијека владавине
Извор: Глас Српске / Аваз
Данска данас добија новог краља пошто ће краљица Маргарета II (83) предати трон послије 52 године свом сину Фредерику.
"Нећу да будем краљ"
"Нећу да будем краљ", наводно је као дијете говорио дадиљи. Али, бунтовничка времена су одавно прошла. Са својом супругом Мери, која долази из Аустралије, Фредерик се побринуо за потомство краљевске куће. Осамдесет посто Данаца задовољно је својим престолонасљедником. Смјена на престолу се чека у још двије скандинавске земље.
Шведска принцеза Викторија требало би да наслиједи оца Карла XВИ који је на трону пола вијека. Норвешки принц Хакон наслиједиће трон послије свог оца Харалда В (86) који се, због лошег здравља, једва појављује у јавности. Монарси "владају" у 12 европских земаља, у остатку свијета има краљева, царева, емира и султана, а неки од њих збиља још имају апсолутну моћ. Све краљевске куће Европе имају тек репрезентативну улогу, ниједна нема праву политичку моћ.
То важи и за војводу у Луксембургу и кнеза у Лихтенштајну. Додуше, кнез Алберт који влада Монаком је донекле изузетак, он има шира овлаштења. Андором пак владају два кнеза - један је увијек шпански бискуп, други - француски предсједник. Дакле, Емануел Макрон је помало и кнез, пише ДW. Прави изузетак у Европи је једина изборна монархија - Ватикан. Папа Фрањо није само вјерски поглавар свјетских католика, већ и апсолутни владар најмање државе свијета, смјештене усред Рима.
Живе од традиције
"Мислим да већину грађана држава са монархистичким уређењем њихова монархија забавља", каже историчарка Моника Вајнфорт, одлична познаватељка племства.
Како је рекла, ни у једној од монархија нема озбиљних настојања да се пређе на републику, иако ту и тамо има ситних протеста. Краљевске куће данас живе од традиције, али и интересовања жуте штампе за двор, од скандала или складног породичног живота који се некад представља као живот обичних људи, а некад супротно, уз пуно помпе.
Нешто више од петине држава (22 посто) на свијету су монархије. У 14 држава ван Европе је енглески краљ и даље званично власт, рецимо у Канади или Аустралији. Јапан је једино преостало царство. У пет земаља монарх има апсолутну власт без икакве парламентарне или судске контроле - Брунеј, Оман, Катар, Саудијска Арабија и Свазиленд. Азијска држава Малезија је једина велика изборна монархија. Ондје султани девет провинција бирају краља, то је тренутно Абдулах Шах.
У Уједињеним Емиратима се на мјесту владара ротирају емири различитих емирата. Најбогатији краљ је тајландски, Рама X, чији иметак амерички магазини процјењују на 30 до 43 милијарде долара. У Европи је то лихтенштајнски кнез Адам Други са 3,5 милијарди долара. Краљ Чарлс има нешто мање од двије милијарде долара приватне имовине. Данска краљица Маргарета ће свом сину у недјељу препустити прилично мршавих 30 милиона долара. Најсиромашнији монарх Европе је шпански краљ који једва има 10 милиона долара, преноси Аваз.
Данска данас добија новог краља пошто ће краљица Маргарета II (83) предати трон послије 52 године свом сину Фредерику.
"Нећу да будем краљ"
"Нећу да будем краљ", наводно је као дијете говорио дадиљи. Али, бунтовничка времена су одавно прошла. Са својом супругом Мери, која долази из Аустралије, Фредерик се побринуо за потомство краљевске куће. Осамдесет посто Данаца задовољно је својим престолонасљедником. Смјена на престолу се чека у још двије скандинавске земље.
Шведска принцеза Викторија требало би да наслиједи оца Карла XВИ који је на трону пола вијека. Норвешки принц Хакон наслиједиће трон послије свог оца Харалда В (86) који се, због лошег здравља, једва појављује у јавности. Монарси "владају" у 12 европских земаља, у остатку свијета има краљева, царева, емира и султана, а неки од њих збиља још имају апсолутну моћ. Све краљевске куће Европе имају тек репрезентативну улогу, ниједна нема праву политичку моћ.
То важи и за војводу у Луксембургу и кнеза у Лихтенштајну. Додуше, кнез Алберт који влада Монаком је донекле изузетак, он има шира овлаштења. Андором пак владају два кнеза - један је увијек шпански бискуп, други - француски предсједник. Дакле, Емануел Макрон је помало и кнез, пише ДW. Прави изузетак у Европи је једина изборна монархија - Ватикан. Папа Фрањо није само вјерски поглавар свјетских католика, већ и апсолутни владар најмање државе свијета, смјештене усред Рима.
Живе од традиције
"Мислим да већину грађана држава са монархистичким уређењем њихова монархија забавља", каже историчарка Моника Вајнфорт, одлична познаватељка племства.
Како је рекла, ни у једној од монархија нема озбиљних настојања да се пређе на републику, иако ту и тамо има ситних протеста. Краљевске куће данас живе од традиције, али и интересовања жуте штампе за двор, од скандала или складног породичног живота који се некад представља као живот обичних људи, а некад супротно, уз пуно помпе.
Нешто више од петине држава (22 посто) на свијету су монархије. У 14 држава ван Европе је енглески краљ и даље званично власт, рецимо у Канади или Аустралији. Јапан је једино преостало царство. У пет земаља монарх има апсолутну власт без икакве парламентарне или судске контроле - Брунеј, Оман, Катар, Саудијска Арабија и Свазиленд. Азијска држава Малезија је једина велика изборна монархија. Ондје султани девет провинција бирају краља, то је тренутно Абдулах Шах.
У Уједињеним Емиратима се на мјесту владара ротирају емири различитих емирата. Најбогатији краљ је тајландски, Рама X, чији иметак амерички магазини процјењују на 30 до 43 милијарде долара. У Европи је то лихтенштајнски кнез Адам Други са 3,5 милијарди долара. Краљ Чарлс има нешто мање од двије милијарде долара приватне имовине. Данска краљица Маргарета ће свом сину у недјељу препустити прилично мршавих 30 милиона долара. Најсиромашнији монарх Европе је шпански краљ који једва има 10 милиона долара, преноси Аваз.
