Након 63 године у Босни и Херцеговини ће бити обављен попис пољопривреде
Извор: БХРТ/Љубиша Давидовић (С.М.)
Након 63 године у Босни и Херцеговини ће коначно бити извршен попис пољопривреде, једног од најважнијих сектора бх. привреде. Планирано је да се попис реализира у задњем кварталу ове године. Средства је одобрила Делегација Европске уније у БиХ, а на попису ће бити ангажирани стручњаци из бројних области у пољопривреди како би се све урадило у складу с међународним стандардима и препорукама.
Попис пољопривреде провест ће три статистичке институције, Агенција за статистику Босне и Херцеговине, Федерални завод за статистику и Завод за статистику Републике Српске, а њиме ће се прикупити око 400 најважнијих индикатора и варијабли.
МИРСАДА АДЕМБЕГОВИЋ, Агенција за статистику Босне и Херцеговине
"Прикупит ће се подаци о кориштеним пољопривредним земљиштима за све врсте усјева. Прикупљат ће се подаци о бројном стању стоке по врстама и категоријама и оно што до сада нисмо имали, то су подаци о радној снази, подаци о органској пољопривреди, наводњавању и методама пољопривредне производње".
Сектор пољопривреде у БиХ карактерише велики број малих пољопривредних газдинстава, који и такав значајно доприноси БДП-у земље. Недостатак поузданих пољопривредних, али и катастарских података чини израду било какве развојне политике и стратегије пољопривреде изузетно тешком.
САВО МИНИЋ, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске
"Попис је изузетно битан из низа разлога. Када планирамо одређене мјере, када желимо да унаприједимо одређену врсту пољопривредне производње, када желимо на одређени начин да утичемо тамо гдје можемо у једној реалној подршци, морамо имати управо те реалне податке са терена".
Пољопривредници годинама заговарају и траже попис. Како би се знало чиме располажемо, али и спријечиле бројне малверзације са подстицајима и како би се коначно могло приступити ЕУ фондовима за шта је попис главни предуслов. По оба ова основа годишње се губе милиони, ако не и десетине милиона марака.
СТОЈАН МАРИНКОВИЋ, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске
"Сматрамо да ћемо спријечити те малверзације, чиме ћемо уштедити значајна средства у аграрном буџету која процјењујемо да би се могла кретати и око десетак милиона КМ".
Босна и Херцеговина једина је земља у Европи која нема основне структурне податке о пољопривреди. Посљедњи попис проведен је 1960. године у тадашњој СР Босни и Херцеговини. Након вишегодишњег преговарања, постигнут је договор о попису пољопривреде. Стоку ћемо пребројати, али на попис становништва који се требао провести 2023. још ћемо се начекати.
Након 63 године у Босни и Херцеговини ће коначно бити извршен попис пољопривреде, једног од најважнијих сектора бх. привреде. Планирано је да се попис реализира у задњем кварталу ове године. Средства је одобрила Делегација Европске уније у БиХ, а на попису ће бити ангажирани стручњаци из бројних области у пољопривреди како би се све урадило у складу с међународним стандардима и препорукама.
Попис пољопривреде провест ће три статистичке институције, Агенција за статистику Босне и Херцеговине, Федерални завод за статистику и Завод за статистику Републике Српске, а њиме ће се прикупити око 400 најважнијих индикатора и варијабли.
МИРСАДА АДЕМБЕГОВИЋ, Агенција за статистику Босне и Херцеговине
"Прикупит ће се подаци о кориштеним пољопривредним земљиштима за све врсте усјева. Прикупљат ће се подаци о бројном стању стоке по врстама и категоријама и оно што до сада нисмо имали, то су подаци о радној снази, подаци о органској пољопривреди, наводњавању и методама пољопривредне производње".
Сектор пољопривреде у БиХ карактерише велики број малих пољопривредних газдинстава, који и такав значајно доприноси БДП-у земље. Недостатак поузданих пољопривредних, али и катастарских података чини израду било какве развојне политике и стратегије пољопривреде изузетно тешком.
САВО МИНИЋ, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске
"Попис је изузетно битан из низа разлога. Када планирамо одређене мјере, када желимо да унаприједимо одређену врсту пољопривредне производње, када желимо на одређени начин да утичемо тамо гдје можемо у једној реалној подршци, морамо имати управо те реалне податке са терена".
Пољопривредници годинама заговарају и траже попис. Како би се знало чиме располажемо, али и спријечиле бројне малверзације са подстицајима и како би се коначно могло приступити ЕУ фондовима за шта је попис главни предуслов. По оба ова основа годишње се губе милиони, ако не и десетине милиона марака.
СТОЈАН МАРИНКОВИЋ, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске
"Сматрамо да ћемо спријечити те малверзације, чиме ћемо уштедити значајна средства у аграрном буџету која процјењујемо да би се могла кретати и око десетак милиона КМ".
Босна и Херцеговина једина је земља у Европи која нема основне структурне податке о пољопривреди. Посљедњи попис проведен је 1960. године у тадашњој СР Босни и Херцеговини. Након вишегодишњег преговарања, постигнут је договор о попису пољопривреде. Стоку ћемо пребројати, али на попис становништва који се требао провести 2023. још ћемо се начекати.
