Након неколико година благог пада, сива економија у БиХ се поново почела повећавати, а судећи према посљедњем извјештају Европске комисије, расту је допринијела корона.
Наиме, Европска комисија процјењује да је вирус корона довео до тога да је дио људи почео радити у сивој зони, како би повећали приходе за своје породице.
"И даље се чини да је до једне трећине бруто домаћег производа у сивој зони. Пандемија је можда повећала значај неформалне економије за егзистенцију, надокнађујући губитак радних мјеста у формалној економији. Дакле, неформалност и даље значајно доприноси нерегистрованој запослености, али то нарушава конкуренцију и нагриза пореску основицу", наглашавају у Европској комисији.

Неформална економија, како истичу, доводи до тога да привредници морају да плаћају веће порезе и доприносе за социјално осигурање својих радника, што, како тврде, доводи до тога да се од привреде узима више него што би то иначе било потребно.

"То такође резултира нижим пензијским бенефицијама, повећава ризик од сиромаштва за старије и повећава значајно фискално оптерећење за рад, што заузврат отежава формално запошљавање и негативно утиче на међународну конкурентност БиХ", кажу у Бриселу.

Како бисмо упоредили БиХ с околним земљама, пронашли смо неколико извјештаја објављених у протеклих неколико мјесеци. Према овим подацима, сива зона у Хрватској износи око шест одсто БДП-а, односно око три милијарде евра. У Црној Гори је, како је наглашено, око 21 одсто или око 1,5 милијарди евра, док је у Србији сива зона око 11,7 одсто БДП-а, односно око 6,5 милијарди евра.

Уколико су ови подаци Европске комисије за БиХ тачни, то значи да је у сивој зони око седам милијарди евра.

Један од главних покретача сиве зоне у БиХ је недостатак адекватне легислативе, посебно када је у питању прање новца. Монеyвал, независно тијело у оквиру Савјета Европе за процјену мјера за сузбијање прања новца у земљама чланицама,  за "Независне" је потврдило да ће наредног мјесеца доћи у Сарајево и Бањалуку како би процијенили шта је БиХ урадила од протеклог извјештаја који су спровели 2014. и 2015. године.

"Монеyвал је већ почео припреме за пету рунду процјене БиХ", рекли су нам, и појаснили да ће дебата о резултатима процјене након посјете БиХ бити обављена у трећем кварталу 2024. године, а финални извјештај наредне године.

Коментаришући сталне написе у бх. медијима о "сивим или црним листама", појаснили су нам да Тим за финансијску акцију (ФАТФ) објављује листу земаља које имају "стратешке мањкавости" у својим системима, а неформално се за ове земље каже да су на "црној листи". "Сива листа" се, према овој неформалној класификацији, односи на земље које активно сарађују с ФАТФ-ом на отклањању уочених неправилности, и подсјећају да ФАТФ своје листе освјежава сваких шест мјесеци.

Уколико БиХ не усвоји закон о спречавању прања новца до посјете делегације Монеyвала, могла би бити враћена на "сиву листу", што би, како сматрају стручњаци, имало катастрофалан ефекат за бх. привреду.

Игор Гавран, економски аналитичар из Сарајева, сматра да је нереално очекивати да се БиХ избори са сивом економијом када постоји некажњена висока корупција на највишим политичким нивоима.

"Тако је нереално очекивати да нефункционалне институције, политизиране од улаза и портирнице до највиших функција, ефикасно раде свој посао чак и да је правни оквир савршен, а далеко је од таквог", каже он.

Према његовом мишљењу, институционални проблеми односе се на ниске казне за оне који партиципирају у сивој економији, слаб правни оквир, недовољну стручну и кадровску оспособљеност институција, али и недостатак мјера за стварање повољнијег пословног окружења кроз смањивање пореских и других оптерећења за оне који легално послују.

"Укратко, потребно је креирање јасних предности легалног пословања у односу на нелегално, које се додатно дестимулише ригорозним кажњавањем", сматра Гавран.

Гавран критикује и саму ЕУ што, како је рекао, врло радо сарађује с корумпираним политичарима и не дјелује озбиљно на сузбијању незаконитих активности.

"Тако да је питање колико су ова њихова упозорења искрена, а колико су евентуално тек забринутост да сива економија ствара конкуренцију компанијама у њиховим власништву јер сумњам да им је штета за домаће субјекте и грађане нарочито битна јер ваљда би се међу приоритетима за приступање ЕУ јасније видјела и ова област", сматра он.
​
(Независне)