Догодило се у 2023. години - свијет
Годину за нама у свијету су обиљежили ратови и природне катастрофе.
Извор: Глас Српске
Настављен рат у Украјини
Нова 2023. започела је жестоким ратним дејствима у Украјини, а крај рата ни послије двије године се не назире. Током новогодишње ноћи, 1. јануара, украјинске снаге гађале су град Макијевку у отцијепљеном региону Доњецка. Крајем године Русија је покренула најжешће нападе на Украјину од почетка рата. Међународни кривични суд са средиштем у Хагу издао је 17. марта налог за хапшење руског предсједника Владимира Путина, оптуживши га да је одговоран за, како се наводи, ратне злочине почињене у Украјини. Одлуку Међународног кривичног суда поздравили су украјински званичници, док су представници Кремља, који не признаје надлежност тог суда, нагласили да налог МКС држе ништавним.
Предсједник САД Џозеф Бајден одобрио је 7. јула слање касетне муниције Украјини. Касетно оружје, први пут коришћено током Другог свјетског рата, испушта велики број мањих бомби, што је посебно разорно по цивиле.
Земљотрес у Турској
На југу Турске, уз границу са Сиријом, са епицентром у Шехиткамилу, провинција Газиантеп, 6. фебруара догодио се разоран земљотрес, магнитуде 7,8 степени Рихтерове скале. Срушене су десетине хиљада стамбених објеката. Погинуло је чак 59.259 особа, 121.704 лица су повријеђена. Нестало је 297 особа. У Сирији је забиљежено 8.476 мртвих, а 14.500 људи је повријеђено.
Судар возова у Грчкој
Код Темпиа у области Ларисе, Тесалија, догодила се жељезничка несрећа, судар возова, у касним ноћним сатима 28. фебруара. Путнички воз који је саобраћао из Атине пут Солуна, сударио се великом брзином са теретним возом. Била је то најтежа саобраћајна несрећа у Грчкој посљедњих деценија. Путнички воз који је кретао ка Солуну фронтално се сударио са комерцијалним возом који је ишао у супротном смјеру. Аутоматска контрола није радила, а руководилац станице Лариса наводно је прихватио грешку. Према информацијама Hellenic Traina, два воза су превозила укупно 342 лица. Погинуло је 57 особа а повријеђено је 85.
Финска у НАТО
Финска је 4. априла постала 31. чланица НАТО. Одлуке влада у Хелсинкију и Стокхолму да приступе НАТО, посљедица су рата у Украјини, односно по званичном ставу Москве, специјалне војне операције у Украјини. Као директна посљедица пријема Финске, непосредна копнена граница између земаља НАТО и Русије продужена је за 1.300 километара и сада износи 2.600 километара. Претходно, Русија се, од земаља чланица НАТО, непосредно граничила са Норвешком, Естонијом, Летонијом, Литванијом, Пољском (Калињинградска ексклава). Финска се од Другог свјетског рата држала строго неутрално.
Сукоби у Судану
У Судану су 15. априла започели оружани сукоби између снага Војске Судана генерала Абдела Фатаха ел Бурхана и специјалне формације под називом Снаге за брзу подршку (РСФ) на чијем је челу генерал Мохамед Хамдан Дагало познат као Хамедти или Хамети (мали Мухамед). Двојица сукобљених моћника годинама су били најутицајније личности Судана, што је насљеђе Омара ал Башира, чији су генерали обојица били, и ког су заједно оборили државним ударом.
Почетком 2023. међународне дипломате су инсистирале да се РСФ споји са Суданском војском као дио "суданске транзиције ка демократији". Модел интеграције је довео до раскола. Током ратних дејстава, која су започела 15. априла, процјењује се да је расељено 5,6 милиона лица, а приближно 1,5 милиона избегло је у сусједне земље, Египат, Етиопију, Либију, Чад. Погинуло је, колико се зна до сада, приближно 10.000 Суданаца, док је до 12.000 рањено.
Ковид више није глобална пријетња
Свјетска здравствена организација (СЗО) је 5. маја прогласила дугоочекивани крај глобалног ванредног стања због пандемије ковида.
У саопштењу су навели да се болест више не квалификује као глобална здравствена хитна ситуација. Али, то не значи да је пандемија завршила, упозорила је СЗО.
Вирус корона убио је најмање седам милиона људи широм свијета од краја 2019. године.
Крунисан нови британски монарх
Велика Британија је 6. маја званично добила новог монарха - краља Чарлса Трећег.
На церемонији пред званицама у Вестминестерској опатији у Лондону, краљу је стављена круна Светог Едварда коју је носио само тај пут у животу.
Претходно је држећи руке на Библији, нови краљ положио заклетву, обећавши да ће поштовати закон и Енглеску цркву током владавине и да ће бити „одани протестант".
Чарлс је на трону наслиједио мајку, краљицу Елизабету Другу, која је преминула 2022. године.
Уједно, Чарлсова супруга Камила више не носи титулу краљица супруга, већ само краљица.
Дозвољена продаја меса из лабораторије
САД су дозволиле продају лабораторијски направљеног меса. Компаније "Апсајд фудс" и "Гуд мит", саопштиле су 22. јуна да су добиле одобрење Министарства пољопривреде САД (УСДА) да продају месо које је лабораторијски произведено. Оно је дакле постало доступно у трговинским ланцима. САД су тиме постале друга држава у свијету послије Сингапура која је допустила продају такозваног узгојеног меса. Месо се у лабораторијама производи употребом ћелија живих животиња, односно из банке репродуктивних ћелија. Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) претходно је већ објавила да гарантује безбједност овако произведеног меса.
Побуна Вагнера
У Русији се 23. јуна догодила побуна Вагнер групе, приватне војне компаније Јевгенија Пригожина. Он је претходно оптужио руски војни врх за напад на камп и окривио министра одбране Сергеја Шојгуа и начелника Генералштаба Валерија Герасимова, наводећи да се од Путина крију ''веома озбиљни губици Русије на фронту''.
Пригожин је 23. јуна објавио почетак обрачуна са Министарством одбране позвавши притом све који желе да се прикључе и оптужио Шојгуа да је употријебио артиљерију и хеликоптере против Вагнера. Москва је потом наредила да се војска и национална гарда распореде запосјевши кључне позиције у Москви и у Ростову на Дону.
Национални антитерористички комитет (НАЦ) Русије саопштио је да је покренуо кривични поступак против Пригожина, због оружане побуне. Пригожин је потом најавио поход који је назвао "марш правде", што је у Москви одмах протумачено као покушај државног удара.
Вагнер је затим преузео контролу над зградом Јужног војног округа у Ростову на Дону. Конвој Вагнерових припадника, односно возила, се потом у раним сатима 24. јуна, запутио у правцу Москве и доспио до приближно 400 километра јужно од Москве. Процјењује се да је у побуни учествовало око 8.000 припадника Вагнер групе, али нису сви учествовали у маршу на Москву. Пригожин је иначе тврдио да располаже са 25.000 војника.
Током вечери, служба предсједника Белорусије Александра Лукашенка саопштила је да су преговори са Пригожином били успјешни. Марш је обустављен, а Пригожину је обезбијеђен егзил у Белорусији.
Јевгениј Викторович Пригожин погинуо је 23. аугуста, у авионској несрећи. Авион типа Ембраер, луксузни бизнис џет, који се кретао од Москве пут Санкт Петербурга срушио се у Тверској области.
Напад на Кримски мост
Кримски мост нападнут је 17. јула. Мост који повезује Керч, односно Краснодарски крај Русије, са полуострвом Крим, дужине 18 километара, пуштен је у рад маја 2018.
Двије особе су погинуле, једно дијете је повријеђено. Мост је озбиљно оштећен, саобраћај је обустављен. Украјински званичници одмах су коментарисали да ће због оштећења дијела моста Руси имати проблема са логистиком.
Руски Национални антитерористички комитет саопштио је да су Кримски мост 17. јула, у 3.05 сати, напала два украјинска поморска дрона. Служба безбједности Украјине (СБУ) је потом саопштила да ће "након побједе" открити све детаље организације експлозије на Кримском мосту.
Војни удар у Нигеру
У Нигеру се 26. јула догодио војни удар. Оборен је предсједник Мохамед Базум. Генерал Амбурахман Омар Чиани, који је служио под бившим предсједником Нигера Махамадуом Исуфуом, предводио је државни удар.
Одмах су се појавила поређења са државним ударима који су се претходно догодили у сусједним земљама Малију и Буркини Фасо. Удари у све три земље дјелимично су подстакнути фрустрацијом због неуспјеха власти да обуздају исламистичке милитанте који тероришу становништво у низу земаља Сахела.
Пожари на Хавајима
У великим пожарима на Хавајима, почев од 8. августа, погинуло је випе од стотину особа, повријеђено је најмање 67.
Нестала су, највероватније, четири лица. Уништено је 2.207 објеката. У пожарима који су потрајали до 11. августа, причињена је материјална штета процијењена на око 5,52 милијарде долара. Градић Лахајна је углавном изгорио, више десетина хиљада људи је евакуисано. Процијењено је то била највећа природна катастрофа у историји Хаваја.
Процес против Трампа
Доналд Трамп, амерички милијардер, бивши предсједник САД, предао се 24. августа, у затвору у Атланти, Џорџија. Пуштен је уз кауцију у висини 200.000 долара.
Тужилац округа Фултон у Атланти оптужио је Трампа (77) због наводног покушаја промјене резултата предсједничких избора 2020. године, што бивши предсједник одлучно негира.
У затвору округа Фултон, Трамп је провео око 20 минута.
Оптужен је по 13 тачака. За утицање на резултате избора максимална казна је 20 година затвора. Трамп је читаву оптужбу назвао ловом на вјештице и "Кампањом поквареног Бајдена".
Он је претходно и на суђењу у Мајамију инсистирао да није крив за наводно задржавање повјерљивих докумената.
Фани Вилис, окружна тужитељка, покренула је истрагу фебруара 2021. По основу наводног мијешања Трампа и његових сарадника у изборе у Џорџији. То је четврти кривични поступак против Доналда Трампа. У оптужници на 98 страница подигнутој у Џорџији, која је објелодањена претходне седмице, Трамп и још 18 сарадника оптужени су за укупно 41 кривично дјело повезано са покушајима да се преокрене резултат на предсједничким изборима 2020. годне. Трамп је оптужницу описао као политички мотивисан покушај да се његова кампања за реизбор онемогући.
Земљотрес у Мароку
У Мароку се 8. септембра, касно ноћу, нешто послије 23 сата , догодио разоран земљотрес. Епицентар је био на 73,4 километра југозападно од Маракеша, недалеко од варошице Игхил, на планинама Атласа. Земљотрес је био јачине до 6,9 степени, на релативно малој дубини од 18,5 километара. Осјетио се и у Шпанији, Португалији, сусједном Алжиру. Погинуло је 2.960 особа а 5.674 је повријеђено, бројни тешко. Највише штете и погинулих било је у теже доступним планинским областима.
Поплаве у Либији
У Дерни, лучком граду у Киренајки, на истоку Либије, у ноћи 10. на 11. септембар, догодиле су се разорне поплаве, које су разориле велики дио града и однијеле хиљаде живота. Током 10. олуја "Даниел" донијела је обилне падавине и поплаве у области Дерне. У раним јутарњим сатима дошло је до пуцања брана Дерна, висине 75 метара, и Мансоур, висине 45 метара, чиме се ослободило око 30 милиона кубних метара воде што је довело разорних поплава низводно.
Вади Дерна се излила разоривши велики дио града. Погинуло је 4.702 лица а нестало је више од 8.000. Тијела настрадалих проналажена су посвуда - у мору, долинама, испод зграда. Хиљаде објеката је разорено, приближно четвртина Дерне је нестала. Бране су попустиле, како је закључено, усљед конструкционе грешке.
Рат у Појасу Газе
Израелска војска покренула је 7. октобра операцију ''Гвоздени мачеви'' против Хамаса у Гази, као одговор на изненадни напад Хамаса на Израел тог јутра.
Израелске одбрамбене снаге започеле су дејства на локације Хамаса у Појасу Газе десетинама борбених авиона. Према наводима војске више од 2.200 ракета испаљено на Израел почев од 6.30 тог јутра, са копна, мора, из ваздуха.
Тог јутра, 7. октобра, палестинска исламистичка група Хамас извршила је изненадни напад из Појаса Газе. Догодио се упад на музички фестивал Супернова одржаван на отвореном у близини кибуца Реим. Убијена су 364 цивила, бројни су рањени, а отето је више од 100 људи. Био је то највећи терористички напад у историји Израела, и најгори масакр израелских цивила икада. Напад из Газе догодио се управо на годишњицу, пет деценија, од почетка Јом Кипур рата, када су изненада Египат и Сирија напали Израел 1973.
Копнена инвазија на Газу, с циљем обрачуна са Хамасом, услиједила је 27. октобра. Палестински губици, до сада, процјењују се на 17.000. израелски представници тврде да је погинулих, међу Палестинцима, било до 8.700.
Ерупција вулкана на Исланду
На Исланду је 11. новембра проглашена ванредна ситуација због вјероватне ерупције вулкана Фаградалсфјал. Становништво оближње варошице Гриндавик позвано је на евакуацију. Серија земљотреса на југозападу земље протумачена је као најава вјероватне ерупције вулкана Фаградалсфјал.
Град Гриндавик, на око 40 километара југозападно од Рејкјавика, налази се у близини геотермалне електране Свартсенги, која је главни снабдјевач струјом приближно 30.000 становника на полуострву Рејкјанс.
Ерупција је услиједила 18. децембра увече у 22:17 по локалном времену. Била је то четврта ерупција на Исланду током претходне три године. Вулкан је избацивао лаву до 100 метара у висину. После ерупције створила се пукотина од око четири километара, из које је избијала лава, али није доспела до Гриндавика. Како је саопштено лава је текла капацитетом 100 до 200 кубних метара у секунди.
Масакр у Прагу
У Прагу у Чешкој 21. децембра се догодио масакр. Нападач, Давид Козак, упао је у зграду Факултета умјетности Карловог универзитета у Прагу, на тргу Јан Палах у центру града, и отворио ватру на студенте и друге присутне.
Починилац је пуцао у ходницима и учионицама петог спрата зграде. Полиција је реаговала за неколико минута, затворивши тај дио града. Услиједила је потрага за починиоцем на горњим спратовима зграде факултета и паралелно евакуација присутних.
У здању универзитета нападач је убио 14 особа. Тринаест жртава је умрло у згради, једна касније у болници. Десет повријеђених је у било у тешком стању. Три особе су рањене на улицама, пошто је Козак пуцао са крова. Петнаеста жртва је сам Козак.
Нападач је, званично, извршио самоубиство у на крову зграде. Давид Козак, стар 24 године, био је студент постдипломац, историје и европских студија.
Након масакра, отац нападача пронађен је мртав у својој кући у Хостоуну, недалеко од Прага. Он би био 16. жртва тог дана.
Накнадно је установљено да је Давид Козак такође био починилац двоструког убиства које се догодило шест дана раније. Масакр који је извршио Давид Козак најсмртоносније је масовно убиство у Чешкој, са више жртава од подметнутог пожару у Бохумину 2020.
Извор: Глас Српске
Настављен рат у Украјини
Нова 2023. започела је жестоким ратним дејствима у Украјини, а крај рата ни послије двије године се не назире. Током новогодишње ноћи, 1. јануара, украјинске снаге гађале су град Макијевку у отцијепљеном региону Доњецка. Крајем године Русија је покренула најжешће нападе на Украјину од почетка рата. Међународни кривични суд са средиштем у Хагу издао је 17. марта налог за хапшење руског предсједника Владимира Путина, оптуживши га да је одговоран за, како се наводи, ратне злочине почињене у Украјини. Одлуку Међународног кривичног суда поздравили су украјински званичници, док су представници Кремља, који не признаје надлежност тог суда, нагласили да налог МКС држе ништавним.
Предсједник САД Џозеф Бајден одобрио је 7. јула слање касетне муниције Украјини. Касетно оружје, први пут коришћено током Другог свјетског рата, испушта велики број мањих бомби, што је посебно разорно по цивиле.
Земљотрес у Турској
На југу Турске, уз границу са Сиријом, са епицентром у Шехиткамилу, провинција Газиантеп, 6. фебруара догодио се разоран земљотрес, магнитуде 7,8 степени Рихтерове скале. Срушене су десетине хиљада стамбених објеката. Погинуло је чак 59.259 особа, 121.704 лица су повријеђена. Нестало је 297 особа. У Сирији је забиљежено 8.476 мртвих, а 14.500 људи је повријеђено.
Судар возова у Грчкој
Код Темпиа у области Ларисе, Тесалија, догодила се жељезничка несрећа, судар возова, у касним ноћним сатима 28. фебруара. Путнички воз који је саобраћао из Атине пут Солуна, сударио се великом брзином са теретним возом. Била је то најтежа саобраћајна несрећа у Грчкој посљедњих деценија. Путнички воз који је кретао ка Солуну фронтално се сударио са комерцијалним возом који је ишао у супротном смјеру. Аутоматска контрола није радила, а руководилац станице Лариса наводно је прихватио грешку. Према информацијама Hellenic Traina, два воза су превозила укупно 342 лица. Погинуло је 57 особа а повријеђено је 85.
Финска у НАТО
Финска је 4. априла постала 31. чланица НАТО. Одлуке влада у Хелсинкију и Стокхолму да приступе НАТО, посљедица су рата у Украјини, односно по званичном ставу Москве, специјалне војне операције у Украјини. Као директна посљедица пријема Финске, непосредна копнена граница између земаља НАТО и Русије продужена је за 1.300 километара и сада износи 2.600 километара. Претходно, Русија се, од земаља чланица НАТО, непосредно граничила са Норвешком, Естонијом, Летонијом, Литванијом, Пољском (Калињинградска ексклава). Финска се од Другог свјетског рата држала строго неутрално.
Сукоби у Судану
У Судану су 15. априла започели оружани сукоби између снага Војске Судана генерала Абдела Фатаха ел Бурхана и специјалне формације под називом Снаге за брзу подршку (РСФ) на чијем је челу генерал Мохамед Хамдан Дагало познат као Хамедти или Хамети (мали Мухамед). Двојица сукобљених моћника годинама су били најутицајније личности Судана, што је насљеђе Омара ал Башира, чији су генерали обојица били, и ког су заједно оборили државним ударом.
Почетком 2023. међународне дипломате су инсистирале да се РСФ споји са Суданском војском као дио "суданске транзиције ка демократији". Модел интеграције је довео до раскола. Током ратних дејстава, која су започела 15. априла, процјењује се да је расељено 5,6 милиона лица, а приближно 1,5 милиона избегло је у сусједне земље, Египат, Етиопију, Либију, Чад. Погинуло је, колико се зна до сада, приближно 10.000 Суданаца, док је до 12.000 рањено.
Ковид више није глобална пријетња
Свјетска здравствена организација (СЗО) је 5. маја прогласила дугоочекивани крај глобалног ванредног стања због пандемије ковида.
У саопштењу су навели да се болест више не квалификује као глобална здравствена хитна ситуација. Али, то не значи да је пандемија завршила, упозорила је СЗО.
Вирус корона убио је најмање седам милиона људи широм свијета од краја 2019. године.
Крунисан нови британски монарх
Велика Британија је 6. маја званично добила новог монарха - краља Чарлса Трећег.
На церемонији пред званицама у Вестминестерској опатији у Лондону, краљу је стављена круна Светог Едварда коју је носио само тај пут у животу.
Претходно је држећи руке на Библији, нови краљ положио заклетву, обећавши да ће поштовати закон и Енглеску цркву током владавине и да ће бити „одани протестант".
Чарлс је на трону наслиједио мајку, краљицу Елизабету Другу, која је преминула 2022. године.
Уједно, Чарлсова супруга Камила више не носи титулу краљица супруга, већ само краљица.
Дозвољена продаја меса из лабораторије
САД су дозволиле продају лабораторијски направљеног меса. Компаније "Апсајд фудс" и "Гуд мит", саопштиле су 22. јуна да су добиле одобрење Министарства пољопривреде САД (УСДА) да продају месо које је лабораторијски произведено. Оно је дакле постало доступно у трговинским ланцима. САД су тиме постале друга држава у свијету послије Сингапура која је допустила продају такозваног узгојеног меса. Месо се у лабораторијама производи употребом ћелија живих животиња, односно из банке репродуктивних ћелија. Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) претходно је већ објавила да гарантује безбједност овако произведеног меса.
Побуна Вагнера
У Русији се 23. јуна догодила побуна Вагнер групе, приватне војне компаније Јевгенија Пригожина. Он је претходно оптужио руски војни врх за напад на камп и окривио министра одбране Сергеја Шојгуа и начелника Генералштаба Валерија Герасимова, наводећи да се од Путина крију ''веома озбиљни губици Русије на фронту''.
Пригожин је 23. јуна објавио почетак обрачуна са Министарством одбране позвавши притом све који желе да се прикључе и оптужио Шојгуа да је употријебио артиљерију и хеликоптере против Вагнера. Москва је потом наредила да се војска и национална гарда распореде запосјевши кључне позиције у Москви и у Ростову на Дону.
Национални антитерористички комитет (НАЦ) Русије саопштио је да је покренуо кривични поступак против Пригожина, због оружане побуне. Пригожин је потом најавио поход који је назвао "марш правде", што је у Москви одмах протумачено као покушај државног удара.
Вагнер је затим преузео контролу над зградом Јужног војног округа у Ростову на Дону. Конвој Вагнерових припадника, односно возила, се потом у раним сатима 24. јуна, запутио у правцу Москве и доспио до приближно 400 километра јужно од Москве. Процјењује се да је у побуни учествовало око 8.000 припадника Вагнер групе, али нису сви учествовали у маршу на Москву. Пригожин је иначе тврдио да располаже са 25.000 војника.
Током вечери, служба предсједника Белорусије Александра Лукашенка саопштила је да су преговори са Пригожином били успјешни. Марш је обустављен, а Пригожину је обезбијеђен егзил у Белорусији.
Јевгениј Викторович Пригожин погинуо је 23. аугуста, у авионској несрећи. Авион типа Ембраер, луксузни бизнис џет, који се кретао од Москве пут Санкт Петербурга срушио се у Тверској области.
Напад на Кримски мост
Кримски мост нападнут је 17. јула. Мост који повезује Керч, односно Краснодарски крај Русије, са полуострвом Крим, дужине 18 километара, пуштен је у рад маја 2018.
Двије особе су погинуле, једно дијете је повријеђено. Мост је озбиљно оштећен, саобраћај је обустављен. Украјински званичници одмах су коментарисали да ће због оштећења дијела моста Руси имати проблема са логистиком.
Руски Национални антитерористички комитет саопштио је да су Кримски мост 17. јула, у 3.05 сати, напала два украјинска поморска дрона. Служба безбједности Украјине (СБУ) је потом саопштила да ће "након побједе" открити све детаље организације експлозије на Кримском мосту.
Војни удар у Нигеру
У Нигеру се 26. јула догодио војни удар. Оборен је предсједник Мохамед Базум. Генерал Амбурахман Омар Чиани, који је служио под бившим предсједником Нигера Махамадуом Исуфуом, предводио је државни удар.
Одмах су се појавила поређења са државним ударима који су се претходно догодили у сусједним земљама Малију и Буркини Фасо. Удари у све три земље дјелимично су подстакнути фрустрацијом због неуспјеха власти да обуздају исламистичке милитанте који тероришу становништво у низу земаља Сахела.
Пожари на Хавајима
У великим пожарима на Хавајима, почев од 8. августа, погинуло је випе од стотину особа, повријеђено је најмање 67.
Нестала су, највероватније, четири лица. Уништено је 2.207 објеката. У пожарима који су потрајали до 11. августа, причињена је материјална штета процијењена на око 5,52 милијарде долара. Градић Лахајна је углавном изгорио, више десетина хиљада људи је евакуисано. Процијењено је то била највећа природна катастрофа у историји Хаваја.
Процес против Трампа
Доналд Трамп, амерички милијардер, бивши предсједник САД, предао се 24. августа, у затвору у Атланти, Џорџија. Пуштен је уз кауцију у висини 200.000 долара.
Тужилац округа Фултон у Атланти оптужио је Трампа (77) због наводног покушаја промјене резултата предсједничких избора 2020. године, што бивши предсједник одлучно негира.
У затвору округа Фултон, Трамп је провео око 20 минута.
Оптужен је по 13 тачака. За утицање на резултате избора максимална казна је 20 година затвора. Трамп је читаву оптужбу назвао ловом на вјештице и "Кампањом поквареног Бајдена".
Он је претходно и на суђењу у Мајамију инсистирао да није крив за наводно задржавање повјерљивих докумената.
Фани Вилис, окружна тужитељка, покренула је истрагу фебруара 2021. По основу наводног мијешања Трампа и његових сарадника у изборе у Џорџији. То је четврти кривични поступак против Доналда Трампа. У оптужници на 98 страница подигнутој у Џорџији, која је објелодањена претходне седмице, Трамп и још 18 сарадника оптужени су за укупно 41 кривично дјело повезано са покушајима да се преокрене резултат на предсједничким изборима 2020. годне. Трамп је оптужницу описао као политички мотивисан покушај да се његова кампања за реизбор онемогући.
Земљотрес у Мароку
У Мароку се 8. септембра, касно ноћу, нешто послије 23 сата , догодио разоран земљотрес. Епицентар је био на 73,4 километра југозападно од Маракеша, недалеко од варошице Игхил, на планинама Атласа. Земљотрес је био јачине до 6,9 степени, на релативно малој дубини од 18,5 километара. Осјетио се и у Шпанији, Португалији, сусједном Алжиру. Погинуло је 2.960 особа а 5.674 је повријеђено, бројни тешко. Највише штете и погинулих било је у теже доступним планинским областима.
Поплаве у Либији
У Дерни, лучком граду у Киренајки, на истоку Либије, у ноћи 10. на 11. септембар, догодиле су се разорне поплаве, које су разориле велики дио града и однијеле хиљаде живота. Током 10. олуја "Даниел" донијела је обилне падавине и поплаве у области Дерне. У раним јутарњим сатима дошло је до пуцања брана Дерна, висине 75 метара, и Мансоур, висине 45 метара, чиме се ослободило око 30 милиона кубних метара воде што је довело разорних поплава низводно.
Вади Дерна се излила разоривши велики дио града. Погинуло је 4.702 лица а нестало је више од 8.000. Тијела настрадалих проналажена су посвуда - у мору, долинама, испод зграда. Хиљаде објеката је разорено, приближно четвртина Дерне је нестала. Бране су попустиле, како је закључено, усљед конструкционе грешке.
Рат у Појасу Газе
Израелска војска покренула је 7. октобра операцију ''Гвоздени мачеви'' против Хамаса у Гази, као одговор на изненадни напад Хамаса на Израел тог јутра.
Израелске одбрамбене снаге започеле су дејства на локације Хамаса у Појасу Газе десетинама борбених авиона. Према наводима војске више од 2.200 ракета испаљено на Израел почев од 6.30 тог јутра, са копна, мора, из ваздуха.
Тог јутра, 7. октобра, палестинска исламистичка група Хамас извршила је изненадни напад из Појаса Газе. Догодио се упад на музички фестивал Супернова одржаван на отвореном у близини кибуца Реим. Убијена су 364 цивила, бројни су рањени, а отето је више од 100 људи. Био је то највећи терористички напад у историји Израела, и најгори масакр израелских цивила икада. Напад из Газе догодио се управо на годишњицу, пет деценија, од почетка Јом Кипур рата, када су изненада Египат и Сирија напали Израел 1973.
Копнена инвазија на Газу, с циљем обрачуна са Хамасом, услиједила је 27. октобра. Палестински губици, до сада, процјењују се на 17.000. израелски представници тврде да је погинулих, међу Палестинцима, било до 8.700.
Ерупција вулкана на Исланду
На Исланду је 11. новембра проглашена ванредна ситуација због вјероватне ерупције вулкана Фаградалсфјал. Становништво оближње варошице Гриндавик позвано је на евакуацију. Серија земљотреса на југозападу земље протумачена је као најава вјероватне ерупције вулкана Фаградалсфјал.
Град Гриндавик, на око 40 километара југозападно од Рејкјавика, налази се у близини геотермалне електране Свартсенги, која је главни снабдјевач струјом приближно 30.000 становника на полуострву Рејкјанс.
Ерупција је услиједила 18. децембра увече у 22:17 по локалном времену. Била је то четврта ерупција на Исланду током претходне три године. Вулкан је избацивао лаву до 100 метара у висину. После ерупције створила се пукотина од око четири километара, из које је избијала лава, али није доспела до Гриндавика. Како је саопштено лава је текла капацитетом 100 до 200 кубних метара у секунди.
Масакр у Прагу
У Прагу у Чешкој 21. децембра се догодио масакр. Нападач, Давид Козак, упао је у зграду Факултета умјетности Карловог универзитета у Прагу, на тргу Јан Палах у центру града, и отворио ватру на студенте и друге присутне.
Починилац је пуцао у ходницима и учионицама петог спрата зграде. Полиција је реаговала за неколико минута, затворивши тај дио града. Услиједила је потрага за починиоцем на горњим спратовима зграде факултета и паралелно евакуација присутних.
У здању универзитета нападач је убио 14 особа. Тринаест жртава је умрло у згради, једна касније у болници. Десет повријеђених је у било у тешком стању. Три особе су рањене на улицама, пошто је Козак пуцао са крова. Петнаеста жртва је сам Козак.
Нападач је, званично, извршио самоубиство у на крову зграде. Давид Козак, стар 24 године, био је студент постдипломац, историје и европских студија.
Након масакра, отац нападача пронађен је мртав у својој кући у Хостоуну, недалеко од Прага. Он би био 16. жртва тог дана.
Накнадно је установљено да је Давид Козак такође био починилац двоструког убиства које се догодило шест дана раније. Масакр који је извршио Давид Козак најсмртоносније је масовно убиство у Чешкој, са више жртава од подметнутог пожару у Бохумину 2020.
