СВЈЕТСКИ ДАН ШТЕДЊЕ, 31. ОКТОБАР
Свјетски дан штедње обиљежава се 31. октобра. То је дан на који се присјећамо давног 31.10.1924.године када су се у Милану састали представници свјетских штедних институција, у нади да ће пронаћи излаз из кризе која је настала као посљедица Првог свјетског рата.
На том скупу 1924.године истакнута је важност штедње за развој човјечанства и важност борбе против сваког облика расипништва.
Укупна штедња истакнута је као доказ зрелости једне привреде и њених становника. Истакнута је и важност финансијске едукације у школама, те покренуте разне иницијативе у сурадњи с образовним институцијама.
Овај дан се данас обиљежава широм свијета, а најчешће на начин да кредитне институције дарују штедне касице, награђују највјерније штедише, донирају одређена средства у добротворне сврхе или отварају своја врата најмлађима који имају прилику да посјете банке и сазнају нешто о њиховом пословању.
Новац је свеприсутна тема у свијету одраслих, а посјетом банци најмлађи се едукују о штедњи новца и праве прве кораке на путу финансијског описмењавања.
Штедња је један од темеља раста и развоја сваке државе преко ког се долазило до вишег животног стандарда и стабилности националних економија, те се у том погледу до дан данас није ништа промијенило.
Представници земаља окупљени у Милану 1924. године хтјели су свјетској јавности указати на важност штедње и њену важност како за привреду, тако и за појединца.
Идеја Свјетског дана штедње није рођена ни из чега. Било је неких обиљежавања гдје се промовисала идеја о штедњи новца како би се стекао виши стандард живота и ојачала привреда.
Након Другог свјетског рата, Свјетски дан штедње наставио се обиљежавати и достигао врхунац своје популарности у годинама између 1955. и 1970. То је практично постала права традиција у неким земљама. У Аустрији, на примјер, службена маскота штедње, тзв ,,Сретни штедиша“ (“Sparefrox”).
Данас су у фокусу банака које организирају Свјетски дан штедње земље у развоју. У тим земљама већина становништва не користи услуге банака, а у повећању штедње важну улогу играју штедионице које одређеним акцијама и иницијативама повећавају број штедних рачуна сиромашних.
Семберија ИНФО/ М. Решидовић
На том скупу 1924.године истакнута је важност штедње за развој човјечанства и важност борбе против сваког облика расипништва.
Укупна штедња истакнута је као доказ зрелости једне привреде и њених становника. Истакнута је и важност финансијске едукације у школама, те покренуте разне иницијативе у сурадњи с образовним институцијама.
Овај дан се данас обиљежава широм свијета, а најчешће на начин да кредитне институције дарују штедне касице, награђују највјерније штедише, донирају одређена средства у добротворне сврхе или отварају своја врата најмлађима који имају прилику да посјете банке и сазнају нешто о њиховом пословању.
Новац је свеприсутна тема у свијету одраслих, а посјетом банци најмлађи се едукују о штедњи новца и праве прве кораке на путу финансијског описмењавања.
Штедња је један од темеља раста и развоја сваке државе преко ког се долазило до вишег животног стандарда и стабилности националних економија, те се у том погледу до дан данас није ништа промијенило.
Представници земаља окупљени у Милану 1924. године хтјели су свјетској јавности указати на важност штедње и њену важност како за привреду, тако и за појединца.
Идеја Свјетског дана штедње није рођена ни из чега. Било је неких обиљежавања гдје се промовисала идеја о штедњи новца како би се стекао виши стандард живота и ојачала привреда.
Након Другог свјетског рата, Свјетски дан штедње наставио се обиљежавати и достигао врхунац своје популарности у годинама између 1955. и 1970. То је практично постала права традиција у неким земљама. У Аустрији, на примјер, службена маскота штедње, тзв ,,Сретни штедиша“ (“Sparefrox”).
Данас су у фокусу банака које организирају Свјетски дан штедње земље у развоју. У тим земљама већина становништва не користи услуге банака, а у повећању штедње важну улогу играју штедионице које одређеним акцијама и иницијативама повећавају број штедних рачуна сиромашних.
Семберија ИНФО/ М. Решидовић
