Интернет насиље биће тешко укротити законом. Ово се закључује из разговора са надлежним органима у БиХ, који поручују да се, осим намјере да се интернет насилницима стане украј, мора водити и брига о томе да се не угрози слобода изражавања, али и слобода медија.

Засад постоје различите идеје како би ово дјело могло бити озакоњено, али нико од наших саговорника није могао прецизно казати какве казне би могле бити изречене.

Тако су из Министарства унутрашњих послова (МУП) Републике Српске навели да Министарство није покретало иницијативу криминализације тзв. сајбер насиља, а да је потенцијално законско одређивање самог начина извршења кривичног дјела ове врсте, објекта заштите и евентуалних санкција, у надлежности Министарства правде.

Из МУП-а су даље поручили да су кривична дјела која се тичу насиља путем интернета већ дијелом и обухваћена у постојећим одредбама Кривичног законика РС (КЗ РС).

"У оквиру главе XВ КЗ РС наведена су кривична дјела из чланова 175, 177 и 178 која регулишу заштиту дјеце од сексуалног злостављања и искориштавања путем интернета. Такође, у оквиру главе XИИИ наведено је кривично дјело прогањање из члана 144, којим се остварује кривичноправна заштита грађана у случајевима гдје се често као средство извршења користи интернет", навели су из МУП-а Српске.

Оваква заштита грађана остварује се и кроз кривично дјело против части и угледа, и то скорашњим измјенама КЗ РС, уношењем члана 156.а неовлаштено објављивање и приказивање туђег списа, портрета или снимка.

"Када је ријеч о пријетњама путем друштвених мрежа, напомињемо да исте нису дефинисане као посебно кривично дјело, оне могу да садрже елементе различитих кривичних дјела, а то је најчешће кривично дјело угрожавање сигурности", подсјетили су из МУП-а, додајући да у циљу превенције и заштите на угрожавање сигурности путем друштвених мрежа већ спроводе разне врсте едукација.

Подсјећамо, поменуте измјене КЗ РС покренуло је Министарство правде РС након трагедије у Лакташима, када је двадесетдвогодишњак извршио самоубиство због снимка који се дијелио друштвеним мрежама, а на коме он тражи посао.

Што се тиче криминализације насиља на интернету, из Министарства поручују да до данас нису добили било какву иницијативу која се тиче тог питања, али да ће у сарадњи са МУП-ом РС и правосудном заједницом свакако разматрати ту потребу.

Најконкретнији у покушају да се интернет насиље покуша ограничити засад је МУП Кантона Сарајево, који је формирао радну групу која ради на измјенама Закона о прекршајима против јавног реда и мира. Али, да то није нимало лако у разговору за "Независне" свједочи Сафет Мушић, експерт за безбједност и члан ове радне групе.

"Нисмо још постигли сагласност. Неки чланови комисије сматрају да тај дио у вези с интернет насиљем у потпуности треба изоставити из закона, а други сматрају да би требало унијети одређене ствари које то детаљно прецизирају јер је увијек ту негдје између и проблем у вези са слободом изражавања и слободе медија. Није се још прецизно дефинисало то везано за кажњавање и остале законске санкције", каже Мушић.

Он има приједлог у ком правцу закон треба да се измијени.

"Ја сам потенцирао то да се што је више могуће закон приближи полицајцима, односно људима који раде на терену, да би они могли да знају како и да ли да поступају у датом тренутку или не, односно да ли је даља надлежност судова или не. Значи, ако је нешто у почетној фази неке пријетње, или да може ићи ка томе да наруши безбједност појединца или грађана, полиција може реаговати. Није вишак и ако не оде са неким упозорењем јер је највећи проблем нереаговање", истиче Мушић.

Додаје да се тражи најбољи модел и због самоубистава која су се догодила у Српској. "Ми имамо законе који то не прате и не може се искључити да се тако нешто не може поновити", рекао је Мушић, који ипак није заговорник неких репресивних мјера.

Из НВО сектора поручују да најновија дешавања и смрти узроковане објавама на интернету јесу опомена и аларм да се мора законски реаговати.

"Измјене закона у погледу дефинисања намјерног вријеђања и изношења директних пријетњи путем друштвених мрежа су неопходне. Увиђамо да репресивне мјере попут издавања прекршајних налога тренутно могу получити конкретне резултате у погледу сузбијања насиља путем друштвених мрежа, јер мора се разликовати слобода изражавања од кршења људских права. Уколико не уредимо законски оквир, полиција нема основа да кажњава починиоца", казала је Анеса Аговић, координатор Глобалне иницијативе за БиХ, такође члан ове радне групе.
 
(Глас Српске)