Прије 74 године водеће државе свијета одлучиле су да оснују организацију која ће се бринути за очување мира. Након страхота Другог свјетског рата вође су закључиле да је кључ развоја одржавање мира и сигурности.
 
Циљ им је био побољшати међународну сарадњу и пријатељске односе међу народима. То су и записали у оснивачкој Повељи Организације уједињених нација која је потписана 26. јуна 1945. године у Сан Франциску, а ступила на снагу 24. октобра 1945. године.
 
Идеју о оснивању Уједињених нација усагласили су још ратне 1941. године амерички предсједник Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил у Атланској повељи. Текст Повеље усвојен је на конференцији представника педесет земаља у Сан Франциску 1945. године.
 
У уводном дијелу документа пише: Ми, Уједињене нације, одлучни смо сачувати будућа покољења од ужаса рата, који је два пута у току нашег живота донио човјечанству неописиве патње, и потврдити вјеру у основна права човјека, у достојанство и вријдност људске личност, у равноправност мушкарца и жене, великих и малих народа. Одлучни смо створити услове под којима би се одржали права и поштовање обавеза које настају из уговора и других извора међународног права, те радити на постизању друштвеног напретка и бољих животних услова у све већој слободи.
 
У Повељи су наведени основни циљеви УН-а: одржавање међународног мира и сигурности, развијање пријатељских односа на основу поштовања равноправности и самоодређења народа, те сарадњу у рјешавању економских, социјалних, културних и хуманитарних тешкоћа. Улога УН-а је усклађивање дјелатности различитих народа у остваривању тих циљева.
 
Од очетне бројке од 51 чланице из 1945. године, у породици Уједињених нација сада се налазе 193 државе свијета. У 74 године постојања УН прошле су многе успоне и падове.
 
Мада се већина слаже у томе да су Уједињене нације од Другог свјетског рата, без обзира на своју несавршеност и неуспјехе многих подухвата, оправдале своје постојање и показале да су незамјењива институција међународне сарадње, није мали број критичара УН који сматрају да је организација заказала у основној функцији, а то је очување мира, што потврђују бројни ратови вођени од половине 20. вијека на овамо.
 
Кореја, Вијетнам, Африка, Арапско полуострво, Балкан...и тако у недоглед, све су то локације ратишта која су се активирала или била активна од оснивања УН-а до данас, те иако ниједан  од тих ратова није носио назив свјетски, људски животи су угашени, домови уништени, народ протјеран, снови прекинути.  
 
Семберија ИНФО/ М. Решидовић