Колики је јавни дуг Босне и Херцеговине
Извор: БХРТ/Љубиша Давидовић (С.М.)
Босна и Херцеговина са спољним дугом од девет милијарди КМ, што је нешто изнад 19 одсто БДП-а, спада у слабије задужене државе. Спољни дуг наше земље у овој години се чак смањио. Унутрашњи дуг, међутим, расте. Премашио је 3,5 милијарде КМ. У односу на први квартал на полугодишту је увећан за 12 одсто. Иако смо релативно незадужени, у поређењу са земљама регије, у односу на њих имамо неповољнију структуру дуга. За добар дио кредита није познато ни у шта је тачно утрошен.
Колико год чудно звучало, Босна и Херцеговина није презадужена држава. Напротив. Укупан дуг и унутрашњи и вањски износе 12,7 милијарди КМ. Вањски дуг Федерације БиХ је нешто већи од ино дуга Републике Српске, али је зато унутрашњи двоструко мањи, иако Федерација БиХ има два пута више становника.
"Укупан дуг Федерације БиХ је 6.5 милијарде марака што је 22 одсто њеног БДП-а, а Републике Српске 6,1 милијарду КМ, што је близу 40 процената БДПа. Вањски дуг Федерације БиХ је 5,3 милијарде, а Републике Српске 3,7 милијарди КМ. Унутрашњи дуг Федерације БиХ је 1,2 милијарде, а Републике Српске је 2,4 милијарде, односно чак два пута већи", подаци су Централне банке БиХ за други квартал 2023. године.
Проблем Босне и Херцеговине није висина него структура вањског дуга. Највише страних кредита, готово пет милијарди, отишло је на инфраструктурне пројекте, двије милијарде и и 800 милиона за јавни сектор, а мање од милијарде, то јест свега 940 милиона, за привреду.
МИЛЕНКО КРАЈИШНИК, Економски факултет УНБЛ
"Постоји ту један дебаланс између употребе новца. Било би добро да су привреда и и да су привредне инвестиције, продуктивне инвестиције, које лакше обезбјеђују одрживост дуга односно његову отплату да имају значајније учешће".
Задуживање за инфраструктуру има своју оправданост, јер задатак државе и јесте да, и домаћим и страним инвеститорима обезбиједи адекватне услове за рад при чему су један од приоритета квалитетне цесте, односно аутопутеви.
ЗОРА ВИДОВИЋ, министар финансија Републике Српске
"Без тих инфраструктурних пројеката не можемо очекивати да привреда дође на виши развој и због тога је логично да задуженост државе буде већа у односу на привредне субјекте. Док год не дођемо на ниво да та инфраструктура буде на задовољавајућем нивоу, да се привредна активност може развијати".
Са тврдњом да су кредити за инфраструктуру били неопходни не слажу се сви. Нарочито када се зна да ниједан метар аутопута у БиХ, на примјер, није изграђен од акциза које се прикупљају управо за ту сврху. Умјесто својим новцем аутопутеве смо градили и настављамо их радити уз помоћ кредита.
САНЕЛ ХАЛИЛБЕГОВИЋ, професор банкарства и финансија
"То апсолутно не оправдава нова задужења и то поготово задужења за која су грађани БиХ већ задужени. И за неке ствари, чак и поред тог задужења које би требало у потпуности да исплати одређени пројекат, поред свега тога још плаћамо одређене путарине, цестарине, намете кроз регистрацију итд".
Домаће власти на свим нивоима врло добро знају да када је ријеч о односу дуга на БДП и те како имају простора за нова задуживања што и чине. Имајући у виду темпо којим то раде БиХ би врло брзо од слабо задужене могла постати јако задужена земља. Као да никада нису чули за ону "Дуг је зао друг". А и зашто би их тако нешто занимало, када га неће враћати из свог џепа.
Босна и Херцеговина са спољним дугом од девет милијарди КМ, што је нешто изнад 19 одсто БДП-а, спада у слабије задужене државе. Спољни дуг наше земље у овој години се чак смањио. Унутрашњи дуг, међутим, расте. Премашио је 3,5 милијарде КМ. У односу на први квартал на полугодишту је увећан за 12 одсто. Иако смо релативно незадужени, у поређењу са земљама регије, у односу на њих имамо неповољнију структуру дуга. За добар дио кредита није познато ни у шта је тачно утрошен.
Колико год чудно звучало, Босна и Херцеговина није презадужена држава. Напротив. Укупан дуг и унутрашњи и вањски износе 12,7 милијарди КМ. Вањски дуг Федерације БиХ је нешто већи од ино дуга Републике Српске, али је зато унутрашњи двоструко мањи, иако Федерација БиХ има два пута више становника.
"Укупан дуг Федерације БиХ је 6.5 милијарде марака што је 22 одсто њеног БДП-а, а Републике Српске 6,1 милијарду КМ, што је близу 40 процената БДПа. Вањски дуг Федерације БиХ је 5,3 милијарде, а Републике Српске 3,7 милијарди КМ. Унутрашњи дуг Федерације БиХ је 1,2 милијарде, а Републике Српске је 2,4 милијарде, односно чак два пута већи", подаци су Централне банке БиХ за други квартал 2023. године.
Проблем Босне и Херцеговине није висина него структура вањског дуга. Највише страних кредита, готово пет милијарди, отишло је на инфраструктурне пројекте, двије милијарде и и 800 милиона за јавни сектор, а мање од милијарде, то јест свега 940 милиона, за привреду.
МИЛЕНКО КРАЈИШНИК, Економски факултет УНБЛ
"Постоји ту један дебаланс између употребе новца. Било би добро да су привреда и и да су привредне инвестиције, продуктивне инвестиције, које лакше обезбјеђују одрживост дуга односно његову отплату да имају значајније учешће".
Задуживање за инфраструктуру има своју оправданост, јер задатак државе и јесте да, и домаћим и страним инвеститорима обезбиједи адекватне услове за рад при чему су један од приоритета квалитетне цесте, односно аутопутеви.
ЗОРА ВИДОВИЋ, министар финансија Републике Српске
"Без тих инфраструктурних пројеката не можемо очекивати да привреда дође на виши развој и због тога је логично да задуженост државе буде већа у односу на привредне субјекте. Док год не дођемо на ниво да та инфраструктура буде на задовољавајућем нивоу, да се привредна активност може развијати".
Са тврдњом да су кредити за инфраструктуру били неопходни не слажу се сви. Нарочито када се зна да ниједан метар аутопута у БиХ, на примјер, није изграђен од акциза које се прикупљају управо за ту сврху. Умјесто својим новцем аутопутеве смо градили и настављамо их радити уз помоћ кредита.
САНЕЛ ХАЛИЛБЕГОВИЋ, професор банкарства и финансија
"То апсолутно не оправдава нова задужења и то поготово задужења за која су грађани БиХ већ задужени. И за неке ствари, чак и поред тог задужења које би требало у потпуности да исплати одређени пројекат, поред свега тога још плаћамо одређене путарине, цестарине, намете кроз регистрацију итд".
Домаће власти на свим нивоима врло добро знају да када је ријеч о односу дуга на БДП и те како имају простора за нова задуживања што и чине. Имајући у виду темпо којим то раде БиХ би врло брзо од слабо задужене могла постати јако задужена земља. Као да никада нису чули за ону "Дуг је зао друг". А и зашто би их тако нешто занимало, када га неће враћати из свог џепа.
