Република Српска у овом тренутку једина је која не врши трансплантацију коштане сржи, и ова терапијска метода, како ствари сада стоје, још увијек је далеко од реализације.

"Морамо себи признати истину. Услови код нас су лоши, ми смо смјештени на старој хирургији и то је нешто што се прво треба ријешити јер услови нису подобни. Каснимо. Сарајево и Тузла, ако гледамо наш регион, то раде годинама уназад. Код нас је раније било говора о томе, али никако да се успостави. Каскамо, сви већи центри у околини то раде", рекла је проф. др Сандра Хотић, предсједница Удружења хематолога Републике Српске.

Прича о трансплантацији коштане сржи у Републици Српској актуелизована је недавним апелом Бањалучанке Катарине Тривић, која је позвала све људе добре воље да донирају коштану срж и помогну њој или некоме коме је то потребно. Ипак, у Републици Српској ни то није могуће, и уколико се и неко одлучи да донира коштану срж и буде донор, Завод за трансфузијску медицину Републике Српске не ради ХЛА типизацију, односно не може утврдити да ли та крв потенцијалног донора одговора болеснику.

"Код нас се не може ни ХЛА типизација урадити. Ми смо, ако имамо неког пацијента са дијагнозом па се јаве брат или пријатељ или би ко, на ХЛА типизацију слали у Завод за трансфузију крви Србије. Ми каскамо, шаљемо све у Србију", истакла је Хотићева.

Када је ријеч о региону, Србија, Хрватска, Словенија и већина земаља у овом дијелу свијета има регистре добровољних давалаца коштане сржи и чланице су Свјетског регистра добровољних давалаца коштане сржи. Рецимо, у Свјетском регистру тренутно је више од 41 милион потенцијалних давалаца матичних ћелија. Само у Хрватски регистар уписано је 63.209 потенцијалних давалаца, од којих је 62.341 ХЛА типизованих узорака.

Од 2009. године, када је проведена прва непосредна трансплантација из Хрватског регистра, до данас је проведено 167 трансплантација из Хрватског регистра и то за 121 обољелу особу из Хрватске и 46 обољелих из иностранства.

"Прије неких десетак година речено је, ево, биће, малтене прекосутра, па ништа. Ми смо вољни, имамо жељу и вољу, али не одлучујемо о томе. Треба створити прво услове за пацијенте. Мора нам то свима бити циљ, нама хематолозима, директорима, Клиничком центру, Министарству здравља, свима", истакла је Хотићева.

У Заводу за трансфузијску медицину Републике Српске јуче нису били расположени да разговарају на ову тему, већ су нас упутили на Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, у којем су нам ипак рекли да је узимање матичних ћелија из коштане сржи, поред осталих, управо надлежност Завода за трансфузијску медицину Републике Српске као и вођење регистра добровољних давалаца коштане сржи.

"Што се тиче пружања услуге трансплантације коштане сржи у здравственој установи терцијарног нивоа, не постоји никаква легислативна препрека, односно иста је регулисана Законом о трансплантацији људских ткива и ћелија, Законом о здравственој заштити и Законом о трансфузијској дјелатности. Међутим, треба узети у озбир то да је ријеч о врло сложеној, високоспецифицираној терапијској методи која захтијева адекватан простор, квалитетну опрему и високо едукован кадар у области трансплантације људских ткива и ћелија, за што је потребно планирање и припрема, али и промоција, те едукација јавности, односно становништва у вези са даривањем матичних ћелија, односно коштане сржи", рекли су нам у Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске.

(Независне)