Извор: Политика

За бивши Совјетски Савез Казахстан је био од великог значаја због својих богатих минералних ресурса као што су налазишта уранијума и угљоводоника.

Казахстан је 1991. прогласио независност од Совјетског Савеза, додуше невољно. Председник Нурсултан Назарбајев је био забринут због ширења карцинома рака међу становништвом проурокованог радијацијом због нуклеарних тестирања која су тамо вршена.

Ангажовао се у брзој денуклеаризацији уз помоћ Сједињених Држава. Током година, Казахстан је сарађивао са Русијом у враћању свих 1.400 активних нуклеарних бојевих глава јер је преузео водећу улогу у проглашењу централноазијске зоне без нуклеарног оружја. Казахстан је 2017. гласао за Уговор о забрани нуклеарног оружја и ратификовао га 2021. године.

Уранијум
 
Са 12 одсто светских ресурса Казахстан је постао водећи светски произвођач уранијума, са скоро 28 одсто светске производње.

У 2019. Казахстан је произвео 43% светског уранијума. 

Казахстан има уговоре о испоруци уранијума са САД, Јужном Корејом, Ираном и Канадом, као и са неким приватним мултинационалним компанијама. Ово доказује његову важност и релевантност за светске силе и њихове стратегије за мирољубиво коришћење нуклеарне енергије.

Французи први у трци
 
Међу европским земљама, Француска је преузела водећу улогу у унапређењу споразума о уранијуму са Казахстаном. Француски председник Емануел Макрон посетио је Казахстан 1. новембра.

Он ће вероватно посетити и Узбекистан након што заврши разговоре са председником Касим-Јомратом Токајевим. Посета наглашава све већи значај региона за снабдевање Европе нуклеарним и фосилним горивима.

Новинари спекулишу о сврси посете француског председника централноазијским републикама Казахстану и Узбекистану. Аналитичари посету повезују са војним ударом у западноафричкој држави Нигер. Француска је забринута да би државни удар угрозио испоруке уранијума виталној француској нуклеарној индустрији.

Са украјинским ратом, руски извоз нафте у ЕУ је опао због санкција уведених Москви. Казахстан је постао трећи по величини снабдевач нафтом за ЕУ. Француска је традиционално увозила већину свог уранијума из рудника којима управљају француске компаније у Нигеру.

Француска се ослања на нуклеарну енергију да би произвела више од 60 одсто својих потреба за електричном енергијом. Казахстан очекује од Француске да пренесе техничко знање за развој домаће нуклеарне енергије.

Према овом аранжману, ЕДФ у власништву Француске гради прву нуклеарну електрану у Казахстану. Француски универзитети ће вероватно основати филијале у Казахстану.

Захлађење односа са Русијом
 
У последње време, политички аналитичари су приметили да се у руско-централноазијским односима појављују тензије. Руски утицај је доминирао Централном Азијом више од једног века али се сада смањује.

Русија заобилази санкције јер увози робу са Запада преко централноазијских република. Дронови, микрочипови западне производње увозе се преко компанија у руском власништву у Казахстану, а САД наравно на то не гледају са благонаклоношћу. Русија их користи у рату против Украјине. 

Нови фронт
 
Регион Централне Азије се постепено појављује као област у којој ће енергија и стратешки интереси светских сила вероватно кулминирати у дубокој и продуженој ери комерцијалног ривалства, а можда чак и конфронтације, па се Казахстан све гласније спомиње као нови фронт након Украјине и Блиског истока.