Извор: Танјуг / Глас Српске

БЕОГРАД - На данашњи дан, прије осам деценија, у јеку Другог свјетског рата, настала је новинска агенција Танјуг. ''Танјуг јавља…'', први пут је емитовано, 5. новембра 1943. године преко Радио службе Врховног штаба Народно ослободилачке војске Југославије, а прва вијест био је ратни извјештај.

Прелом који је био видан на свјетским фронтовима лета и ране јесени 1943, одразио се и на прилике унутар окупиране Југославије.

Пошто је после искрцавања Британаца и Американаца на Сицилију 9/10 јула, услиједила капитулација Италије 3. септембра, било је видно да се положај Њемачке урушава.

Приближавање фронта покренуло је прваке Народно ослободилачког покрета да промисле о ширем, систематском, извЈештавању јавности, пре свега међународне, о покрету отпора унутар Југославије.

Пресудну улогу приликом настанка агенције имао је Моша Пијаде. Иако најпознатији као сликар, Пијаде се од повратка са школовања у Србију 1910. године, заправо највише бавио новинарством. Када је образована Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Пијаде је, као познати посвећеник на пољу журналистике, постао генерални секретар нове заједничке новинарске организације.

Претходно, био је сарадник листова ''Пијемонт'', ''Мали журнал'', ''Правда''. Управо он је уредио последње издање ''Правде'' уочи уласка аустро-немачких окупатора у Београд 1915. године. Исто тако, први број обновљене ''Правде'', 19. октобра 1918. припремио је док су окупатори још били у Београду.

Свјестан особене, незамењиве улоге новинских агенција, Моша Пијаде покреће Танјуг те 1943. године. Изворно, то име је значило скраћеницу од Телеграфска агенција Нова Југославија. Забележено је да је данима трајало премишљање око назива агенције, што је био повод за бројне шале.

Није случајно да се Танјуг појавио, односно почео да се оглашава управо после Московске конференције, а уочи Техеранске конференције великих сила (САД, Британија, Совјетски Савез) на којој су доношене пресудне одлуке.

О потреби установљења новинске агенције премишљало се већ током септембра. Формална одлука о оснивању Танјуга донета је 5. новембра 1943. године. Осим Владислава Рибникара, првог директора агенције, редакцију су на самом почетку чинили Лепа и Моша Пијаде, Олга Нинчић Хумо, Јара Рибникар.

Убрзо им се придружују Милан Гаврић и Махмуд Коњхоџић. Прва вест емитована је 5. новембра 1943. године, а половином новембра радио станица Слободна Југославија која је радила из Совјетског Савеза извештавала је о раду и информацијама Танјуга. Лондонски Би-Би-Си одмах потом објављује да је утемељен Танјуг, и од тада, редовно преноси Танјугове информације.

 У првој редакцији радило се даноноћно, колико су ратна дејства допуштала. Односно више ноћу пошто су тада престајала бомбардовања. Већ од 10. новембра Танјуг објављује и дневни информативни билтен. Садржао је после уводника, извештај Врховног штаба.

Слиједили су извештаји са фронтова у свету и земљи, а потом и друге информације. Почев од 23. октобра 1944. Танјуг је смештен у Београду, у зграду у Ресавској 28, до рата Франкопанова, доцније генерала Жданова, где се од 1935. до 1941. налазила национална новинска агенција Краљевине Југославије Авала. 

Танјуг емитује први спољнополитички билтен из ослобођеног Београда. У потоњем периоду Танјуг је ангажовао све оне који су имали искуства у специфичном агенцијском журнализму од раније. Готово сви сарадници међуратне Авале, који су поседовали стручност ангажовани су у Танјугу.

Тим путем врло брзо је образована агенција завидног квалитета. Апсолутни узор у свему је био британски Ројтерс. Последица ће бити обликовање мање, али врло живе новинске агенције која ће временом стећи међународни углед. Посебно у склопу политике подршке деколонизацији и потом несврставања, Танјуг је имао изузетну улогу.

Упамћено је Танјугово извештавање о хапшењу Имреа Нађа 1956, или о последњима данима на власти Патриса Лумумбе, предсједника владе Конга 1960. Танјугове информације имале су глобални значај у време америчке инвазије у Заливу свиња на Куби 1961. године. Слично је било приликом обарања Салвадора Аљендеа, односно чилеанске Коалиције народног јединства 1973.

Танјуг је био иницијатор 1970-их акције УНЕСКО-а о поступном обликовању новог информативног и комуникационионог глобалног система. Тим путем започела је широка помоћ низу новоослобођених земља с циљем обликовања новинским агенција у тим земљама. Оснивање агенција у низу земаља Танјуг је сам помагао. Агенције у Малију, Шри Ланки, Зимбабвеу, или агенција Сандиниста у Никарагви, плод су ангажовања Танјугових стручњака.

Пружана је стручна, материјална, техничка, помоћ у образовању. Од седамдесетих Танјуг руководи, односно координира Пул-ом агенција несврстаних. До 1993. Танјуг је имао 237 дописника у 22 земље Европе, у 15 азијских земаља, шест земаља Јужне Америке и 14 држава Африке. Деценијама је био један од кључних извора информација из земаља Трећег свијета. Међународни стручњаци, попут Гертруде Робинсон су седамдесетих држали да је Танјуг шеста или седма агенција свијета.

По њој, Танјуг је битно допринео дебати и пракси о положају и даљем развоју медија, односно новинских агенција у земљама у развоју, како се тада говорило. Још важније, управо Танјуг је најпресудније допренио измени смера информација глобално. Уместо дотадашњег усмеравања искључиво од сјевера, односно Запада, према југу, као кориснику, ствар је постајала вишеслојнија.

Тих деценија он је заправо био први медијски глас малих и нејаких који су тежили не само политичком, него и економском ослобођењу.

Танјуг је био и међу оснивачима The European Alliance of News Agencies (EANA) (ЕАНА) асоцијације националних новинских агенција Европе, августа 1956, као и више регионалних асоцијација те врсте. Истини за вољу, и међуратна Авала, чије традиције је по УНЕСКО-у, Танјуг настављао, била је међу оснивачима тадашње асоцијације новинских агенција Европе, знане као Савезне агенције.

У савременој Србији Танјуг је извор приближно 60 одсто информација које користе медији.