Инфлација не јењава, а цијене расту
Фото - Илустрација
Извор: БХРТ/ Љубиша Давидовић (Б.Е.Г)
Инфлација у нашој земљи у протекла два мјесеца је поново у порасту што се одразило на повећање цијена. Поскупјело је готово све.Прехрамбени артикли и пиће су у овој години поскупјели за 13 посто.
Инфлација успорава, али не посустаје. По аутоматизму расту цијене. Надлежни тврде да се у овом и наредном мјесецу, односно до краја године, може очекивати чак и пад инфлације.
ЗОРА ВИДОВИЋ, министрица финанција РС
„Први пут Централна банка Европе није подигла каматне стопе што значи да се та инфлација зауставља. Зауставља се раст камата што је јамо добро и очекујемо ми у овој години у Републици Српској негдје просјечан на нивоу године просјечан раст инфлације око 6 посто“.
Да се обузда инфлација дијелом је допринио и банкарски сектор у којем, иако је Еурибор од негативне вриједности порастао на четири процента, није дошло до значајнијег раста каматних стопа.
СРЂАН ШУПУТ, равнатељ Агенције за банкарство РС
„Код нас просјечан раст каматних стопа у односу на период прошле године када смо то мјерили је испод један посто што је значајно када погледамо банке у Србији, Хрватској или ЕУ гдје је раст каматних стопа ишао између 3 и 4 посто у односу на прошлу годину“.
Монетарна политика у Босни и Херцеговини је ограничена у односу на друге земље. Ми не можемо ни доштампавати новац, нити га смањити у оптицају. Фактички једини начин на који наше власти могу ублажити негативне ефекте инфлације је раст плата, пензија и новчана помоћ најугроженијим грађанима.
САША ГРАБОВАЦ, Удруга економиста „SWOT“
„Кроз повећање пензија и сталном борбом за повећање најниже плате на неки начин да помогну тим угроженим категоријама да преброде ову ситуацију која је јако неповољна. Поготово с аспекта пуно већег раста цијена хране и енергената који пуно више утичу на најсиромашније, У том смислу је та помоћ и била неоходна“.
Иако се велики број грађана вјероватно неће сложити бројке су неумитне. Зараде су ипак у већем проценту расле него инфлација. Први пут након рата двије просјечне плате како тако могу подмирити синдикалну потрошаку корпу која је око 2.500 марака. Међутим поставља се питање како ће реални сектор поднијети политичка обећања о најнижој заради од хиљаду марака.
МАРКО ЂОГО, декан Економског факултета УИС-а
„Бојим се да неке нископродуктивне и нискоефикасне привредне дјелатности ово неће моћи да преживе и да ће та радна мјеста у већој мјери бити угрожена у БиХ“.
Инфлација је увезена, а домаће власти чине оно што могу да је ублаже. Да ли се могло више. Сигурно да јесте.
Инфлација у нашој земљи у протекла два мјесеца је поново у порасту што се одразило на повећање цијена. Поскупјело је готово све.Прехрамбени артикли и пиће су у овој години поскупјели за 13 посто.
Инфлација успорава, али не посустаје. По аутоматизму расту цијене. Надлежни тврде да се у овом и наредном мјесецу, односно до краја године, може очекивати чак и пад инфлације.
ЗОРА ВИДОВИЋ, министрица финанција РС
„Први пут Централна банка Европе није подигла каматне стопе што значи да се та инфлација зауставља. Зауставља се раст камата што је јамо добро и очекујемо ми у овој години у Републици Српској негдје просјечан на нивоу године просјечан раст инфлације око 6 посто“.
Да се обузда инфлација дијелом је допринио и банкарски сектор у којем, иако је Еурибор од негативне вриједности порастао на четири процента, није дошло до значајнијег раста каматних стопа.
СРЂАН ШУПУТ, равнатељ Агенције за банкарство РС
„Код нас просјечан раст каматних стопа у односу на период прошле године када смо то мјерили је испод један посто што је значајно када погледамо банке у Србији, Хрватској или ЕУ гдје је раст каматних стопа ишао између 3 и 4 посто у односу на прошлу годину“.
Монетарна политика у Босни и Херцеговини је ограничена у односу на друге земље. Ми не можемо ни доштампавати новац, нити га смањити у оптицају. Фактички једини начин на који наше власти могу ублажити негативне ефекте инфлације је раст плата, пензија и новчана помоћ најугроженијим грађанима.
САША ГРАБОВАЦ, Удруга економиста „SWOT“
„Кроз повећање пензија и сталном борбом за повећање најниже плате на неки начин да помогну тим угроженим категоријама да преброде ову ситуацију која је јако неповољна. Поготово с аспекта пуно већег раста цијена хране и енергената који пуно више утичу на најсиромашније, У том смислу је та помоћ и била неоходна“.
Иако се велики број грађана вјероватно неће сложити бројке су неумитне. Зараде су ипак у већем проценту расле него инфлација. Први пут након рата двије просјечне плате како тако могу подмирити синдикалну потрошаку корпу која је око 2.500 марака. Међутим поставља се питање како ће реални сектор поднијети политичка обећања о најнижој заради од хиљаду марака.
МАРКО ЂОГО, декан Економског факултета УИС-а
„Бојим се да неке нископродуктивне и нискоефикасне привредне дјелатности ово неће моћи да преживе и да ће та радна мјеста у већој мјери бити угрожена у БиХ“.
Инфлација је увезена, а домаће власти чине оно што могу да је ублаже. Да ли се могло више. Сигурно да јесте.
