Цијене поново расту, инфлација не одустаје
Инфлација у Босни и Херцеговини два мјесеца заредом је у порасту, што се одразило на повећање нивоа раста цијена.
Ово показују подаци Агенције за статистику БиХ, у којима се наводи да је инфлација забиљежила раст од 0,6 одсто у септембру у поређењу са августом ове године, што је други мјесец заредом раста индекса потрошачких цијена.
"На годишњем нивоу у просјеку забиљежен је раст нивоа цијена од 4,1 одсто. На мјесечном нивоу раст цијена регистрован је у готово свим одјељцима, а највише су поскупјели одјећа и обућа 2,9% те превоз 2,4 одсто.
Посматрано на годишњем нивоу, након убрзања забиљеженог прошли мјесец на 4,7 одсто, инфлација поново успорава, али цијене хране и даље највише доприносе укупној стопи инфлације", пише у саопштењу.
Додаје се да су на годишњем нивоу у септембру ове у односу на септембар прошле године највише поскупјела остала добра и услуге за 9,1%, те намјештај и кућански апарати 8,5%, док је пад цијена забиљежен у сегменту превоза 4,2% и одјеће и обуће 7,2%.
У периоду јануар-септембар инфлација је износила 7,6 одсто, а највише су јој допринијеле цијене хране и пића који су поскупјели 12,9 одсто.
Економиста Игор Гавран каже да, иако је у претходном периоду дошло до поновног раста цијена нафтних деривата, а сада и природног гаса, реално у већини категорија производа и услуга није било оправданог разлога за раст цијена.
"Једноставно, наставља се континуитет да нико из надлежних власти на било којем нивоу, на било који начин не подузима мјере којим би се раст цијена зауставио или бар ограничио, осим недавног ограничења маржи врло упитне ефикасности, што такођер још није могло утицати на ове статистичке податке. Ако су трговци и сви други у ланцу свјесни да могу повећавати цијене кад год пожеле, па чак и без икаквог основа, а да ће власти као једину реакцију славити рекордне приходе од ПДВ-а, онда немају разлога никада престати с растом цијена, без обзира на то шта се дешава с њиховим трошковима и са свјетским тржиштем. Не видим други начин да се овај тренд раста цијена промијени осим интервенције власти или директним ограничењем цијена, или додатним опорезивањем оних који су неоправдано повећали добит због нереално високих цијена, или интервенцијом путем робних резерви, или комбинацијом ових мјера. Нажалост, нема назнака таквих акција, јер је властима ипак кључно да повећавају јавне приходе, јер их доживљавају као своје приватне", рекао је Гавран.
Славиша Раковић, економски аналитичар, истакао је за "Независне новине" да у овим подацима нема ништа чудно.
"Када су додали каматне стопе, то се одразило трошковно, но наше тржиште није примарно, тако да имамо двоструки негативни ефекат. У праву су они који сматрају да је инфлација увозна и управо зато имамо овакве реакције на било какве мјере. Сматрам да је најбоље да власти раде оно што најбоље раде, а то је да не предузимају ништа. У погледу ковида-19 то је на крају дало резултат, а тако ће бити и за инфлацију", закључио је Раковић.
(Независне)
Ово показују подаци Агенције за статистику БиХ, у којима се наводи да је инфлација забиљежила раст од 0,6 одсто у септембру у поређењу са августом ове године, што је други мјесец заредом раста индекса потрошачких цијена.
"На годишњем нивоу у просјеку забиљежен је раст нивоа цијена од 4,1 одсто. На мјесечном нивоу раст цијена регистрован је у готово свим одјељцима, а највише су поскупјели одјећа и обућа 2,9% те превоз 2,4 одсто.
Посматрано на годишњем нивоу, након убрзања забиљеженог прошли мјесец на 4,7 одсто, инфлација поново успорава, али цијене хране и даље највише доприносе укупној стопи инфлације", пише у саопштењу.
Додаје се да су на годишњем нивоу у септембру ове у односу на септембар прошле године највише поскупјела остала добра и услуге за 9,1%, те намјештај и кућански апарати 8,5%, док је пад цијена забиљежен у сегменту превоза 4,2% и одјеће и обуће 7,2%.
У периоду јануар-септембар инфлација је износила 7,6 одсто, а највише су јој допринијеле цијене хране и пића који су поскупјели 12,9 одсто.
Економиста Игор Гавран каже да, иако је у претходном периоду дошло до поновног раста цијена нафтних деривата, а сада и природног гаса, реално у већини категорија производа и услуга није било оправданог разлога за раст цијена.
"Једноставно, наставља се континуитет да нико из надлежних власти на било којем нивоу, на било који начин не подузима мјере којим би се раст цијена зауставио или бар ограничио, осим недавног ограничења маржи врло упитне ефикасности, што такођер још није могло утицати на ове статистичке податке. Ако су трговци и сви други у ланцу свјесни да могу повећавати цијене кад год пожеле, па чак и без икаквог основа, а да ће власти као једину реакцију славити рекордне приходе од ПДВ-а, онда немају разлога никада престати с растом цијена, без обзира на то шта се дешава с њиховим трошковима и са свјетским тржиштем. Не видим други начин да се овај тренд раста цијена промијени осим интервенције власти или директним ограничењем цијена, или додатним опорезивањем оних који су неоправдано повећали добит због нереално високих цијена, или интервенцијом путем робних резерви, или комбинацијом ових мјера. Нажалост, нема назнака таквих акција, јер је властима ипак кључно да повећавају јавне приходе, јер их доживљавају као своје приватне", рекао је Гавран.
Славиша Раковић, економски аналитичар, истакао је за "Независне новине" да у овим подацима нема ништа чудно.
"Када су додали каматне стопе, то се одразило трошковно, но наше тржиште није примарно, тако да имамо двоструки негативни ефекат. У праву су они који сматрају да је инфлација увозна и управо зато имамо овакве реакције на било какве мјере. Сматрам да је најбоље да власти раде оно што најбоље раде, а то је да не предузимају ништа. У погледу ковида-19 то је на крају дало резултат, а тако ће бити и за инфлацију", закључио је Раковић.
(Независне)
