Извор: Независне новине

​Колико смо удаљени од ескалације очигледног међународног геополитичког сукоба у Трећи свјетски рат?

Након свирепог покоља у изведби Хамаса, у којем је убијено око 1300, а отето 120 израелских цивила, постаје све јаснији ризик прерастања опште међународне напетости у отворене сукобе.

Највећи је проблем што се сценарији брзог спуштања политичких тензија и пацификације - што је увјерљиво најбоље рјешење - у овоме тренутку уопште не доима реалним, него расте опасност од даљњег појачавања конфликата, како у регији тако и интернационално.

Иако се управо поставља отужно питање какав ниво одмазде треба толерисати Израелу као прихватљиву, јасно је да освета више сама по себи нема смисла јер је од почетка израелског бомбардовања Газе већ побијено 2500 људи, од чега 1180 жена и дјеце. Рањено их је око 8700. Израел ће у Гази и(или) према сусједима сада сигурно предузети жестоки војни напад у којем неће презати пред новим цивилним жртвама, а такав потез такође ће добити одговор с друге стране.

Свако друго гледање на ситуацију осим пацификације стога се чини бесмисленим и хазардерским приступом, поготово с обзиром на улоге, који су у овом рату цивилизација нормалним људима неприхватљиво високи. Чак и ако се некако избјегне драматично ширење и појачавање сукоба на Блиском Истоку, јасно је да ће након двије године пандемије и друге године рата у Украјини имати тешке посљедице за глобални привредни раст, што је врло јасна и логична забринутост који су на више састанака изрекли на окупљању ММФ и Свјетске банке, које се управо одржава у Мароку.

Јамие Димон, главни извршни директор ЈПМоргана, био је врло експлицитан: времена у којима живимо описао је као „најопаснија која је свијет видио у деценијама“.

Да смо близу 3. свјетском рату процјењује и милијардер-инвеститор Раy Далио, који као оснивач Бридгеwатер Ассоциатеса има приступ свеобухватним изворима података које процесуирају врхунски аналитичари. А тај Раy Далио - историчар и аутор више књига - каже како ратови Израел-Хамас, као и Русија-Украјина, у свима морају изазвати одбојност и страх јер ти „врући ратови“ могу ући у спиралу која води до широког међународног војног сукоба.

Фортуне упозорава на његове тезе: "‘Чини ми се да су изгледи за прелазак с ограничених сукоба на необузданији врући свјетски рат који укључује велике силе порастао с 35 одсто на око 50 одсто током посљедње двије године‘, написао је милијардер у објави на ЛинкедИну у четвртак… Сада, Далио каже како вјерује да ће ратови Русије и Украјине и Израела и Хамаса бити ‘брутални‘ до краја. И још горе, он се боји да сукоби неће завршити ‘све док једна страна јасно не порази другу‘ или док свјетске суперсиле не погурају мир. ‘Вјеројатније је да ће се ове врсте бруталних ратова ширити него јењавати‘, рекао је. ‘Надам се да ће слика која се појављује о томе како би то изгледало потакнути суздржаност у овом критичном тренутку када смо на рубу.‘"

Што би се рекло: Паметноме превише.

Ширење и заоштравање конфликта на Блиском Истоку сасвим објективно чини се врло извјесним. Само нови нафтни шокови, који би били најизгледнија посљедица, онемогућили би било какво захуктавање глобалног раста, и довели би до новог раста цијена (10-одстотни скок цијена нафте доприноси глобалној инфлацији 0,4 одстотних поена), а што је у комбинацији с рекордном разином дугова токсична мјешавина. Нови господарски стресови само ће повећати напетост те вјеројатно појачати ескалацију.

Нејасно је какви су планови Израела за Газу. Уз војне нападе различитих врста за сада су спријечили испоруке електричне енергије, хране, воде и горива у Газу. Због недостатка горива самостална постројења за дестилацију воде у Гази прекинула су рад. Истодобно, према извјешћима, Израелске обрамбене снаге припремају „имплементацију широког опсега оперативних планова који укључују, између осталог, интегрирани координирани напад из зраке, с мора и земље… с нагласком на сигнификантне операције на тлу“.

Другим ријечима, сами опсег израелске акције пружа могућност да пуно тога крене по злу. Кључна су питања при томе могу ли доиста израелски војници у буквалном смислу ријечи истријебити припаднике Хамаса како би „дугорочно ријешили“ проблем те какве су због тог покушаја истребљења шансе интернационализације односно проширивања оружаног сукоба.

Шансе за брзу и лаку проведбу истребљења наоружаних припадника Хамаса - без обзира на бројчану и технолошку надмоћ израелске војске - не чине се реалним јер се ипак ради о организацији с развијеним суставом опскрбе и финанцирања. Уосталом, мисија је Хамас произвести неконтролабилну, каотичну ситуацију те увући што више страна у сукоб. За сада им иде добро, Израелци су загризли.

Према писању Блоомберга ситуација је толико застрашујућа да је француски предсједник Еммануел Мацрон телефонски назвао израелског премијера Бењамина Нетанyахуа те га затражио нека поштује хуманитарне законе и поштеди цивиле. У тој необичној информацији, коју је Блоомбергу одао неименовани високи француски дужносник, огледа се заправо непредвидљивост даљег тока сукоба: Ако предсједник једне од највећих чланица ЕУ апелује на премијера државе с демократским поретком и владавином права нека, као што пише, поштеди цивиле, онда је јасно да је на глобалном нивоу дошло до тектонског помака у прихваћању екстремног насиља као политичког алата. У противном би сама помисао истребљивања дијела цивилне популације због обрачуна с терористима била незамислива.

Ситуација је крајње деликатна и због тога што је питање како ће реаговати сусједство, али и све битне арапске нације. У Катару - недавном домаћину Свјетског купа у фудбалу– напетост је врло висока; не треба заборавити да су током драматичног повлачења Американаца из Авганистана авионима пребацивали талибане натраг у домовину те тако значајно припомогли формирање једног од најрадикалнијих насилних режима на планети. Непознаница је и какве ће тачно позиције заузети богата и моћна Саудијска Арабија коју се и даље третира као савезницу Сједињених држава, али имају дугу историју помагања више радикалних арапских покрета и организација.

Амерички министар вањских послова хитно је отишао на разговор с Мохаммедом бин Салманом, лидером С. Арабије, али су Американци саопштили само да је „састанак био продуктиван“. За Иран нема нарочите сумње да су и даље на позицијама вјерског окршаја са Западом, а ради се о нацији с 88 милиона становника, која је издржала вишедеценијске санкције Сједињених држава. Нема сумње да ће подупирати Хамас.

Нико тачно не зна нити како ће се тачно позиционирати пуно мањи играчи, који су ипак довољно јаки да утичу на ток сукоба Израел-Хамас те његову потенцијалну интернационализацију.

Израелске снаге и Хезболах тренутно сукоб ограничавају на оружане чарке, али је велика непознаница какве су шансе да Хезболах (с или без помоћи Ирана) можда чак нападне амерички носач авиона послан за „штити леђа“ Израелу. Ових дана објавили су пропагандни видео у којем приказују далекометно оружје наводно довољно напредно за напад на носач авиона.

Тхе Wарзоне пише: „Улазак Хезболаха у шири сукоб у регији имао би потенцијално големе посљедице. Не само да Хезболах има велике копнене снаге, већ је милитантна скупина опскрбљена огромним арсеналом пројектила, ракета дугог домета и самоубилачких дронова. Будући да се Израел концентрисао на густо насељени Појас Газе, док је заузет супротстављањем (првенствено артиљеријским ракетама) нападима које је покренуо Хамас, додајући да би Хезболахови удари кратког и дугог домета могли надјачати израелску противваздушну одбрану, доводећи цијелу земљу у опасност од бомбардовања…. Сами размјер Хезболаховог ракетног наоружања тешко је замислити. Чак и 2016. године, процјене говоре да је њен арсенал износио око 150.000 ракета, што је десет пута више од отприлике 15.000 за које се говорило да су биле доступне групи прије либанонског рата 2006. године. Од тада је тај број још већи…“

Поједностављено препричано Хезболах, између осталог, располаже с већим бројем тзв. каћуша, вишецијевних ракетних бацача који су често инсталирани на цивилна возила (камиони, пицк уп-ови, тракторске приколице…) која могу лансирати бојеве главе различитих намјена на удаљености до 40-ак. Хезболах располаже и с више врста лансера ракета, као и цијелим спектром различитих ракета те њихових бојевих глава. Ту су и балистички пројектили кратког домета (око 1000 км), које добивају из Ирана.

„Хезболахове противбродске ракетне способности доведене су у јавност на драматичан начин када је група 2006. године напала корвету израелске морнарице Са‘ар 5 класе ИНС Ханит код обале Либана. Кориштено је оружје кинеске производње Ц-802, наводно опремљен системом за навођење који је испоручио Иран. Ц-802 остаје у служби Хезболаха, али су му се од тада придружили даљњи развоји исте ракете коју је осигурао Иран, који је примио залихе кинеског оружја током 1990-их прије него што их је обрнуо инжењерингом, производећи Ноор, који такође користе Хезболах“, подсјећа Тхе Wарзоне.

Угледни коментатори највећих медија, попут Ницхоласа Кристофа из Неw Yорк Тимеса, који уједно вјероватно један од најбољих познавалаца односа у регији, јавно се запитао због чега је Хамас „на тако спектакуларан начин прекинуо прекид ватре?“. Многи се, наиме, питају зашто се Хамас послужио тако бруталном тактиком убијања ненаоружаних цивила, укључивши жене и дјецу, осим ако не желе да ескалација буде пут без повратка. Желе ли довести Јевреје у ситуацију да морају одговорити најмање толико окрутно да то буде потпуно неприхватљиво свим осталим Арапима и Муслиманима?

Ако је тачна теза о очекивањима Хамасових терориста, изјаве израелских функционера указују да спремају немилосрдну освету, али никоме још није најјасније колико су спремни бити окрутни према преосталим цивилима: „Рано у петак, израелска војска избацила је летке изнад града Газе, упозоравајући цивиле да се требају помакнути према југу прије војне операције против Хамаса.

‘Биће дуготрајно. Биће смртоносно. Биће моћно. И то ће бити заувијек‘, рекао је израелски министар одбране Yоав Галлант, током конференције за новинаре с америчким министром обране Ллоyдом Аустином у петак у Тел Авиву…

Цијела Газа проживљава потпуни прекид снабдијевања електричном енергијом од четвртка послијеподне што је довело здравствене, водоопскрбне и санитарне услуге на руб колапса.

‘Морате одмах евакуисати своје домове и ићи јужно од Wади Газе‘, писало је на лецима који су бачени изнад града Газе, мислећи на долину која прелази појас отприлике четири миље јужно од центра града.

У петак навече, други портпарол израелске војске објавио је карту означену рутом која почиње од града сјеверно од града Газе и протеже се јужно.

‘[Израелске одбрамбене снаге] суздржаће се од дирања руте означене на карти до [20:00 сати. петак],‘ написао је на арапском“, преноси Тхе Wалл Стреет Јоурнал. Иначе, Израелци су наложили чак и исељење болница, али је портпарол министарства здравства то одбио из моралних разлога.

 

Главна дестинација гдје избјеглице из Газе могу наћи какву такву сигурност је Египат. Египатски предсједник Абдел Фаттах Ал Сиси има хладне односе с Хамасом и заправо страхује да би му се у земљу заједно с избјеглицама могли инфилтрирати радикални терористи. Питање је пред каквим се заправо избором налази Ал Сиси.

 

У чланицама ЕУ дијелови јавности и политичари подијељени су око тога како исправно одговорити на ужасни терористички напад Хамаса.

 

Наравно да овакав заплет у Гази и те како договара Русији јер ће Сједињене државе, као и све остале западне либералне демократије, смањити фокус на рату у Украјини. Ипак, све очи упрте су у Кину. Хоће ли искористити нове невоље на међународном плану као прилику за велики обрачун са Западом? А ако је одговор потврдан, како би тај обрачун могао изгледати? Као потпуни „рат свјетова“ или као ружнији наставак политике међусобног застрашивања и пријетњи? Судећи према првим реакцијама, НР Кина није имала дилема око одабира кога ће подупријети.

 

„Кинески министар вањских послова, Wанг Yи, рекао је свом саудијском колеги, принцу Фаисалу бин Фархану, да су ‘поступци Израела већ отишли даље од самоодбране, те би требао савјесно послушати позиве међународне заједнице и главног секретара УН-а, и зауставити колективно кажњавање људи у Гази‘, саопштило је кинеско министарство вањских послова. Г. Wанг је такође рекао: ‘Кина је спремна радити са Саудијском Арабијом и другим арапским земљама у наставку подупирања праведног циља обнове палестинских националних права‘“, преноси Тхе Неw Yорк Тимес.

Је ли доиста могуће да Кина и Саудијска Арабија формирају нови специфични антизападни савез? Хамас је вјеројатно одушевљен самом помишљу.

А ирански министар вањских послова у пуном је замаху, као да препознаје историјску прилику…

„Ирански министар вањских послова, који је протеклих дана посјетио Ирак, Либан и Сирију, стигао је у Доху у Катару у суботу навече и састао се с Исмаилом Ханиyехом, највишим политичким дужносником Хамаса. Видео који је објавио ББЦ Фарси показао је министра, Хоссеина Амирабдоллахиана, како је топло дочекан од г. Ханиyеха, чија организација прима финанцијску и политичку потпору из Ирана… Током свог посјета Либанону, г. Амирабдоллахиан се састао с вођом Хезболлаха Хассаном Насраллахом, према Тхе Ассоциатед Прессу, и тамошњим новинарима рекао да би се, ако се напади Израела на Појас Газе наставе, насиље могло проширити на друге дијелове Блиског истока“, биљежи Тхе Неw Yорк Тимес, а преноси Јутарњи.хр..