Данас је Свјетски дан хране
Недостатак воде један је од највећих проблема нашег времена. Па ипак, зависно о томе гдје се налазимо у свијету, крхкост наших водних ресурса можда није увијек очигледна. Можда зато што је за многе од нас вода дио свакодневног живота и привређивања и тешко је замислити да данас 2,4 милијарде људи живи у земљама које немају довољно воде.
Колико год да је наша Планета „плава“, лако је заборавити да је само 2,5 посто воде на Земљи вода за пиће, а то је далеко од равномјерне расподјеле, истичу поводом Свјетског дана хране из Института за здравље и сигурност хране Зеница.
Резултат је све мање воде за пиће, узгој хране и производњу роба која нам је потребна – као и за одржавање екосистема од којих зависимо. Као што је често случај, они који први и најтеже осјете посљедице су они који живе у подручјима са мало воде и имају најмање ресурса.
Ако смо посвећени томе да никога не оставимо на цједилу, нема времена за чекање. С обзиром да готово три четвртине све слатке воде иде у пољопривреду, промјена начина на које производимо нашу храну, влакна и друге пољопривредне производе има највећи потенцијал за промјену. То је, такође, мјесто гдје ће недјеловање постати најочигледније.
То значи да ризикујемо да дођемо до тачке без повратка, а климатске промјене ће сигурно погоршати наше проблеме с водом. Можемо и морамо пронаћи начине да производимо више, са мање воде.
Морамо заштитити наше постојеће слатководне ресурсе и водене екосистеме од загађења и утицаја климатских промјена, и морамо осигурати да људи имају равноправнији приступ води. Другим ријечима, преосталу воду морамо третирати као да нам живот – и храна – зависе о томе.
Разумијевање изазова
У посљедње двије деценије, грубо говорећи, свако од нас на Земљи изгубио је једну петину слатке воде која нам је доступна. За неке људе, стварност је много гора. У неким регијама се, заправо, приближава једној трећини.
Брз раст становништва, урбанизација, економски развој и климатске промјене утицали су на наше водне ресурсе. Заједно са загађењем воде, прекомјерним искориштавањем и опћенито лошим управљањем, ово ствара сложену мјешавину проблема.
У ИНЗ-у су илустровали размјере само једног од проблема - више од 80 посто свјетских отпадних вода данас се испушта у околиш непречишћено и никада није поново искориштено. Настало загађење воде погађа све нас, укључујући око 600 милиона људи који се баве рибарством за живот. Лоше управљање водом често ствара сукобе.
Различите групе могу мирно користити један извор воде дуже вријеме, али како те воде има све мање, пољопривредници, људи зависни од шума, сточари и други, могу се наћи у сукобу око тога ко има право да је користи и у којој мјери.
Ово представља изазове за локалне системе управљања водама и за државне законске оквире који не препознају увијек традиционална права над овим водним ресурсима и не схватају потребе које се мијењају.
Поврх тога, екстремни временски догађаји се повећавају – а већина њих укључује воду. Око 74 посто свих катастрофа од 2001. до 2018. године биле су повезане с водом, узрокујући економску штету од скоро 700 милијарди долара. Катастрофе повезане с поплавама више су се него удвостручиле од 2000. године, а број и трајање суша порасли су за готово трећину.
Пријетња коју премало или превише воде представља за нашу сигурност хране, екосистеме и добробит требале би нам свима бити јасне. Исто тако, треба хитно дјеловати како би се осигурала будућност за све.
Алармантни подаци
Сви морамо престати узимати воду здраво за готово. Доношење информираних одлука о производима које купујемо, трошење мање воде и спречавање загађења лаган су начини за свакога да допринесе позитивној акцији за будућност хране, људи и планете, наводе стручњаци.
Између битних чињеница о храни и води, истичемо података да се 95 посто наше хране производи на копну, а све почиње од земље и воде. Пољопривреда чини 72 посто глобалне потрошње слатке воде, 16 посто иде за домаћинства и услуге, а 12 посто користи индустрија.
Број катастрофа повезаних с поплавама порасле су за 134 посто у овом вијеку, број и трајање суша порасли су за 29 посто, а у протеклих 300 година изгубљено је чак 85 посто мочвара на Планети - мочваре су биолошки најразноврснији од свих екосистема и нестају три пута брже него шуме.
Истовремено, очекује се да ће се глобална потражња за водом за пољопривреду повећати за 35 посто до 2050. године, наводе у Институту за здравље и сигурност хране.
Паралелно с тим, 17 посто хране која је доступна потрошачима широм свијета баца се сваке године, трошећи драгоцјену воду која се користи за њену производњу, а преко 80 посто свјетских отпадних вода испушта се у околиш без пречишћавања, подаци су стручњака који су довољни за глобални аларм.
Колико год да је наша Планета „плава“, лако је заборавити да је само 2,5 посто воде на Земљи вода за пиће, а то је далеко од равномјерне расподјеле, истичу поводом Свјетског дана хране из Института за здравље и сигурност хране Зеница.
Резултат је све мање воде за пиће, узгој хране и производњу роба која нам је потребна – као и за одржавање екосистема од којих зависимо. Као што је често случај, они који први и најтеже осјете посљедице су они који живе у подручјима са мало воде и имају најмање ресурса.
Ако смо посвећени томе да никога не оставимо на цједилу, нема времена за чекање. С обзиром да готово три четвртине све слатке воде иде у пољопривреду, промјена начина на које производимо нашу храну, влакна и друге пољопривредне производе има највећи потенцијал за промјену. То је, такође, мјесто гдје ће недјеловање постати најочигледније.
То значи да ризикујемо да дођемо до тачке без повратка, а климатске промјене ће сигурно погоршати наше проблеме с водом. Можемо и морамо пронаћи начине да производимо више, са мање воде.
Морамо заштитити наше постојеће слатководне ресурсе и водене екосистеме од загађења и утицаја климатских промјена, и морамо осигурати да људи имају равноправнији приступ води. Другим ријечима, преосталу воду морамо третирати као да нам живот – и храна – зависе о томе.
Разумијевање изазова
У посљедње двије деценије, грубо говорећи, свако од нас на Земљи изгубио је једну петину слатке воде која нам је доступна. За неке људе, стварност је много гора. У неким регијама се, заправо, приближава једној трећини.
Брз раст становништва, урбанизација, економски развој и климатске промјене утицали су на наше водне ресурсе. Заједно са загађењем воде, прекомјерним искориштавањем и опћенито лошим управљањем, ово ствара сложену мјешавину проблема.
У ИНЗ-у су илустровали размјере само једног од проблема - више од 80 посто свјетских отпадних вода данас се испушта у околиш непречишћено и никада није поново искориштено. Настало загађење воде погађа све нас, укључујући око 600 милиона људи који се баве рибарством за живот. Лоше управљање водом често ствара сукобе.
Различите групе могу мирно користити један извор воде дуже вријеме, али како те воде има све мање, пољопривредници, људи зависни од шума, сточари и други, могу се наћи у сукобу око тога ко има право да је користи и у којој мјери.
Ово представља изазове за локалне системе управљања водама и за државне законске оквире који не препознају увијек традиционална права над овим водним ресурсима и не схватају потребе које се мијењају.
Поврх тога, екстремни временски догађаји се повећавају – а већина њих укључује воду. Око 74 посто свих катастрофа од 2001. до 2018. године биле су повезане с водом, узрокујући економску штету од скоро 700 милијарди долара. Катастрофе повезане с поплавама више су се него удвостручиле од 2000. године, а број и трајање суша порасли су за готово трећину.
Пријетња коју премало или превише воде представља за нашу сигурност хране, екосистеме и добробит требале би нам свима бити јасне. Исто тако, треба хитно дјеловати како би се осигурала будућност за све.
Алармантни подаци
Сви морамо престати узимати воду здраво за готово. Доношење информираних одлука о производима које купујемо, трошење мање воде и спречавање загађења лаган су начини за свакога да допринесе позитивној акцији за будућност хране, људи и планете, наводе стручњаци.
Између битних чињеница о храни и води, истичемо података да се 95 посто наше хране производи на копну, а све почиње од земље и воде. Пољопривреда чини 72 посто глобалне потрошње слатке воде, 16 посто иде за домаћинства и услуге, а 12 посто користи индустрија.
Број катастрофа повезаних с поплавама порасле су за 134 посто у овом вијеку, број и трајање суша порасли су за 29 посто, а у протеклих 300 година изгубљено је чак 85 посто мочвара на Планети - мочваре су биолошки најразноврснији од свих екосистема и нестају три пута брже него шуме.
Истовремено, очекује се да ће се глобална потражња за водом за пољопривреду повећати за 35 посто до 2050. године, наводе у Институту за здравље и сигурност хране.
Паралелно с тим, 17 посто хране која је доступна потрошачима широм свијета баца се сваке године, трошећи драгоцјену воду која се користи за њену производњу, а преко 80 посто свјетских отпадних вода испушта се у околиш без пречишћавања, подаци су стручњака који су довољни за глобални аларм.
