Званична сезона гријања почиње за неколико дана и док већина грађана увелико размишља о набавци огрева, многи заборављају да је потребно провјерити исправност електричних инсталација и очистити димњак.

Управо је нередовно одржавање димњака и инсталација један од главних узрока пожара, тако да ватрогасци широм Српске апелују на грађане да се одговорно понашају и гријну сезону дочекају без проблема и беспотребног ризика.

Славен Пјетловић, старјешина Територијалне ватрогасне јединице Дервента, рекао је у разговору за "Независне новине" да су током прошле године имали 16 пожара проузрокованих неодржавањем димњака, док је до марта 2023. године дошло до 10 пожара због њиховог неодржавања.

"Како се приближава гријна сезона, прије него што се стави у употребу гријање, неопходна је провјера и чишћење инсталација за одвођење дима, димњака, као и гријних уређаја како је то прописано Законом о заштити од пожара, најмање једном годишње прије почетка или краја гријне сезоне. Нажалост, свједоци смо честе појаве пожара у димњацима, и то сваке године за вријеме сезоне гријања. То представља велику опасност и зато апелујемо на суграђане да ангажују овлашћене особе за одржавање димњака, који ће потврдити исправност инсталација и уређаја који се користе за гријање", казао је Пјетловић.

Напомиње да је најчешћи узрок пожара сагоријевање чађи која се накупља у димњацима, при чему се развија висока температура која проузрокује пуцање самих димњака, ако нису рађени по стандардима.

"Тада долази до продора дима и отворене ватре у просторије, што проузрокује даље ширење и развијање пожара. Такође, велику опасност представљају димњаци који немају врата димњака и слијепе розете, затим ако димњаци нису удаљени минимално 30 центиметара од запаљивих елемената, плафонских конструкција, прозорског окна. Битно је напоменути да је забрањено затварање димоводних канала лимом, опеком или другим материјалом, док се строго забрањује вођење антенских или електрокаблова преко њих. Ако дође до пожара на њима, потребно је затворити цугове и смањити ватру. Наши грађани треба да знају и да је строго забрањено гашење запаљеног димњака водом", објашњава Пјетловић.

Додаје да је прије гријне сезоне потребно водити рачуна да не дође до преоптерећења електричних инсталација због броја електричних потрошача.

"Потребно је избјегавати већи број продужних каблова и уређаја који распоређују електричну енергију, као и водити рачуна о складиштењу енергената који могу да изазову пожар или експлозију. Из тог разлога је забрањено складиштење огрева у близини објеката, поткровљима објеката, приступних путева, путева за евакуацију, хидраната", казао је старјешина дервентских ватрогасаца.

Сличну поруку има и Драган Миладиновић, старјешина Територијалне ватрогасне јединице Прњавор, који је за "Независне новине" потврдио да је и у Прњавору у току прошле године било 16 пожара на димњацима.

"У овој години, до данашњег дана, имали смо укупно четири пожара на димњацима. Ако упоредим исти период ове и прошле године, знатно је мањи број пожара, тако да је вјероватно и свијест код грађана о одржавању и чишћењу димњака и провјери инсталација подигнута на виши ниво. Свакако да је препорука да грађани најмање једном годишње, а по потреби и више пута прегледају и очисте димњаке, и да то ураде стручна лица, како не би дошло до пожара у димњаку, који се из тог мањег пожара може проширити и на таванске просторе и направити пожар великих размјера", казао је Миладиновић и поручио грађанима да поведу рачуна и о електроинсталацијама, јер је увијек боље превентивно дјеловати и спријечити могућу катастрофу која би могла угрозити људске животе и имовину.

Пуне руке посла баш у овом периоду има Недељко Неђо Милић, димњачар из Прњавора, који каже за "Независне новине" да се повећала свијест код грађана о одржавању димњака минимално једном годишње.

"Међутим, сви чекају задњи моменат пред сезону гријања. Сад тренутно на списку имам око 500 оџака и 70 пећи, али они су на чекању, тако да сам преоптерећен послом. Занимљиво је да буде периода љети када имам вишка времена, а препоручљиво је да се већ у мају, чим се престане ложити, очисте димњаци, припреме се пећи, подмазују, све то би требало радити чим се заврши гријна сезона. Све зависи од тога шта се ложи и колико се ложи. Имате мале пећи које потроше три, четири метара дрва у току сезоне, док имате и пећи за централно гријање које могу да потроше и 25 до 30 метара дрва, а тад треба чак и до три пута приступити чишћењу. На сваких 10, 12 метара дрва потребно је једном очистити пећ и димњаке", објашњава димњачар Неђо.

И његов колега у Дервенти, димњачар Мирко Плавшић, сматра да треба анимирати људе да о димњацима брину током читаве године.

"Зимска је сезона пред нама, али са послом је још све танко. Људи чисте неким импровизованим четкама по димњацима, а када то заглаве, онда зову мене да ја проблеме рјешавам. Народ је неодговоран, јер потребно је једном годишње да стручњак очисти димњак како прописи налажу. Зграде би требало да се чисте два пута, а има људи који не желе ниједном. Има народа који редовно чисти, а требало би и ватрогасци и медији више да ургирају и појасне народу зашто је опасно када се не чисте димњаци", сматра Плавшић.

Како каже, у својој дугогодишњој каријери очистио је многе димњаке, а памти један који није чишћен и дуже од 20 година.

"То је опасност као темпирана бомба, али људи тога нису свјесни, док се, нажалост, пожар не деси. Чак и ако не дође до пожара, чађ и све оно што остане у димњаку или шпорету преко љета улази у просторије и људи то удишу када бораве у тим просторијама, и када спавају, и нису свјесни свих проблема које неодржавани димњаци могу проузроковати", објашњава Плавшић, који чишћење димњака наплаћује од 35 до 40 КМ.

(Независне)
​