Свијет је презадужен: Стижу "гладне године"
Foto: Pixabay
Свијет никада није био задуженији него посљедњих неколико година, од почетка пандемије. Иако се ниво дуга гледано удјелом у БДП-у стабилизовао од 2020, то је примарно резултат привредног опоравака у 2021. и 2022, а не стварног раздуживања.
Ситуација није иста свуда, па се Кина наставила задуживати и након пандемије. Државе у развоју ниског дохотка су задржале релативно низак ниво задужености, али многе имају проблема с враћањем дуга и упадају у дужничку кризу јер су за њих и умјерени нивои задужености неодрживи.
У САД-у и ЕУ је висока инфлација помогла државама да смање јавни дуг јер су приходи државних буџета нарасли. Али су у глобалу све регије свијета далеко задуженије него што су биле, на примјер, 90-их година прошлог вијека.
Укупни дуг ЕУ је 2022. износио 254 одсто БДП-а, чак 77 одсто бодова више него просјечно 90-их година прошлог вијека. Укупни дуг САД-а је износио 274 одсто, 85 одстотних бодова више него 90-их, преноси Индеx.хр.
Рекордер је Кина, која се с нивоом дуга од 272 одсто БДП-а готово изједначила с САД-ом и прешла релативну задуженост ЕУ. Деведесетих је њена укупна задуженост (јавни + приватни дуг) била мања од удјела приватног дуга у САД-у и ЕУ.
САД пробиле горњу границу дуга
Једна од главних економских и политичких тема у САД-у је ове године био јавни дуг. То није без разлога јер је просјечни јавни дуг 90-их износио 66 одсто БДП-а, а пандемијске 2020. је нарастао на големих 134 одсто БДП-а.
Ове године је САД прешао максимални законски допуштен износ дуга, тзв. дебт цеилинг, и додатно задуживање није било могуће. Због тога су се морале проводити ванредне мјере сервисирања дугова да би се избјегао банкрот, што је било могуће само до 6. јуна.
Ограничење дуга је горња граница укупног износа новца који је у САД-у законски допуштено посудити за финансирање државе и сервисирање старих дугова. Како САД у великој већини година троши више новца него што има прихода државног буџета, дуг се акумулира и стално расте.
Након жустрих преговора републиканаца и демократа, у којима су први тражили да се обузда јавна потрошња да би се смањио раст јавног дуга, закон о подизању горње границе задуживања је усвојен свега четири дана од банкрота.
У апсолутном износу тренутно САД дугује више од 33 билиона долара. Од краја 2019. до данас је дуг порастао с 23 билијона на више од 33 билиона, тј. више од 40 одсто тренутног дуга САД-а је створено у непуне четири године.
ЕУ највише погођена ратом у Украјини
Деведесетих је ЕУ просјечно била задужена подједнако као САД по питању јавног дуга (67 посто БДП-а), али је приватни дуг (компаније и грађани) био мањи (110 посто БДП-а ЕУ, 123 посто САД). До пандемијске 2020. је јавни дуг спорије растао, на 99 одсто БДП-а умјесто 134 одсто, као у САД-у.
Али разлике међу чланицама ЕУ су јако велике. Државе попут Италије, Француске, Грчке, Шпањолске и Португала имају јавни дуг већи од 100 одсто БДП-а, док су државе попут Шведске, Данске, Чешке, Пољске и Њемачке мање задужене, с јавним дугом мањим од 70 посто БДП-а.
Високо задужене земље попут Италије, које деценијама воде политику високих јавних трошкова и дуга, након пандемије су се нашле у проблему јер су имале пуно мање простора од ниско задужених земаља да потакну своју привреду.
Њемачка, неоспорни мотор економије цијеле ЕУ и држава одговорна за готово четвртину укупног БДП-а те трећину укупног извоза ван ЕУ, економски успорава. Почетком ове године је једва избјегнута техничка рецесија, а прогнозе за 2024. и 2025. нису оптимистичне.
Уопштиенио је ЕУ пуно више погођена ратом у Украјини од САД-а и Кине, примарно због губитка јефтиних енергената и њихове замјене скупљим енергентима из других праваца. Енергетско одвајање је успјешно проведено, несташица нема, а цијена плина се стабилизовала на ниво прије рата у Украјини, али је цијена енергената пуно већи проблем за ЕУ него САД, због чињенице да оскудијева енергетским сировинама, преноси Индеx.хр.
Кина се суочава с недостатком некретнина
У Кини још траје некретнинска криза, дани годишњег раста БДП-а од 10 и више одсто су давно прошли, а демографска ситуација је све гора.
Укупни, јавни и приватни дуг Кине је 90-их био пуно мањи него дугови САД-а и ЕУ, али се укупни дуг до 2022. готово изједначио с САД-ом мјерено удјелом у БДП-у и прешао је ЕУ.
(Независне)
Ситуација није иста свуда, па се Кина наставила задуживати и након пандемије. Државе у развоју ниског дохотка су задржале релативно низак ниво задужености, али многе имају проблема с враћањем дуга и упадају у дужничку кризу јер су за њих и умјерени нивои задужености неодрживи.
У САД-у и ЕУ је висока инфлација помогла државама да смање јавни дуг јер су приходи државних буџета нарасли. Али су у глобалу све регије свијета далеко задуженије него што су биле, на примјер, 90-их година прошлог вијека.
Укупни дуг ЕУ је 2022. износио 254 одсто БДП-а, чак 77 одсто бодова више него просјечно 90-их година прошлог вијека. Укупни дуг САД-а је износио 274 одсто, 85 одстотних бодова више него 90-их, преноси Индеx.хр.
Рекордер је Кина, која се с нивоом дуга од 272 одсто БДП-а готово изједначила с САД-ом и прешла релативну задуженост ЕУ. Деведесетих је њена укупна задуженост (јавни + приватни дуг) била мања од удјела приватног дуга у САД-у и ЕУ.
САД пробиле горњу границу дуга
Једна од главних економских и политичких тема у САД-у је ове године био јавни дуг. То није без разлога јер је просјечни јавни дуг 90-их износио 66 одсто БДП-а, а пандемијске 2020. је нарастао на големих 134 одсто БДП-а.
Ове године је САД прешао максимални законски допуштен износ дуга, тзв. дебт цеилинг, и додатно задуживање није било могуће. Због тога су се морале проводити ванредне мјере сервисирања дугова да би се избјегао банкрот, што је било могуће само до 6. јуна.
Ограничење дуга је горња граница укупног износа новца који је у САД-у законски допуштено посудити за финансирање државе и сервисирање старих дугова. Како САД у великој већини година троши више новца него што има прихода државног буџета, дуг се акумулира и стално расте.
Након жустрих преговора републиканаца и демократа, у којима су први тражили да се обузда јавна потрошња да би се смањио раст јавног дуга, закон о подизању горње границе задуживања је усвојен свега четири дана од банкрота.
У апсолутном износу тренутно САД дугује више од 33 билиона долара. Од краја 2019. до данас је дуг порастао с 23 билијона на више од 33 билиона, тј. више од 40 одсто тренутног дуга САД-а је створено у непуне четири године.
ЕУ највише погођена ратом у Украјини
Деведесетих је ЕУ просјечно била задужена подједнако као САД по питању јавног дуга (67 посто БДП-а), али је приватни дуг (компаније и грађани) био мањи (110 посто БДП-а ЕУ, 123 посто САД). До пандемијске 2020. је јавни дуг спорије растао, на 99 одсто БДП-а умјесто 134 одсто, као у САД-у.
Али разлике међу чланицама ЕУ су јако велике. Државе попут Италије, Француске, Грчке, Шпањолске и Португала имају јавни дуг већи од 100 одсто БДП-а, док су државе попут Шведске, Данске, Чешке, Пољске и Њемачке мање задужене, с јавним дугом мањим од 70 посто БДП-а.
Високо задужене земље попут Италије, које деценијама воде политику високих јавних трошкова и дуга, након пандемије су се нашле у проблему јер су имале пуно мање простора од ниско задужених земаља да потакну своју привреду.
Њемачка, неоспорни мотор економије цијеле ЕУ и држава одговорна за готово четвртину укупног БДП-а те трећину укупног извоза ван ЕУ, економски успорава. Почетком ове године је једва избјегнута техничка рецесија, а прогнозе за 2024. и 2025. нису оптимистичне.
Уопштиенио је ЕУ пуно више погођена ратом у Украјини од САД-а и Кине, примарно због губитка јефтиних енергената и њихове замјене скупљим енергентима из других праваца. Енергетско одвајање је успјешно проведено, несташица нема, а цијена плина се стабилизовала на ниво прије рата у Украјини, али је цијена енергената пуно већи проблем за ЕУ него САД, због чињенице да оскудијева енергетским сировинама, преноси Индеx.хр.
Кина се суочава с недостатком некретнина
У Кини још траје некретнинска криза, дани годишњег раста БДП-а од 10 и више одсто су давно прошли, а демографска ситуација је све гора.
Укупни, јавни и приватни дуг Кине је 90-их био пуно мањи него дугови САД-а и ЕУ, али се укупни дуг до 2022. готово изједначио с САД-ом мјерено удјелом у БДП-у и прешао је ЕУ.
(Независне)
