Након дуге борбе, коначно је завршена сва законска процедура да се донирана храна у БиХ јавним кухињама ослободи плаћања ПДВ. Међутим, то није и дефинитивни крај ове иницијативе.

Иницијативу „Нико гладан, нико сам“ покренула је прошле године Фондација „Мозаик“ са партнерским организацијама, а након што су недавно усвојене измјене закона и Правилник о примјени Закона о ПДВ, ових дана подијељене су и прве донације хране јавним кухињама на коју није плаћен порез.

Главни циљ тако је испуњен: спријечити бацање хране пред истеком рока, јер је компанијама то било јефтиније него да је донирају социјално-угроженим грађанима.

– Цијела измјена закона и правилника је ишла у договору са компанијама које су потенцијални донатори, како би и они знали шта се ради и да нам кажу шта би било најбоље. Донације су сада кренуле и упознати смо да фирме највише зову удружење “Помози.ба” (које је од почетка укључено у пројекат) јер они имају највећи капацитет и могућности да преузму храну и транспортују је у друге општине, али компаније храну могу донирати и директно удружењима која воде јавне кухиње – појаснила је директорка програма за филантропију у Фондацији “Мозаик”, Аднана М. Чамџић.

Увезати све актере у ланцу

Прва донирана храна испоручена је ка Бањалуци, Козарској Дубици, Приједору, Бихаћу, Маглају, Завидовићима, Мостару.

Ипак, ова оптимистична вијест не значи и крај саме иницијативе. Пожељно је сада увезати све актере у ланцу, на једном мјесту, како би цијела идеја била спроведена на најбољи начин по крајње кориснике.

– Циљ нам је да видимо ефикасност имплементације. У наредном периоду ћемо наставити радити на томе да се евентуално направи регистар јавних кухиња широм БиХ и потенцијалних донатора, јер би идеалан сценарио био када би сви били увезани. На примјер, ако нека компанија има пословницу у Бијељини и имају храну пред истек рока, а у граду или у близини има јавна кухиња, да ту донацију не возе на други крај земље него да је поклоне у најближу јавну кухињу, јер ће онда бити правовремено дистрибуисана корисницима. То је процес који тек предстоји и неће бити завршен за дан, два; слиједе нам разговори с јавним кухињама, компанијама, као и са Управом за индиректно опорезивање БиХ и Агенцијом за безбједност хране, који су са нама кроз већи дио пројекта – појашњава она.

Народу никад теже

У хуманитарном удружењу „Мозаик пријатељства“, које води јавну кухињу у Бањалуци, истичу да процедуру донације хране треба што више поједноставити, како бирократија не би уништила све оно добро што је до сада урађено по овом питању.

– Све занима како ће се хране дистрибуирати. Био сам на састанцима на којима је било ријечи о увођењу те централне базе, у коју би онда требало да долазе подаци из фирми, на примјер: „Имам хиљаду пакета млијека, коме да донирам“. Проблем би настао ако би нека фирма доставила једној јавној кухињи велику количину хране која се не би успјела подијелити на вријеме, па би се дио морао бацити – наводи Мирослав Субашић.

Он се годинама бави хуманитарним радом, али оцјењује да народу никада није било теже него сада.

(Српскаинфо)
​