Депозити становништва чине 58,5 одсто укупних депозита и већи су за 174 милиона КМ или четири одсто у односу на крај 2022. године, док су мањи депозити Владе и Владиних институција за 205,3 милиона КМ или 21%, подаци су Агенције за банкарство РС за прво полугодиште ове године.

Како се наводи у подацима, депозити јавних и државних предузећа мањи су за 147,1 милион КМ или 30 одсто, депозити банака и банкарских институција мањи за 98,4 милиона или 42 одсто, небанкарских финансијских институција за 27,7 милиона КМ или девет одсто.

"Депозити приватних предузећа и друштава, који су други по величини учешћа у укупним депозитима (17,9 одсто), имају пад од 11,6 милиона КМ или један одсто, непрофитне организације имају пад од 1,3 милиона КМ или један одсто и остали депозити су мањи за 3,4 милиона КМ или 18 одсто, у односу на крај 2022. године", наводи се у извјештају.
Укупно прикупљени депозити износе 8,5 милијарди КМ и мањи су за 249,9 милиона КМ или три одсто у односу на крај 2022. године. Краткорочни износе 6,2 милијарде КМ и мањи су за 397,1 милион КМ или шест одсто, а дугорочни износе 2,4 милијарде КМ и већи су за 147,1 милион КМ или седам одсто.

Додаје се да су кредити дати становништву већи за 21,1 милион КМ, а штедња становништва за 34 милиона КМ у односу на крај прошле године.

"Текући рачуни становништва већи су за 138,5 милиона КМ или девет одсто, а укупни депозити становништва већи су за 172,5 милиона КМ или четири одсто у односу на крај 2022. године. Највећи раст кредита забиљежен је код кредита датих приватним предузећима и друштвима за 128,3 милиона КМ или седам одсто, код кредита датих становништву за 21,1 милион КМ или један одсто и непрофитним организацијама за 2,2 милиона КМ или 19 одсто. Пад кредита биљеже кредити дати Влади и Владиним институцијама за 39,3 милиона КМ или седам одсто, кредити дати јавним и државним предузећима за 7,1 милион КМ или два одсто и остали кредити за 6,3 милиона КМ или 28 одсто, у односу на крај 2022. године", наводи се у подацима.

Како су додали, кредитна задуженост по становнику, закључно са крајем прошле године, износила је 3.059 КМ.

"Укупни приходи банака за прво полугодиште 2023. године износе 307,7 милиона КМ и већи су за 46,2 милиона КМ или 18 одсто у односу на исти период 2022. године. Приходи од камата и слични приходи износе 193,8 милиона КМ и већи су за 35,5 милиона КМ или 22 одсто, а оперативни приходи износе 114 милиона КМ и већи су за 10,8 милиона КМ или 10 одсто, у односу на исти период 2022. године. Укупни расходи банкарског сектора износе 204,9 милиона КМ и већи су за 28 милиона КМ или 16 одсто у односу на исти период 2022. године", стоји у подацима Агенције за банкарство РС.
Такође , банке су у овом периоду оствариле значајан раст профитабилности.

"У првих шест мјесеци је било отворено укупно 1.071.763 рачуна физичких лица у КМ и 257.196 девизних рачуна физичких лица. Укупан број неактивних рачуна физичких лица износио је 174.807 рачуна", пише у извјештају.

Марко Ђого, декан Економског факултета у Источном Сарајеву, рекао је да су смањени депозити институција и Владе РС јер је под притиском враћања спољног дуга који је скочио са 600 милиона КМ плус камате на милијарду и око 100 милиона КМ.

"Институције су сва средства која су имала као резерву морале да повуку како би се редовно сервисирале обавезе буџета. У причи са банкарима сви указују на тај проблем да је ове године држава из скоро свих банака повукла средства која је имала. Ово није лоша ствар јер је боље повући средства која су на располагању, него се наново задуживати", објашњава Ђого за "Независне новине".

Што се тиче раста депозита становништва, Ђого каже да оно траје од кризе 2008-2009. године.

"Дошли смо у ситуацију да од једне трећине укупних депозита дођемо на то да преко половине укупних депозита буду депозити становништва. Остало су привреда и држава. Код нас становништво нема пуно неких опција гдје да чува новац, осим у банкама", закључио је Ђого.

(Независне)