Све више студената из Српске академско звање стиче у Србији
Foto: Ilustracija
Све већи број свршених средњошколаца из Српске одлучује се да даље школовање настави у сусједној Србији.
Наиме, иако су у Српској из године у годину све бољи услови студирања, бруцоши се ипак одлучују да своје академско знање стичу на Београдском или Новосадском универзитету, чему иде у прилог информација да на ова два јавна универзитета студира око 17.000 студената из Српске.
Дејан Пудар, предсједник Удружења студената Републике Српске у Србији, рекао је за "Независне новине" да је сваке године све већи број долазака студената из Српске у Србију.
"Према нашим процјенама, ове године имамо највећи број долазака до сада, то је од 2.500 до 3.000 студената, а од тог броја само 1.500 њих је уписало факултет техничких наука (ФТН) на ова два јавна универзитета", казао је Пудар.
Према његовим ријечима, око 85 одсто студената који су студирали у Новом Саду након завршетка студија ту и остају.
"Поред ФТН-а, највише студената се уписује на медицинске факултете, као и факултете физичког васпитања и спорта, док се најмањи број одлучује за природно-математичке факултете", казао је Пудар.
Он истиче да је Бијељина град из којег долази највећи број студената, али, како каже, све је више и студената из Бањалуке.
"Већ дуги низ година велики број студената долази из Херцеговине, али поред свих ових градова, ту су и студенти из Бањалуке, Дервенте и Приједора", казао је Пудар.
Да је одлазак студената из Српске велики проблем за јавне универзитете у Српској, за "Независне новине" потврдио је ректор Универзитета у Бањалуци Радослав Гајанин, који каже да за то постоји више разлога.
"Први разлог је тај што на ова два универзитета у Србији раде веома добру промоцију на простору цијеле Српске и на тај начин нуде студентима боље услове студирања", казао је Гајанин, додајући да то исто раде и оба јавна универзитета у Српској, заједно са Владом, али да то није уродило плодом.
"Ово питање је веома озбиљно и мислим да оно треба да се ријеши на нивоу влада Српске и Србије, између два ресорна министарства. Ако се овако настави, ми ћемо довести у питање опстанак наша два јавна универзитета у Српској", казао је Гајанин, додајући да је овогодишња бројка велики губитак за универзитете у Српској.
"Услови студирања у Србији за студенте из Српске су исти за све, као и обрнуто, међутим услови за студирање код нас су повољнији почевши од тога да студенти имају бесплатан смјештај, а они који се квалификују на буџет имају бесплатно школовање", казао је Гајанин.
Према његовим ријечима, на наредној сједници Сената ће бити ријечи о овој теми.
"Не можемо чинити добро за јавне универзитете у Србији на штету јавних универзитета у Српској", закључује Гајанин.
Марко С. из Херцеговине истиче да није изненађујућа информација да свршени средњошколци и даље у великом броју одлазе у Србију на студирање и поред бољих услова студирања овдје, а како каже, прије свега мисли на школарину и остало што иде уз студије.
"Тако је било и кад сам ја завршио средњу школу, 2012. године. Од 22 ученика из мог одјељења гимназије, факултет је уписало 20, а чак 17 у Србији. И те године је у Српској било много јефтинија школарина у односу на Србију", казао је Марко, додајући да је можда разлог томе да чешће одлазе у Србију тај што је тамо лакше положити предмете и дати услов на појединим факултетима него у Републици Српској, другачији је начин бодовања и остало.
"Многи тамо иду и зато што иде већина њихових другова из разреда, то се може узети као разлог, а наравно, јер желе и да промијене средину, да виде како је то ван Српске. Свакако је тачно да су услови студирања у Републици Српској сада веома добри, али опет би се могло расправљати о квалитету образовања код нас", казао је Марко.
(Независне)
Наиме, иако су у Српској из године у годину све бољи услови студирања, бруцоши се ипак одлучују да своје академско знање стичу на Београдском или Новосадском универзитету, чему иде у прилог информација да на ова два јавна универзитета студира око 17.000 студената из Српске.
Дејан Пудар, предсједник Удружења студената Републике Српске у Србији, рекао је за "Независне новине" да је сваке године све већи број долазака студената из Српске у Србију.
"Према нашим процјенама, ове године имамо највећи број долазака до сада, то је од 2.500 до 3.000 студената, а од тог броја само 1.500 њих је уписало факултет техничких наука (ФТН) на ова два јавна универзитета", казао је Пудар.
Према његовим ријечима, око 85 одсто студената који су студирали у Новом Саду након завршетка студија ту и остају.
"Поред ФТН-а, највише студената се уписује на медицинске факултете, као и факултете физичког васпитања и спорта, док се најмањи број одлучује за природно-математичке факултете", казао је Пудар.
Он истиче да је Бијељина град из којег долази највећи број студената, али, како каже, све је више и студената из Бањалуке.
"Већ дуги низ година велики број студената долази из Херцеговине, али поред свих ових градова, ту су и студенти из Бањалуке, Дервенте и Приједора", казао је Пудар.
Да је одлазак студената из Српске велики проблем за јавне универзитете у Српској, за "Независне новине" потврдио је ректор Универзитета у Бањалуци Радослав Гајанин, који каже да за то постоји више разлога.
"Први разлог је тај што на ова два универзитета у Србији раде веома добру промоцију на простору цијеле Српске и на тај начин нуде студентима боље услове студирања", казао је Гајанин, додајући да то исто раде и оба јавна универзитета у Српској, заједно са Владом, али да то није уродило плодом.
"Ово питање је веома озбиљно и мислим да оно треба да се ријеши на нивоу влада Српске и Србије, између два ресорна министарства. Ако се овако настави, ми ћемо довести у питање опстанак наша два јавна универзитета у Српској", казао је Гајанин, додајући да је овогодишња бројка велики губитак за универзитете у Српској.
"Услови студирања у Србији за студенте из Српске су исти за све, као и обрнуто, међутим услови за студирање код нас су повољнији почевши од тога да студенти имају бесплатан смјештај, а они који се квалификују на буџет имају бесплатно школовање", казао је Гајанин.
Према његовим ријечима, на наредној сједници Сената ће бити ријечи о овој теми.
"Не можемо чинити добро за јавне универзитете у Србији на штету јавних универзитета у Српској", закључује Гајанин.
Марко С. из Херцеговине истиче да није изненађујућа информација да свршени средњошколци и даље у великом броју одлазе у Србију на студирање и поред бољих услова студирања овдје, а како каже, прије свега мисли на школарину и остало што иде уз студије.
"Тако је било и кад сам ја завршио средњу школу, 2012. године. Од 22 ученика из мог одјељења гимназије, факултет је уписало 20, а чак 17 у Србији. И те године је у Српској било много јефтинија школарина у односу на Србију", казао је Марко, додајући да је можда разлог томе да чешће одлазе у Србију тај што је тамо лакше положити предмете и дати услов на појединим факултетима него у Републици Српској, другачији је начин бодовања и остало.
"Многи тамо иду и зато што иде већина њихових другова из разреда, то се може узети као разлог, а наравно, јер желе и да промијене средину, да виде како је то ван Српске. Свакако је тачно да су услови студирања у Републици Српској сада веома добри, али опет би се могло расправљати о квалитету образовања код нас", казао је Марко.
(Независне)
